NJUJORK - Premijerka Srbije Ana Brnabić govorila je u Njujorku na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN.
Govor premijerke Srbije Ane Brnabić prenosimo u celini:
"Imam veliku čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.
Poštovane ekselencije, gospodine Abdulla Shahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Guterres, želim da vam zahvalim na aktivnom angažmanu, posvećenosti i vođstvu koje ste pokazali u ovim teškim vremenima za Ujedinjene nacije i celo čovječanstvo.
Srbija deli vaše uverenje i ostajemo u potpunosti posvećeni podršci vašim naporima.
Ove godine okupili smo se u odlučujućem trenutku naše istorije.
Kovid-19 nas je do temelja uzdrmao, istovremeno, sve smo više svedoci i doživljavamo efekte klimatskih promena. I, konačno, vidimo značajne promene u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta, i sveukupnu neizvesnost do sada neviđenih razmera.
Neka od gorućih i izuzetno emocionalnih pitanja koja imamo na lokalnom nivou, na Balkanu, još uvek su nerešena i dok pokušavamo - a Srbija je tome posebno posvećena - da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza kroz inicijative poput Berlinskog procesa ili Otvorenog Balkana, drugi pokušavaju da poremete ove procese i, umesto da se usredsrede na budućnost, žele da obnove prošlost - bez obzira na cenu.
Reforme koje smo preduzeli u doba pre COVID-a učinile su nas otpornijim nego ikad
Ali, dozvolite mi da počnem sa COVID -om:
Pandemija COVID-19 otkrila je kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja i zapretila brisanjem napretka koji su mnoge zemlje postigle poslednjih godina.
To je stavilo nacije na raskršće između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i poretka.
Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih načela otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.
Globalna razmena, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina su doživeli veliki pad.
Policijski čas, ograničenja slobode i zatvaranja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili - što se toga tiče - naše lične percepcije šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.
Ova pandemija zapretila da će potkopati sve ono što smo u Srbiji radili u proteklih 7 godina, slomiti sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo započeli 2014. godine, i vratiti nas u doba velike nezaposlenosti, rasta javnog duga , nekontrolisanog deficita i sveukupnog očaja.
Kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, COVID-19 je testirao otpornost naše nacije. Ali ovaj put, za razliku od globalne finansijske krize-koja je bila mnogo ograničenijeg opsega i neuporediva po posledicama u poređenju sa pandemijom COVID-19-Srbija je bila snažna.
Reforme koje smo preduzeli u doba pre COVID-a učinile su nas otpornijim nego ikad.
Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidljivo investiciono okruženje, postali su spas od recesije tokom pandemije, i one su obezbedile podršku našim građanima i našoj ekonomiji u ovim, najtežim vremenima.
Uprkos posledicama krize, Srbija je uspela da sačuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini zabeležili smo pad BDP -a od samo 0,9% - jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug ostao je ispod 60% našeg BDP -a, prosečna plata je nastavila da raste za skoro 10%, dok se uprkos pandemiji broj zaposlenih povećao za preko 3%.
Oporavak u ovoj godini bio je jači nego što se očekivalo - naš BDP će porasti približno 7%, a možda čak i više.
Pre pandemije otvorili smo granice za investicije, tehnologiju i ideje, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo brzu transformaciju, sa inovacijama i ekonomijom zasnovanom na znanju kao temeljom.
Inovativni napredak koji smo postigli omogućilo nam je da diverzifikujemo svoje mogućnosti kada se virus proširio-putem e-uprave, online obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softverskog sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.
Uložili smo velika sredstva u zdravstvenu infrastrukturu i ojačali zdravstveni sistem kako bismo odgovorili na krizu, zauvek zahvalni zdravstvenim radnicima na predanoj borbi.
Naša odluka da ostavimo po strani geopolitiku i postavimo ljude u središte naše politike bila je razlog što smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih nacija.
Nismo razlikovali proizvođače, nije nas zanimalo da li su vakcine sa istoka ili sa zapada, već smo odlučili da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina koje regulatori smatraju bezbednim. Ova otvorenost nam je dala mogućnost kupovine vakcina iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da izaberu koju vakcinu žele da prime.
Srbija veruje u solidarnost među narodima
Ekselencije,
Srbija veruje u solidarnost među narodima, multilateralizam i pomoć drugima kada im je to potrebno.
Od početka ove godine naša misija je da podržimo naše komšije i sve one kojima je to potrebno, vakcinama protiv COVID-19, a takođe smo dozvolili stranim državljanima da dođu u Srbiju kako bi primili vakcinu koja će im zaštititi živote.
Srbija je ukupno donirala ili dodelila više od milion doza vakcina - od čega 230.000 doza regionu; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju na vakcinaciju; i dodatnih 570.000 doza u zemlje Afrike i Azije.
Nastavićemo tako, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok epidemija COVID-19 ne bude iza svih nas.
Zato smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dve vrste vakcina kako bismo poboljšali globalni pristup kako bismo svi bili bezbedni.
Međutim, kako su istakli zvaničnici nekih od najvećih država tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga hitna pitanja koja svi moramo da nastavimo da rešavamo bez odlaganja, na hrabar način - a to su klimatske promene.
Srbija je udvostručila napore da našu zemlju učini bezbednijom i čistijom za svoje građane i na taj način doprinese borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine.
Čvrsto smo posvećeni sprovođenju ciljeva održivog razvoja i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju obaveza iz Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama.
Upravo ćemo podneti revidirane Nacionalno utvrđene doprinose kako bismo doprineli ovim kritičnim globalnim naporima. Već smo najavili nameru da smanjimo emisiju štetnih gasova za najmanje 33,3% u odnosu na 1990. i 13,2% u odnosu na 2010. godinu, što trenutno ugrađujemo u naše energetske i klimatske strateške dokumente.
Mi strateški radimo na planiranju i ulaganjima u ovaj sektor. Ove investicije su izuzetno skupe, zahtevaju godine i decenije posvećenosti i sistemski pristup - ali jasno smo krenuli putem ove transformacije.
Svedoci smo stalnog povećanja broja napada na Srbe
Dame i gospodo,
Od svih izazova sa kojima se suočavamo, Srbiju najviše zabrinjava održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Više od dve decenije stalno skrećemo međunarodnu pažnju na probleme sa kojima se nealbansko stanovništvo suočava na Kosovu i Metohiji. Fizička sigurnost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.
Sada smo svedoci stalnog povećanja broja napada na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.
Ilustracije radi, u 2014. bilo je 55 takvih incidenata, 62 u 2016., 71 u 2020. i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020. godini već je premašen do juna ove godine.
Prema UN, Kosovo i Metohija je i dalje teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih postkonfliktnih područja u celom svetu!
Navešću vam samo nekoliko primera koji opisuju kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.
Dana 11. maja napadnuta je kuća Radoja Pumpalovića, 81-godišnjeg povratnika na Kosovo u selu Dubrava, u opštini Istok. Ovo je bio peti napad na njega iste godine. A on ima 81 godinu.
Od juna 2021. godine izvršeno je više napada na Dragicu Gašić, 59-godišnju ženu, prvu srpsku povratnicu u Đakovicu nakon 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu kupovine hrane u lokalnoj prodavnici i peticije organizacija civilnog društva koje traže njeno iseljenje iz grada.
Dana 2. jula, u selu Gobulji kod Vučitrna, grupa Albanaca napala je 13-godišnjeg Nikolu Perića. Napad se dogodio kada se sa tri prijatelja vraćao kući sa školskog igrališta.
Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine ih jednim od najugroženijih mesta kulturnog nasleđa u Evropi.
Manastir Visoki Dečani nedavno je uvršten od strane Europa Nostre kao jedno od 7 najugroženijih kulturnih dobara u Evropi 2021. Savetodavno veće Evrope Nostra primetilo je da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod jakom vojnom zaštitom u kontinuitetu od 20 godina. godine, iako predstavlja spomenik od krajnjeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.
Spirala nasilja na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom primene novih pravila u vezi registarskih oznaka, Priština je poslala teško naoružane specijalne jedinice na sever pokrajine. Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma, a ova iracionalna demonstracija sile izazvala je veliku krizu. To je poremetilo snabdevanje hranom i lekovima srpskih zajednica na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere naišli su na suzavac i policijsku brutalnost, čime je ozbiljno ugrožena lokalna i regionalna stabilnost.
Uprkos svim izazovima i svakodnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno posvećena pronalaženju rešenja zasnovanog na kompromisu koje će obezbediti trajni mir i stabilnost.
Dijalog i primena postignutih sporazuma - jedini su pravi način za rešavanje svih otvorenih pitanja.
Međutim, skoro 9 godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština kao okosnice ovog sporazuma - još nije ni počelo.
Želela bih još jednom da apelujem na međunarodnu zajednicu, a posebno na Evropsku uniju, kao garanta Briselskog sporazuma, da odlučno insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini počnu da primenjuju sve postignute sporazume.
Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalni integritet, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i vrhovni autoritet Saveta bezbednosti kada je u pitanju očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti.
Poseban značaj pridajemo aktivnostima misije UN na Kosovu i Metohiji i očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.
Dragi prijatelji,
Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koji postaje sve složeniji u pogledu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa ovim izazovima, Srbija će nastaviti da neguje međunarodna partnerstva, na predvidivoj i transparentnoj osnovi.
Nastavićemo sa sprovođenjem reformi vladavine prava na našem putu ka EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Mi ovo smatramo neodvojivim od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.
Bićemo domaćini, zajedno sa Republikom Azerbejdžan kao trenutnim predsedavajućim Pokreta nesvrstanih, komemorativnom događaju na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije pokreta nesvrstanih, koja je održana u Beogradu 1961. godine. Radujem se što ćemo u oktobru ove godine u Beogradu ugostiti naše prijatelje iz svih delova sveta.
Dodatno ćemo unaprediti saradnju širom Balkana, kroz inicijativu Otvoreni Balkan i Berlinski proces, otvaranjem granica, usklađivanjem razlika i daljom integracijom našeg regiona.
I na kraju,
Tokom proteklih 7 godina, Srbija se promenila: pokrenuli smo ekonomski preporod, stvorili mogućnosti za mlade, omogućili tehnološki bum i poboljšali položaj Srbije u inostranstvu. Napredak koji smo postigli omogućio je Srbiji da se bolje suoči i preživi pandemiju.
Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od COVID-19 i održiva obnova neće se nastaviti ako se novim i starim problemima ne pozabavimo zajedničkim snagama i zajedničkim međunarodnim akcijama.
Ova pandemija nas je naučila jednoj važnoj lekciji: dok nismo svi na sigurnom, niko nije siguran. Tako da možemo zajedno pobediti - bez obzira na to koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike ili Australiji, ili da zajedno propadnemo.
A ako ništa drugo, pandemija COVID-19, kao i pitanje klimatskih promena bi trebalo bi da nas nauče da se držimo zajedno.
Hvala vam.
(Kurir.rs)