GLASANJE U NEMAČKOJ

NOKAUT Naslednik Angele Merkel prva žrtva istorijskog izbornog poraza!

Foto: AP

Konzervativac Armin Lašet (CDU) još ne priznaje surovu realnost i nada se da će postati kancelar uprkos najgorem rezultatu od osnivanja stranke

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i njena sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU) nalaze se u političkom nokdaunu posle katastrofalno loših rezultata na parlamentarnim izborima u Nemačkoj održanim u nedelju.

Vladajuća koalicija, koja je poslednjih 16 godina imala kancelara na čelu države (Angela Merkel), ostvarila je najgori rezultat od svog osnivanja.

Otrežnjenje

Tek 24,1 odsto birača zaokružilo je listić sa imenom Armina Lašeta, premijera savezne države Severna Rajna-Vestfalija, koji je bio kandidat koalicije za kancelara. To je pad od čak 8,9 odsto glasova u odnosu na izbore iz 2017.

Teoretski, Lašet i dalje ima šansu da formira vladu, za šta mu je potrebna podrška Zelenih i liberala iz FDP, jer pobednik izbora Socijaldemokratska partija (SPD) i njen kandidat Olaf Šolc sa 25,7 odsto glasova nemaju dovoljnu većinu i takođe moraju u koaliciju.

Politiko prenosi da je Lašet suočen sa sve glasnijim pozivima da preuzme odgovornost za katastrofalne rezultate i podnese ostavku.

- Potreban nam je istinski novi početak, a to je moguće ako kandidat za kancelara Armin Lašet podnese ostavku jer je izgubio poverenje birača, rekao je Markus Mindlajn, lider podmlatka CDU iz Saksonije.

Bundestag... Donji dom parlamentafoto: EPA

Preskupa demokratija - U Bundestagu 735 poslanika

Donji dom nemačkog parlamenta Bundestag brojaće 735 poslanika posle nedeljnih izbora, što je najveći broj od završetka Drugog svetskog rata. Ukupno osam stranaka imaće predstavnike u novom sazivu. Istovremeno, Bundestag je i najbrojnijih parlament od svih zapadnih zemalja. Tehnički, predviđeno je da on ima "tek" 598 poslanika, 299 se bira individualno, dok se 299 bira prema partijskim listama. Međutim, komplikovani izborni sistem doveo je do toga da Bundestag zahvaljujući "preostalim" ili "visećim mandatima" ima više poslanika. Ovi mandati se dodeljuju kada stranka dobije više direktnih mandata nego što joj pripada na osnovu drugog glasa, kojim se određuje broj poslaničkih mesta u Bundestagu.

Dojče vele prenosi da su demohrišćani suočeni sa političkim mamurlukom i da bi veliki poraz kao lavina mogao da odnese Lašeta iako on i dalje misli da nekim čudom može da postane kancelar.

On je čak neposredno posle objavljivanja prvih rezultata, kada je bilo jasno da će CDU pretrpeti istorijski poraz, u kamere rekao da je "dobio jasan nalog od birača" da kao kancelar formira novu vladu.

Premijeri ogorčeni

Nemačku želi da vodi kandidat koji je dobio manje glasova od direktnog protivnika, koji je ostvario istorijski loš rezultat i koga, prema anketama, više od polovine Nemaca ne želi da vidi u fotelji kancelara. I u samoj CDU sve je više onih koji su svesni da je vreme da Lašet ode.

Premijeri istočnih pokrajina su na sednici predsedništva stranke jasno poručili da Lašet nije bio pravi čovek za izbore. Zamenik predsednika partije Jens Špan je zahtevao smenu generacija, podmlađivanje partijskog rukovodstva.

Kurir.rs