SOVJETSKI MIG-25 PRAVIO JE DAR MAR NA NEBU IZRAELA: Amerikanci su Izraelcima predložili F-4X brzine 3 MAHA! A onda je usledio ŠOK!
Teren Bliskog istoka uvek bio poligon za demonstraciju političke, ali i vojne sile. Najviše se istaklo isprobavanje savremene vojne tehnike, koju su suprostavljeni tabora dostavljali saveznicima na terenu da bude ispitana u različitim uslovima.
Ponekad je ispitivanje takve tehnike bilo veoma osetljivo, posebno ako se odnosilo na prikupljanje informacija o rivalu i kretanju njegovih trupa. Nije bilo poželjno da što više ljudi zna za ovakve tajne operacije, pa su u njima isključivo bili uključeni sami isporučioci. Takav slučaj je bio i sa sovjetskim izviđačem MiG-25R na nebu Sinaja i Izraela. Kada se pojavio sovjetski supersonični lovac MiG-25 postao je noćna mora svakog zapadnog pilota, a posebno vazduhoplovnih stratega. Situacija je postala još gora, jer su Izraelci u periodu od 1968-1970. intenzivno počeli da upadaju u egipatski vazdušni prostor sa svojim izviđačkim avionima RF-4E Phantom II koji su bili osposobljeni za dnevno i noćno snimanje. Kada su Egipćanima stigli raketni sistemi Volhov, KuB i Neva, izviđanje je prekinuto. Izraelci su tada počeli da koriste podzvučnu bespilotnu letelicu Teledayne Rayan 1247 koja je sa visine od 15.000 metara nastavila da izviđa egipatsku teritoriju. Egipatski komandanti, da bi uspeli da se bar približno dokopaju tačnih informacija, za pomoć su se obratili Sovjetskom Savezu. Sovjeti su oberučke prihvatili ponudu Egipćana.
Kod izraelaca se javila frustracija na nemoć, da mogu samo pratiti lovac koji je leteo više od njih i da nesmetano operiše po njihovoj teritoriji. Letovi su se narednih dana i meseci nastavili, pa su prvi MiG-25 primećeni i na nebu iznad Tel Aviva, gde su mogli da prate avione, ali ništa da urade, jer su bili inferiorni prema MiG-25. Obaveštajni podaci koji su prikupljeni omogućili su egipatskoj armiji da uoči slabe tačke na liniji Bar El Lev kao i da postignu izenenađenje koje je dočekalo izraelsku armiju na dan jevrejskog praznika Jom Kipura.
Tbog svega toga Izrael se za pomoć obratio Amerikancima kako bi pokušali da modifikuju njihove fantome da mogu da se približe sovjetskim MiG-25.
Izraelci su velike nade polagali u njihove lovce F-4E koji se i danas smatra najboljom modifikacijom ovog aviona koji je imao radar AN/APK-120, dva poboljšana motora General Electric J79 koji su omogućili lovcu da postigne brzinu od 2,2 maha. Jedanaest zemalja je u svom naoružanju imalo ovaj tip aviona, a među njima je bio i Izrael koji je nabavio značajnu količinu lovaca F-4 i to u verziji F-4E i RF-4E (izviđačka verzija) počev od 1969. godine.
Tokom upotrebe Izraelci su zaključili da je u pitanju brz i svestran avion i da može slobodno da parira letelicama iz okruženja koje im je dostavio Sovjetski Savez. Izreaelci su težili takođe da kupe Martin RB-57. U pitanju je bio izviđački avion sa savremenim kamerama General Dinamics HIAC-1 sa snimanje u dubini, koje je američki Stejt Department odbijao da proda Izraelu. Naime, Amerikanci su smatrali da bi ta prodaja narušila strateški balans na Bliskom istoku, koji su bili uspostavili.
A, onda je došao rat iscrpljivanja koji je trajao od 1968-1973. godine u kojima čarke izraelskih pilota, egipatske PVO, kao i okršaji egipatski i izraelskih lovaca u kojima su učestvovali i sovjetski piloti nisu bili strani. Egipćani su za samo tri godine uspeli da izgrade jaku mrežu PVO. Izraelcima je bio potreban jak izviđač, a RF-4E je bio njihova jedina dostupna opcija. A kad je stigao izviđač MiG-25R Foksbat-B opremljen kompletom kamera za prikupljanje obaveštajnih podataka i kad se pojavio na nebu Izraela, Tel Aviv je postao frustriran.
Izraelski F-4E nisu mogli ni da stignu sovjetske izviđače iz eskadrile X-500, koji su sa lakoćom dostizali 2,83 maha zahvaljujući svojim motorima Tumanski R-15. Ako je to bilo neophodno mogli su da dostinu i 3,2 maha. Navodno u par navrata su to i učinili, ali ta ubrzanja su bila kratkotrajna jer je dolazilo do zamora materijala.
Razmišljajuć šta da čine Izraelci su dobili predlog kompanije General Dinamics da se postojeći F-4E konvertuju/modifikuju u različite verzije. Predloženo je da postojeća aerodinamika ostane ista, osim da se na bok dodaju dva rezervoara za vodu kapaciteta 9.600 litara. Neko bi postavi pitanje dođavola kome treba tolika količina vode na bokovima letelice. Inženjeri iz General Dimanicsa smatrali da tajna Fantomove brzine leži u podizanju i hlađanju vazduha pred samim kompresorom gde če se voda ubrutgati u vazduh koji prolazi koru motoro na putu do mesta sagorevanja s lime bi se smanjila temepratura vazduha koji ulazi u motoro. Hlađenjem vazduha masa i gustina bi se teorijski povećale, s čime bi F-4 dobio značajno poboljšanje izlazne snage, posebno na većim visinama. E sad ovom idejom stručnjaci koji su e bavili avionskim motorima i nisu bili oduševljeni smatrali su ga za budalaštinu, ali pošto su to bili kao neki umni ljudi prihvatili su saradnju da učestvuju u ispitiavnaju ove ideje na motorima J-76. General Dinamics je ranije pokušao nešto slično sa Convair F-106 Delta Dart, iako rad na modifikaciji F-106 nikada nije bio značajan. Testiranje obavljeno u Arnold Engineering Development Center, koji se nalazi pod patronatom USAF,. Istraživanja su pokazala da hlađenjem predkompresora motori mogli ostati uključeni do 40 sati u radu?!
Teorija stručnjaka predviđala je da novi motor koji bi bio ugrađen u F-4X dolivanjem vode u motoro sprečavao bi skupljanje vlage u motoru. Usisnik vazduha bio bi redizajniran i omogućio bi veći protok za oma motora J-79. Cilj je bio dobiti motor za F-4 Fantom koji bi mogao da leti blizu tri maha i krstarećom brzinom od 2,4 maha.
Međutim, američko vazduhoplovostvo je odustalo od ovih testiranja motora, samtrajući to bacanjem novca, jer je konstruisan bio novi lovac F-15, a vazduhoplovci više nisu bili zainteresovani za ovakave eksperimente. U korist odbacivanja ovog projekta uticala je i pojava SR-71 Black bird, koji je SAD- u kao jedinoj državi koja je posedovala ovakave avione neograničenu sposobnost prikupljanja obaveštajnih podataka o stanju na terenu.
Drugi argument zašto se odustalo od ovog projekta poboljšanog motora, sastojao se u strahu od sovjetskih agenata i njihove sposbnosti da preko operativaca dođu do planova o ovim motorima, što bi SSSR-u dalo priliku da izgradi lovac sa kojim može da prira SR-71.
Projakt aviona dobio je oznaku F-4K. Sa njega je inače bila skinuta sa suvišna oprema i naoružanje. Jedan od zahteva Izraelaca bio je da dobiju izviđački avion, a ne lovački. Izrael je 1974. dobio i dozvolu da se jedan njihov avion F-4E serijskog broja 69-7576 obeleži kao eksperimentalni model i konvertuje u F-4X. Radovi su počeli u novembru 1974 i nastavili naredne 1975.
Do tad uglavnom na papiru. Nos letelice je takođe modifikovan i još više izdužen. Izraelsko vazduhoplovstvo je pozvalo General Dinamics da što pre završi istraživanje na motorima J 79, jer je njihova potreba hitna. Međutim, američki inženjeri su im otkrili da im je potrebno mnogo više vremena za ovakave eksperimenta i da ništa nije idealno. I onda je došlo do prekida saradnje USAF se povukao iz proejkta novog izviđača F-4X kad je program prekinut. Sa time je okonačna i vizija stvaranja najbržeg fantoma u istoriji. Preojakt nije čak nije dstigao do makete.
Kurir.rs/A.M.