Njihova politika prema Srbiji je mešavina nečiste savesti i loših namera, ponašaju se kao da se plaše da će se Srbija svetiti za zla i zverstva koja su Srbi trpeli od Hrvatske i zato nas doživljavaju kao pretnju
Hrvatska politika prema Srbiji je mešavina kompleksa, nečiste savesti i loših namera.
Hrvatski političari se ponašaju kao da se plaše da će se Srbija svetiti za zla i zverstva koja su Srbi trpeli od Hrvatske i zato svako jačanje Srbije doživljavaju kao pretnju, kaže u intervjuu za Kurir ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.
Ističe da Srbija nema nameru da se sukobljava sa bilo kim, ali kada čitate ono što govore predstavnici hrvatske države, to tako izgleda.
- Ali su s druge strane nepogrešivi u napadima na one koji dobro rade za Srbe i Srbiju. Zato toliko mrze Vučića i da mogu, zabranili bi i njemu, kao što su i meni, i da prođe kroz Hrvatsku. Od Vučića hrvatski političari imaju kompleks. Jednostavno su fascinirani predsednikom Srbije, zato o njemu pišu više nego o papi i Stepincu zajedno. A gde god mogu da naškode Srbiji, to i čine. Poslednje što su smislili je da uslove evropske integracije Srbije priznanjem lažnog genocida u Srebrenici. Na tome sam im zahvalan, i ne treba da budemo član EU ako to znači lečenje hrvatskih kompleksa. Srpski Hrvati mogu da budu mirni, o njima niko ne sudi po onome što radi i priča Milanović.
U isto vreme, i predsednik Crne Gore Milo Ðukanović se sve češće obrušava na našu državu i predsednika, na stranu to što je napada bilo i u vezi sa SPC i ustoličenjem mitropolita Joanikija... Jesu li napadi iz Zagreba i Podgorice povezani? Deluje li to i vama, kao pojedinim analitičarima, kao dirigovana i sinhronizovana akcija? I šta je njen cilj?
- Hrvatski mediji su o neredima na Cetinju izveštavali kao o otporu srpskoj agresiji. Kao da je Srbija poslala vojsku kojoj se Cetinjani odupiru. Imali su naslove „Ako Crna Gora padne, zna se ko je sledeći“ i svako nasilje Montenegrina pozdravljali kao legitiman otpor. Odmah nakon toga i sastanak Milanovića i Ðukanovića, u kom se nisu ni pominjali Crna Gora i Hrvatska već samo Srbija i Vučić. Hrvatska Crnu Goru smatra svojom interesnom zonom, „crvenom Hrvatskom“, a uvek bi se našao neki Sekula Drljević koji bi se priključio ustašama. Evidentno je da postoji čitav niz političara koji svoju zemlju stavljaju na uslugu starom planu „obuzdavanja Srbije“. Što Srbija bude jača, to će biti više napada.
Smatrate li da je upravo takvu atmosferu iskoristila i Priština da baš sada uvede sporne mere reciprociteta i pošalje naoružanu vojsku na prelaze? Šta je i njihov krajnji cilj, odnosno šta je pozadina ovog, najblaže rečeno, terora nad Srbima na KiM?
- Šiptari imaju lokalne izbore, a ništa ne sakuplja glasove kao mržnja prema Srbiji i zlo naneto Srbima. Kurti koristi priliku da ojača svoju poziciju među Šiptarima, ali to nije uradio a da nije pitao zapadne sile. Problem je što su svi zajedno pogrešno procenili i što su mislili da će Vučić prihvatiti lažni kompromis, a sada ne znaju kako da izađu iz problema koji su sami napravili. Zato se Vučić i napada, neće da pristane da legalizuje silu.
Imajući sve u vidu, iako je Beograd za dijalog, da li verujete da ima prostora i uslova da se on nastavi u skorijem periodu?
- Čim povuku trupe sa severa, biće prilike za razgovor. Nije ovo odluka Šiptara, za njih znamo šta hoće i šta rade. Ovo je pitanje za EU, da li njihova reč bilo šta znači i da li njihov potpis ima bilo kakvu važnost. Devet godina nisu formirali Zajednicu srpskih opština. Sve što se dešava je posledica laganja EU i njihovog kukavičluka.
Nacrt zakona o policiji, koji je vaše ministarstvo predložilo, povučen je u četvrtak zbog, kako je rečeno, naređenja predsednika Vučića. Kako gledate na to i slažete li se s kritikama koje su se mogle čuti na račun zakona?
- Nisam čuo nijednu suvislu kritiku. Kad god Srbija treba da uradi nešto što bi je ojačalo, odmah se aktivira agenturna mreža nevladinih organizacija i političkih partija. Zakon o unutrašnjim poslovima je trebalo da posluži - ne samo on, ali i on - kao povod za sukobe na ulicama Beograda. Naravno, baš u vreme kada se Srbija bori za očuvanje svog naroda na Kosovu i Metohiji. Ako hoćete da oslabite Srbiju, to radite u Beogradu. Zakon je odličan i potreban Srbiji. Ako nemate nameru da ubijete ili opljačkate komšiju, zašto bi vas brinulo što policija ima mogućnost da u nekoliko minuta pronađe izgubljeno dete, ili ubicu, ili silovatelja, ili lopova. Mi i sada imamo kamere, ali potrebni su dani da ih pregledamo i nađemo vezu, a sa ovim zakonskim rešenjem, koje koristi najsavremeniju tehnologiju, bili bi potrebni minuti. Kada naručite hranu preko aplikacije na mobilnom telefonu, ostavite svoju lokaciju, i to nije problem, kada aplicirate za vizu, ostavite sve svoje podatke strancima i ne znate ništa o načinu korišćenja i čuvanja vaših podataka, i to je u redu, ali ako u Srbiji izvršite krivično delo i mi vas zahvaljujući novoj tehnologiji pronađemo, onda jeste problem. Ubice i lopovi su zahvaljujući NVO i ostalim agenturama malo bezbedniji, a građani Srbije malo manje bezbedni.
Saša Janković je prethodne nedelje izazvao buru u javnosti priznanjem šta su mu nudili stranci... Postavilo se i pitanje ko je taj iz SNS ili Vučićevog najbližeg okruženja koji je odao zdravstvene podatke strancima i koji mu je radio o glavi... Da li možemo uskoro da očekujemo istragu u vezi s tim navodima? S obzirom na to da s Vučićem imate prijateljski odnos, da li vam je rekao na koga sumnja? I da li ste vi njemu sugerisali ko mu to radi o glavi?
- Janković je rekao istinu. Znamo koji ambasadori, znamo koji ljudi iz njegove stranke bi voleli da ga izda srce. Neka se ne raduju, bez obzira na to koliko Vučić zanemaruje sopstveno zdravlje i bezbednost, mi koji smo zaduženi da brinemo o njemu radićemo svoj posao. Vučić je sam za sebe postao politički faktor i činjenica je da politička stabilnost, iz koje proizilazi svaka druga stabilnost, dolazi od njegove snage i podrške u biračkom telu. Njegovim fizičkim, pa i političkim nestankom Srbija bi se vratila u vreme unutrašnjih sukoba i slabih vlada kojima se upravlja iz ambasada. To bi bio poslednji udarac nadi da će se Srbi objediniti, to bi značilo da napuštamo borbu za Srpsku, koja bez Srbije ne može da opstane, to bi značilo da Srbe na KiM prepuštamo sudbini, a da Srbe u Crnoj Gori opet ostavljamo same, baš kao i Srbe u Hrvatskoj. To bi značilo da idemo ka članstvu u NATO i napuštanju vojne neutralnosti.
Da li se u pojedinim medijima pravi atmosfera u kojoj je dozvoljeno psovati majku predsedniku Vučiću?
- Ne postoji podlost, laž, gadost, uvreda koja predsedniku Vučiću nije izrečena. Otac mu je Šiptar, iako mu je otac Srbin iz BiH, majku mu psuju i vređaju, ženu od 80 godina, koja je bila na svom radnom mestu u RTS kada je bombardovan i slučajno je ostala živa. Njemu viču da je peder, a nije, brata mu napadaju da je kriminalac koji vlada Srbijom, a Andrej nema nijedan prekršaj, na svakom suđenju je presuđeno u njegovu korist i, osim članstva u Glavnom odboru SNS, nema nijednu funkciju. Danilo, Milica i četvorogodišnji Vukan su predmet mržnje, napada i podmetanja, preti im se silovanjem, likvidacijom, hapšenjem. Ološ koji predsedniku psuje majku u medijima sebe smatra elitom i za sebe traži nacionalnu frekvenciju, da njihove gadosti mogu dalje da odjeknu. A, naravno, psovače podržava i NUNS, i svi NVO, o njima ćuti REM, zaštitnici građana nisu nadležni, ministri u Vladi paze da ne progovore kako njih neko ne bi sutra vređao, ambasadori koji vole da komentarišu našu političku scenu ne vide problem u ološu koji preti deci i psuje majku. Planski se stvara atmosfera u kojoj je dozvoljeno sve protiv Vučića, od psovki do ubistva. Nikada od početka višestranačja u Srbiji nije bilo više uličara u medijima i nije bilo više mržnje u javnom životu.
Ivana Žigić