Ineks-Adria Aviopromet let 1308 registracije YU-ANA slovančki čarter let koji se srušio na palninu San Pietro na Korzici 1. decembra 1981. poginulo je svih 180 putnika i članova posade.
Ova nesreća se smatra jednom od najgorih slovenačkih avio nesereća, najgora je i na svetu u 1981. i trideset i šesta najgora avionska nesreća uopšte.
Tog 1. decembra 1981. Mekdonel Daglas DC-9-81 poleteo je sa aerodroma Brnik (Ljubljana) na čarter let iz Slovenije prema glavnom gradu Korzike Ajaču. U avionu je bilo ukrcano 173 slovenačkih turista i sedam članova posade. Poletanje i prva faza leta protekla je u najboljem redu. Posle određenog vremena let 1303 dosegnuo je vazdušni prostor oko aerodroma Kampo del Oro.
Posada je počela sa standardnim procedurama-čeka se dozvola za sletanje. Atmosfera u avionu je bila dobra i svi su razmišljali o drugim planovima poput šetnji plažom pored mora ili uživanju u suncu.
Kako su arhive zabeležile u jednom trenutku kopilot je pustio svog sina da uđe u pilotsku kabinu. U toku postupka, bilo je avionu, preko radija naređeno da se pojavi na minimalnoj visini od 2.073 metra. Vreme je bilo loše, vidljivost skoro nula, a avion je pao u maglu. Tokom spuštanja oglasio se sistem bezbednosti signalom "bip" koji upozorava posadu da je avion opasno blizu površine i da poveća motorima potisak. Posle kratkog odlaganja, posada je upravo počela da uzdiže avion da bi izbegla sudar. Njihovi napori su bili uzaludni, jer je jedno od krila aviona zakačilo planinu San Pietro i prekinuo postupak uzdizanja. Avion je onda počeo vrtoglavo strmoglaviti i konačno se srušio na drugoj strani planine. Svi 180 putnika i članova posade je poginulo. Vreme nesreće je bilo oko 9 sati ujutro po lokalnom vremenu. Operacija spasavanja je već u samom početku poremećena jer kontrolni toranju Ajaču je pogrešno zaključio da je sudar bio na moru.
Istraga koja je usledila posle nesreće pokazala je da je kontrola pogrešila i da je verovala da let 1308 nije pratio proceduru. Mislili su da je avion na većoj nadmorskoj visini i da je avion mnogo dalje od stvarnih 15 kilometara unutar planinske oblasti Korzije. Posada vidno iznenađena komandama da se spusti, nekoliko puta je ponovila da se i dalje pridržava dogovorenog postupka, koji proverava sertifikat. Posada je bila svesna aerodroma i okoline, jer ovo nije prvi let Ineks-Adria Avioprometa na Korzici. Istraga je pokazala da je posadi, ova kontrola vazdušnog saobraćaja, izdala neprecizne upute koje su odigrale značajnu ulogu u nesreći. Kontrola u Ajaču je oslobođena svih optužbi. Inspektor zadužen za katastrofu leta 1308 je predložio da ipak budu svi prebačeni na druge aerodrome u Francuskoj.
U trenutku nesreće, aerodrom Ajačo nije imao radar. Odmah posle nesreče, oprema je nadograđena i promenjen je proces približavanja.
Neki delovi olupine i svi ljudski leševi su uklonjeni sa mesta nesreće 1981.
U 2008. slovenačka televizija POP TV je obradila ovu nesreću. Oni su posetili mesto udesa na Korzci i našli su većinu avionskih delova i dalje razbacanih po planini na stenovitim i nepristupačnim područijima. Posle toga Vlada Republike Slovenije, tadašnja Adria Ervejz i turistička agencija Kompas organizvali su i finansijski podržali čišćenje ostataka, Slovenački tim od 60 vojnika,Savez za spasavanje u planinama, članovi civilne zaštite i medicinari i drugi volonteri su u maju 2008. uklonili oko 27 tona ostataka aviona. Među njima je bio jedan avionski motoro i veliki deo krila. Neki delovi su bili toliko veliki da im je bila potrebna pomoć helikoptera. Pronađeno je i nešto ljudskih ostataka, i oni su poslati na dalje analize i indentifikacije. Na mestu gde je prvo krilo udarilo o zemlju Slovenija je podigla spomen ploču.
Kurir.rs/A.Mlakar