HITLER MU NIJE MOGAO NIŠTA! Bio je simbol NACISTIČKE PROPAGANDE, a nikad njihov: Maks se kao padobranac lečio u Srbiji tokom rata
Na današnji dan rođen je veliki bokserski šampion - Maks Šmeling
Legendarni nemački bokser Maks Šmeling rođen je 28. septembra 1905. godine.
Karijeru je počeo 1923. godine, a sedam godina kasnije ušao u istoriju kao prvi Nemac i Evropljanin uopšte koji je osvojio titulu prvaka sveta.
Njegovu karijeru obeležili su mečevi protiv legendarnog Amerikanca Džoa Luisa. Američki šampion je do tada bio nepobediv, slavio je u svih 27 borbi do tada. Šmeling je ušao u borbu kao apsolutni autsajder, ali je napravio jedno od najvećih iznenađenja u istoriji ovog sporta. Posle pobede te 1936. godine postao je simbol nacističke propagande, iako nikada nije bio nacista. Naprotiv, Šmelingov trener je bio Jevrej, i Maks ga se nikada nije odrekao. Nacistički režim Adolfa Hitlera proglasio je njegovu pobedu simbolom "arijevske nadmoći".
Dve godine kasnije, 1938. godine, usledio je revanš u kome je Luis pobedio nokautom u prvoj rundi. Šmeling je tada u Americi posmatran kao simbol nacističke Nemačke.
Borba je u SAD prikazana kao sukob dobra i zla, a predsednik Amerike Frenklin Ruzvelt pozvao je čak Luisa u Belu kuću pre borbe i pozvao ga da pobedi Šmelinga.
"Kad sad razmišljam o tome, skoro da mi je drago što sam izgubio. Zamislite samo kako bi bilo da sam pobedio i tako se vratio u Nemačku. Nacisti bi mi dali orden iako nisam imao ništa sa njima, a posle rata bih možda bio proglašen za ratnog zločinca", rekao je Šmeling kasnije.
Nacisti su se posle tog poraza distancirali od Šmelinga. Uprkos tome što je često predstavljan kao oruđe nacista, Šmeling se često sukobljavao sa vladajućim režimom tadašnje Nemačke.
Iako je ručao sa Adolfom Hitlerom i imao nekoliko dugih razgovora sa ministrom informisanja Jozefom Gebelsom, naciste je prvi put razljutio 1935. godine, kada je odbio da otpusti trenera Džoa Džejkobsa, američkog Jevrejina, i da se razvede od filmske zvezde Ani Ondra, rođene Čehinje. Za vreme Kristalne noći, kada su nacisti spaljivali knjige i palili sinagoge, sakrio je kod sebe dva jevrejska dečaka. Šmeling je navodno upotrebio svoj uticaj i da spase svoje jevrejske prijatelje koncentracionih logora.
Regrutovan je 1940. godine kao padobranac, a godinu dana kasnije teško je ranjen, tako da je dugo ležao u bolnici. Maks Šmeling (Maximilian Adolph Otto Siegfried Schmeling) bio je pripadnik specijalnih padobranskih snaga Vermahta, odnosno "Luftwaffe Fallschirmjägger" kako su pripadnici te jedinice imali ime.
Bio je padobranac na istočnom frontu, a prilikom vežbi u Rumuniji 1943. godine povredio je nogu. Zbog toga je prebačen u Beograd na lečenje, gde je proveo nekoliko meseci.
Na fotografiji se vidi sa štapom, a u njegovoj pozadini je zgrada Gradske bolnice.
Posle rata Šmeling je teško preživljavao i bio je primoran da se vrati u ring zbog novca. Borio se još pet puta pre nego što je 1948. godine poražen u 10. rundi od Valtera Nojsela.
Posle toga se povukao, sa 43 godine i skorom 56-10-4, uz 39 nokauta.
Šmeling je novac upotrebio da kupi licencu firme "Koka Kola" u Nemačkoj i uspeo je da se obogati. Osim toga, koristio je svoje ime i popularnost na tržištu, uprkos problemima sa nacistima.
Tokom godina, nemački velikan pazio je i cenio prijateljstvo sa Luisom i nekoliko puta je tiho poklanjao novac američkom bokseru, koji je ostao bez sreće i novca. On je i platio Luisovu sahranu 1981. godine.
Tokom svojih poslednjih godina, Šmeling je vreme provodio gledajući televiziju u svom domu u Holenštetu blizu Hamburga. Svoj dug život pripisao je srećnom braku.
Živeo je punih 100 godina. Preminuo je 2005. godine u svom domu, u gradiću Holenštatu.
Kurir sport