Kupovina na odloženo ima svoju cenu, a Kurir istražuje kako se najpovoljnije zadužiti kad nemate gotovinu - koristiti administrativnu zabranu, pisati ček, provući karticu..
A kada do toga dođe, mnogi su u dilemi koji vid pozajmljivanja je najpovoljniji - da li da željenu robu plate čekovima, administrativnom zabranom, iskoriste dozvoljeni minus ili provuku kreditnu karticu.
Ovu dilemu za Kurir razrešavaju finansijski stručnjaci, koji najpre poručuju da nijedna varijanta nije savršena za svaki trenutak, odnosno da je za svaku konkretnu situaciju potrebno odabrati ono što na najbolji način ispunjava vašu potrebu. Ali kad se svedu sve računice, ispada da je kupovina proizvoda putem administrativne zabrane ipak najpovoljniji vid zaduživanja jer apsolutno ništa ne košta. Sledeća najpovoljnija opcija su čekovi građana, koji malo koštaju, dok kreditne kartice i dozvoljeni minus odmah znače i dodatni ceh za kupca. Građani se za ove vidove kupovine odlučuju jer se gotovo svakome desi finansijski škripac, pa tako svi oni koji nemaju keša za nešto što im je hitno potrebno posežu za ovim vidovima plaćanja. Tako, ukoliko vam, na primer, crkne veš-mašina i hitno vam je potrebna nova, a gotovine u tom trenutku nemate, važno je da znate kako da kupovinom tog proizvoda na odloženo plaćanje prođete najpovoljnije.
Istraživali smo koji je to najisplativiji način kupovine na odloženo, a gde takva ishitrena kupovina može dodatno da košta.
Uzmimo za primer veš-mašinu prosečne cene od oko 40.000 dinara koju je potrebno kupiti. Ukoliko se uzme putem administrativne zabrane, na šest meseci od plate će se kupcu skidati po 6.666 dinara. Tu se kamata ne naplaćuje, a odbitak je automatski sa prilivom novca, odnosno plate na tekući račun.
Ako veš-mašinu kupite čekovima, za to vam je potrebno osam čekova. Međutim, iako i u ovom slučaju nema kamate, treba računati na to da banke naplaćuju izdavanje čekova, i to od 10 do čak 35 dinara po čeku. Tako pored cene veš-mašine banci treba dati dodatnih 80 do 280 dinara za podizanje osam čekova. Kada razmišljate o kupovini na rate bez kamate u prodavnici, imajte u vidu da su u mnogim trgovinama proizvodi čak i za nekoliko hiljada dinara skuplji kada se pazare na odloženo nego kada se kupuju gotovinom. Tako u startu gubite nekoliko hiljada dinara, ali ako keša već nemate, ni to nije tako loša opcija.
Dozvoljeni minus je opcija za kojom mnogi posežu, ali je ona istovremeno i najskuplja, budući da godišnja kamata na ovu pozajmicu iznosi i do čak 35 odsto! Tako ako uđete u dozvoljeni minus za 40.000 dinara, koliko košta veš-mašina, banka će vas za svaki mesec neizmirenog duga zaduživati za dodatnih 1.166 dinara na ime kamate. Na godišnjem nivou bi vas ova veš-mašina izašla čak 14.000 dinara više!
Ekonomista Milan Kovačević ističe za Kurir da bi građani koji nisu u mogućnosti da prištede trebalo da dobro proračunaju koliko će ih koštati svaki dinar kupovine na zaduživanje.
- Građanima nikako ne savetujem da koriste dozvoljeni minus i kreditne kartice, jer su kamate basnoslovno visoke. Većina ljudi nije u stanju ni da izračuna sve opcije koje mu se serviraju, pa tako kupuju i sa basnoslovnim kamatama. Ne postoji dobar sistem kako nešto da se kupi na kredit. Ono što je najporaznije jeste što će čekovi iščeznuti jer nisu alat u elektronskom bankarstvu, sve se manje koriste i tek će se manje koristiti - rekao Kovačević.
Opcije za odloženo plaćanje:
Administrativna zabrana
Procedura kupovine putem administrativne zabrane je krajnje jednostavna, zbog čega se mnogi zaposleni za nju opredeljuju. Za ovaj vid kupovine bi trebalo da prodavac i firma u kojoj je kupac zaposlen imaju potpisan ugovor o poslovnoj saradnji, ali to nije nužno. Takođe, kupac mora biti u stalnom radnom odnosu, a traži se na uvid i potvrda o njegovoj kreditnoj sposobnosti. Plata može da se opeteriti na dve trećine njenog iznosa, što se proverava s Kreditnim biroom. Ukoliko je osoba već opterećena kreditno, postoji šansa da neće moći da koristi administrativnu zabranu. Ovim putem se roba može kupovati na rate, nema kamate, a novac se određenog dana u mesecu skida direktno od plate.
Čekovi
Čekovi su u Srbiji i dalje popularno sredstvo plaćanja na odloženo, jer nema kamate. Izdaju se na lični zahtev, a ima i paketa računa koji podrazumevaju čekove. Najčešće je jedan od uslova da klijent ima bar šest meseci posao na neodređeno, a prilikom odobravanja čekova često potpisuje menicu ili neku drugu vrstu garancije. Broj čekova koji banka izdaje zavisi od priliva na tekući račun, jer je praksa da se izdaje broj čekova za koji korisnik ima pokriće na tekućem računu. Čekovi su limitirani, pa je maksimalni iznos na koji se popunjavaju 5.000 dinara. Inače, važno je znati da oni nisu u svakoj banci besplatni. Negde imaju tarifu od 10 do 35 dinara po izdatom čeku, a negde se čak naplaćuje "ležarina" i do 30 dinara za svaki neupotrebljeni ček.
Dozvoljeni minus
Dozvoljeni minus najskuplji je način zaduživanja kod banaka, zbog čega ga treba koristiti samo u krajnjoj nuždi. Većina banaka kao kriterijum za visinu dozvoljenog minusa uzima tromesečna primanja, mada iznos odobrenog minusa može da bude i veći. Koliko ćete da potrošite, na vama je. Godišnja kamatna stopa za dozvoljeni minus kreće se i do 35 odsto. Tako ako neko početkom godine uđe u dozvoljeni minus za 40.000 dinara i tokom godine ne vraća dug, banci će mesečno plaćati 1.166 dinara samo na ime kamate, a na godišnjem nivou je to ceh od čak 14.000 dinara. Rizik je da ćete tako zapasti u začarani krugu jer je onda teško otplatiti i glavnicu duga.
Kupovina na rate bez kamate
Mnoge prodavnice, posebno za uređaje bele tehnike, nude opciju kupovine proizvoda i do 12, pa i 24 rata bez kamate. Tako, na primer, veš-mašinu koja košta 40.000 dinara možete kupiti za oko 3.333 dinara mesečno ako kupovinu iscepkate na 12 rata. Potrebno je da ste samo u banci sa kojom prodavnica ima ugovor o prodaji na rate. Dodatnih troškova ovde nema, ali ima jedna caka. Pri kupovini proizvoda uvek dobro prostudirajte istaknut cenovnik jer prodavci koji nude ovakve pogodnosti neretko imaju različite cene za kupovinu na rate, a drugačiju za kupovinu na keš. Razlika je negde i za oko 3.000 do 4.000 dinara.
Kreditna kartica
Kreditna kartica daje mogućnost da se zadužujete na jednostavniji način - ali na sredstva koja ste sa nje potrošili, u okviru dozvoljenog limita, plaća se kamata banci. Kod nekih banaka kamata po kreditnoj kartici ide i do 25 odsto. Specifičnost kreditne kartice je ta što koristite samo onoliko sredstava koliko vam je u određenom trenutku potrebno. To znači da ne morate unapred da planirate uzimanje kredita - jednom odobren kreditni limit važi za neograničen broj korišćenja kartice u okviru njenog roka važenja, koji je obično nekoliko godina. Kod kreditne kartice kamata se obračunava na iznos trenutnog duga, koji se menja u odnosu na to koliko ste novca potrošili u obračunskom periodu. Sredstva u okviru njenog limita su vam uvek dostupna, a plaćanje kreditnom karticom je jednostavno, brzo i obavlja se odmah, na fizičkom mestu prodaje ili onlajn.
Kurir.rs / Suzana Trajković