Do sada nije objavljena sveobuhvatna biografija ili istoriografska studija o Jovanki Broz, niti je istražena njena uloga u jugoslovenskoj politici. Zato je Muzej započeo istraživanje sa širim krugom saradnika, kaže Neda Knežević
Priča o Jovanki Broz biće definitivno ispričana tek onda kada bude ispričana priča o Josipu Brozu Titu, kaže u intervjuu za Kurir direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević.
Ovih dana gledaoci RTS su u prilici da gledaju dokumentarno-igranu seriju o nekadašnjoj prvoj dami Jugoslavije, a naša sagovornica ekskluzivno otkriva da je Muzej Jugoslavije, sa širim krugom saradnika, započeo istraživanje o Brozovoj, koje će rezultirati problemskom izložbom 2023. godine.
Kustosi Muzeja Jugoslavije su sredinom 2014. godine, devet meseci posle smrti Brozove, ušli u vilu u kojoj je ona živela. Šta je tu zatečeno?
- Posle smrti Jovanka Broz u kući u kojoj je živela komisija je zatekla veliki broj predmeta. Kustosi Muzeja Jugoslavije bili su članovi šire državne komisije 2016. godine i njihov zadatak je bio da prema postojećoj dokumentaciji utvrde šta je od stvari i predmeta zatečenih u vili pripadalo Muzeju, to jest nekadašnjem Memorijalnom centru Josip Broz Tito. Naime, sve što je nekada bilo u sastavu rezidencije Josipa Broza, kao i svi pokloni koje su dobijali Tito i Jovanka, evidentirani su i muzealizovani. To uključuje i razne upotrebne, ukrasne i umetničke predmete.
Šta je od onoga što je ostalo iza Jovanke Broz pripalo Muzeju, a šta njenoj porodici?
- Od ukupno 3.523 predmeta, koji su Jovanki Broz u periodu od jula 1980. do juna 1983. godine predati na osnovu odluka Predsedništva SFRJ, Muzej Jugoslavije preuzeo je 584 predmeta. Ostale predmete sud je dodelio zakonskim naslednicima. Ljubaznošću porodice još neki relevantni predmeti postali su deo fonda Muzeja Jugoslavije.
Koji komadi su vama bili najzanimljiviji? Da li postoji neki komad koji ima baš posebnu priču, tajnu, istoriju, vrednost...?
- Preuzeti predmeti su najraznovrsniji po vrsti, nameni i materijalnoj i umetničkoj vrednosti. Umetnički je najvredniji fond slika, među kojima su zastupljeni poznati jugoslovenski slikari - Vlaho Bukovac, Mladen Josić, Stojan Aralica, Miljenko Stančić, Božidar Jakac i dr. Posebnu vrednost za Muzej imaju naušnice od srebra iz 14. veka, koje su Jovanki Broz poklonili građani Zaječara 7. juna 1961. godine.
Da li je možda u planu izložba njenih stvari?
- Da, Muzej Jugoslavije u saradnji sa Galerijom Matice srpske priprema izložbu "Kolekcija slika Jovanke Broz". Središte izložbe činiće slike koje su se nalazile u kući u kojoj je Jovanka Broz živela nakon Titove smrti, uz nekoliko predmeta iz zbirke primenjene umetnosti, arhivskih fotografija i medijskih prikaza. Izložba će biti otvorena sledeće godine u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, evropskoj prestonici kulture, u okviru tematske celine "Heroine".
Lik Jovanke Broz i dan-danas veoma intrigira javnost, razne su teorije o njenoj ulozi u životu doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita... Da li mislite da je priča o njoj definitivno ispričana?
- Do sada nije objavljena sveobuhvatna biografija ili istoriografska studija o Jovanki Broz, niti je istražena njena uloga u jugoslovenskoj politici, a najveći broj radova o njenom životu je novinarsko-publicističkog tipa. Zato je Muzej započeo istraživanje sa širim krugom saradnika, koje će rezultirati problemskom izložbom 2023. godine, a prva će biti otvorena izložba u Galeriji Matice srpske sledeće godine. Priča o Jovanki Broz biće definitivno ispričana tek onda kada bude ispričana priča o Josipu Brozu.
Znamo da je Muzej Jugoslavije godinama među najposećenijim ustanovama kulture u Beogradu. Kako je pandemija uticala na posećenost?
- Pandemija je uticala na smanjen broj posetilaca u stvarnom svetu, dok je njihov broj povećan u virtuelnom. Muzej Jugoslavije već dugo aktivno koristi digitalne tehnologije, te je novonastala situacija spremno dočekana, a kampanje #OstaniUMuzeYu i #YUDOM su aktivnim učešćem publike generalisale potpuno nov sadržaj, relevantan za oblast kojom se Muzej bavi. Vodeći se idejom da bi ustanove kulture trebalo da budu dostupne svima i da njihov doprinos ima poseban značaj u trenucima krize, tim Muzeja redovno organizuje matine žurke u muzejskom kafeu, gde posetioce nakon obilaska aktuelnih izložbi čekaju predstavnici lokalne di-džej scene. Otvorili smo i Park skulptura, koji krasi 20 skulptura istaknutih jugoslovenskih umetnika i umetnica, što je izuzetno mesto susreta za posetioce i jedinstven doživljaj. Svi programi se realizuju uz primenu i poštovanje propisanih pandemijskih mera Vlade Republike Srbije.
(Boban Karović)