Prvo je odjeknula vest da je Zagreb raspisao poternicu za Fikretom Abdićem zvanim Babo, ličnošću koja je svoj privredni i politički uspon počela pred sam kraj SFRJ. Akter najveće ekonomsko kriminalne afere „Agrokomerc“, osnivač Stradnke demokratske akcije SAD zajedno sa Alijom Izetbegovićem, sa kojim se razišao godinu dana posle početka rata, otišao u rodnu Cazinsku Krajinu u kojoj je formirao Autonomnu Pokrajinu Zapadna Bosna. Posle njenog pada pobegao je u Hrvatsku gde je osuđen na dugogodišnju robiju, a posle izlaska doživeo je ponovo politički uspon u Cazinskoj krajini.
Abdića koliko se sad moglo saznati traži se zbog malverzacija. Da ironija bude veća Abdić je uhapšen na 82. Rođendan kada mu je SIPA zakucala na vrata.
Naime, Vrhovni sud Hrvatske u decembru 2019. godine je prihvatio je žalbu državnog tužilaštva i ukinuo presudu Županijskog suda u Rijeci prema kojoj je preduzetnik, političar i haški osuđenik Fikret Abdić bio oslobođen optužbi za počinjenje krivičnog dela zloupotrebe položaja i vlasti. Fikret Abdić i njegov sin Ervin Abdić terete se za krivična dela zloupotrebe položaja i vlasti, i pomaganje u zloupotrebi položaja i ovlašćenja i omogućavanje drugome sticanja protivpravne imovinske koristi.
Zapravo, na narodski prevedena pravna terinologija kaže, da se Fikret Abdić tereti da je 2001. fiktivno pozajmio Agrokomercu 600.000 kuna, a zatim je, pošto novac nije vraćen, preuzeo nekretninu firme – vilu u Voloskom vrednu 1,9 miliona kuna. Takođe se tereti da je 2005. opunomoćio sina, iako to nije smeo jer više nije bio direktor jedne od Agrokomercovih firmi, da potpiše ugovor o kreditu sa založnim pravom na četiri građevine i dvorište u riječkoj četvrti Kozali. Obojica su se na početku suđenja izjavila da se ne smatraju krivima.
Tako da se Abdić ponovo kao i daleke 1995 vraća u Hrvatsku u Rijeku. Ali, to i nije toliko sad bitno, nego krenimo redom.
Rano detinjstvo
Fikret Abdić rođen je 29. septembra 1939. u selu Donja Vidovska kod Velike Kladuše. To je prostor na krajnjem severozapadu BiH uvučen u Hrvatsku i omeđen rekama Unom i Koranom. Ovaj prostor u istoriografiji, geografiji i publicistici poznat je i pod nazivom Cazinska krajina, Ljuta krajina, a neki ga zovu i Turska Hrvatska. Kao treće dete Hašima i Zlate Abdić. Porodica Abdić inače je imala 13 dece. Otac Fiketov Hašim pridružio se naradonom komandantu iz cazinske krajine Husi Miljkoviću koji je za vreme Drugog svetskog rata komadovao nekom cazinskom milicijom koja je brojala nekoliko hiljada boraca. Ta milicija je pod komandantom Husom sarađivala i sa domobranima i sa partizanima. Husko je ubijen pod nerazjašnjemim okolnostima aprila 1944. Huskini borci su većinom otišli u partizane, pa i Fikret. Detinjstvo Fikreta Abdića protiče relativno neupadljivo. Kraj je siromašan, nema industrije, većina stanovnika se bavi poljoprivredom gaji krompir, ječam, ovac. Fikret, ali i Hašim shvataju da je izlaz u školovanju. Bistar i nadaren dečak završava sve škole i odlazu da studira agronomiju. Po završetku studija vraća se u rodni Cazin i prvi posao dobija kao mladi inženjer u Poljoprivrednoj zadruzi u Velikoj Kladuši. Ubrzo postaje direktor, a iz ove zadruge izrasta veliki poljoprivredni kombinat koji je nazvan „Agrokomerc“. Niko nije ni slutio da će krajme 1980 tih godina prošlog veka kad su počela događanja naroda, ovaj kombinat biti jedna od najvećih afera koje su potresle SFRJ. Ali do tad mladi Abdić preduzimljiv kreće u ekspanziju sa kokama nosiljama kasnje poznate kao „abdićke“. Abdić širi svoj posao i na konditorske proizvode, posebno stariji se sećaju keksa „TOPS“, biskvit preliven čokoladom sa filom od pomorandže. Kopija čuvene „Jafe“, koji je zbog niske cene udario i pomeo sa tržišta moćne konkuretne u industriji slatkiša u onašnjoj SFRJ.
Za popularnog Babu, kako su ga počeli nazivati govorilo se da je pravi menadžer. Malo samoupravljanja, malo kapitalizma. Babo je već tad kad je ono što zoveom današnji marekting bilo u povoju shvatio da je imidž i logo firme veoma bitan za njenu prepoznatljivost. Kuvar sa velikom belom kapom. Na drumovima cele ondašnje SFRJ viđani su veliki šleperi „Agrokomerca“ gde je na beloj prikolici bio nacrtan kuvar i crvenim slovima omeđenim žutom ivicom pisalo „LIBEK AGROKOMERC“.. Babo je stvorio jugoslovenski san. Stanovništo Cazinske krajine počelo je da oseća lagodniji život, a Babo je počeo sve da se pita. Reklo bi se njegov uspone je nezaustavlji.
Afera Agrokomerc
A, onda šok. Tog hladnoj januara 1987. godine izbila je afera koja je potresla celu SFRJ. Naime, odjednom u medijima pojavila se informacija da uzor, gigiant, najuspešnija radna organizacija u SFRJ,ponos Socijalističke Bosne i Hercegovine, zapravo svoj uspeh gradila je na menicama bez pokrića. Finansijske malverzacije postale su temelj ove kompanije. Ova vest odjeknula je kao bomba. Doduše pola SFRJ je tako radilo i funkcionisalo, pa su republike gde se firma nalazila, krpile rupe i tako u krug. Ali, ne i u Agrokomercu. Dug je dostigao fantastičnih pola milijarde dolara, doduše ondašnjih. Upravo izdavanje menica bez pokrića poslala je Fikreta Abdića na robiju i to prvu. Optužen je po članu 114. Krivičnog zakonika ondašnje SFRJ za „kontrarevolucionarno ugrožavanje društvenog uređenja SFRJ“ zato što je izdavao menice u vrednosti 500 miliona dolara.
Pad familije Pozderac
Interesantan u ovoj priči je i jedan detalj. Naime, iz Cazinske krajine potiče i čuvena partizanska familija Pozderac. Braća Hakija savezni ministar i Hamdija potpredsednik ondašnje SFRJ ( po republičkom ključu šest republika i dve autonomne pokrajine). Oba su bili pokrovitelji Fikreta Abdića, reklo bi se zaštitinici. Afera je uticala da Hamdija munjevito odleti sa vlasti. Lavina koju je ova afera prouzrokovala počela je da guta sve veći broj partijskih funkcionera, ali i privrednika. Umesto užeg kruga, on se sve više širo poput odrona zemlje. Umešača se i tadašnja SDB BiH, koja je počela istragu i vršljanje po Cazinskoj krajini da se ispita ko je sve upleten u ove finasisjke mahinacije i njihove veze sa lokalnim, ali i političarima na čelu tad socijalističke BiH.
Mediji su svakog dana zapljuskivani infomacijama ko je bio u Agrokomercu, ko je primio poklon i kakv jesu li bila jaja ili slatikši. Usledio je talas ostavki u BiH i ova afera bila je uvod u novu aferu koja je izbila naredne 1988 „Neum“, ali o tome drugi put.
Proces protiv Abdića bio je top-tema medija. To je vreme kad u SFRJ počinje da vri i ide ka putu višestranačija i kraja komunizma. U Srbiji počinju „događanja naroda“,u Sloveniji „ slovenska pomlad“, a u BIH „Agrokomerc“. Suđenje Abdiću postaje fokus medija. Bez obzira što je Babo otišao iza rešetaka, a „Agrokomerc“ u stečaj, stanoviniic Cazinske krajine nisu okrenuli leđa svom „Babi“. On je za njih bio heroj, junak, spasilac, jednom rečju mesija. Abdić iz zatvora izlazi u proleće 1990. U vreme kad u SFRJ počinje višestranačije i formiraju se prve nacionalne stranke.
Put u rat
Kako je bilo u ostalim republikama SFRJ, tako i u BIH. Tri naoroda osnivaju svoje nacionalne stranke. U maju 1990. Formirana je Stranka demokratske akcije, koja je u nazivu imala muslimansku oznaku, formirana dok još nije bilo dozvoljeno političko okupljanje na nacionalnoj osnovi. Njen osinavač bio je Alija Izetbegović, pravnik u ŽTP (železničko transportnom preduzeću) osuđivan u čuvenom sarajevskom procesu mladim muslimanima. Stranka je postala mešavina muslimanskih vernika , ali komunističkih nacionalista. Izetbegović nije bio sjajan govornik, ali ni ostali, trebala mu je ličnost koja će kad je stranka krenula po BiH da privuče mase, a to je mogao jedino Abdić. Abdić je SAD vinuo do nebesa među muslimanima. Predstavljena kao žrtva komunista, koji su sve uništili Babo je postao mesija koji je trebao da spasi posrnulu ekonomiju BiH. Pričalo se da mu je plaćenoogormnom sumom para da priča, jer njemu ta nacionalna ideja je bila nekako strana iako je dolazio iz redova muslimana. Mase je privlačio. Usledili su izbori, a Babo je dobio ogroman broj glasova. Prvi predsednik Predsedništva BiH po turnusu od godinu dana trebao je biti kandidat sa najviše osvojenih glasova, a to je bio Abdić. Međutim uz saglasnost Srba i Hrvata napravljena je rokada, pa je to postao Izetbegović. Pozadina te zamene je ostala nerazjašnjena i 29 godina od početka rata u BiH. Neki smatraju da je time ubrzan odlazak BiH u ratni vihor i onu papzjaniju koja danas postoji.
Ubrzo pred rat Abdić uviđa da stranka postaje mesto islamskog radikalizma i da nema veze sa onim što je nju predstavljeno. Politički se razilazi sa Alijom i vraća se u svoju rodnu Cazinsku krajinu. Definitivni razlaz usledio je kad je odlučio Babo da se kandiduje sam sa predsednika BiH i to direktno protiv Izetbegovića. Uz mišiće Izetbegović u novembru 1990. odnosi tesnu pobedu. Fikret Abdić postaje javni neprijatelj SDA broj 1, jer odbija da prihvati radikalni program SDA.
Otmica Alije Izetbegovića
Kada je JNA posle sletanja na butmirski aerodrom zadržala Izetbegovića, koa taoca da bi izvukla opkoljnu vojku iz komande 2. VO na Bistriku tokom pregovora u televiziji Sarajevo pojavio se i Fikret Abdić o tome je ostavljen trag u knjizi Srmt Jugoslavije autora Lore Silber i Alana Litla. Kako je zapisano na zaprepaštenje voditelja Seada Hadžifejzovića u studiju se dok su preko telefona u etru pregovarali Ejup Ganić i general Đurđevac, pojavio se i Fikret Abdić, koji je stigao neočekivano. On je tog dana kolima prevalio put od Splita preko centralne Bosne do Zenice i od Zenice do Sarajeva. Nikome nije bilo jasno kako je uspeo da prođe silne punktove što hrvarske, što srpske, što muslimanske. Na strani 265 autori knjige svedoče da su Ejup Ganić i Stjepan Kljujić u predsedništvu BiH bili uznemireni pojavom Abdića i zaklljučili su da je u toku pokušaj puča i da je Abdić došao da zbaci sa vlasti Izetbegovića i uspostavi kako su tad naveli „kvislinški režim“ koji bi Bosnu i Hercegovinu vratio u Jugoslaviju. Usledila je cela torija o tome pa i tvrdnjak oja nikad nije dokazana, a koju je vlast u Sarajvu zastupala da je Abdić namerno propušten da JNA zauzme grad i da se fomrira nova vlada. Tadašnji ministar odbrane BiH inače Hrvat Jerko Doko poslat je na TV da motri na Abdića. Abdić je kasnije negirao sve optužbe da nijei mao nikakvu nameru da Izetbegovića smeni, ali je bio besan na imenovanje Ganića. Abdić je celo veče proveo u televizijskom studiju.
Babo je kad je izbio rat za sukob optuživao Sarajevo i da su oni krajnji izvor svog fanatizma. Zbog tog što bi rekli „lajanja“ Sarajevo mu je tokom rata posebno od 1993. Vratilo sa kamatom. Usledio je krvavi građanski rat među musilmanima. I to na krajnjem severozapadu Bosne gde su postojala tri grada Velika Kladuša, Cazin i Bihać. Zapadna štampa se time nije ni bavila. Babo je uredio buntonvištvo u samoj Cazinskoj krajini. Babo je kad mu se god pružila prilika počeo da osporava vlast Izetbegovića. A Sarajevo posebno nervrialo je Babina spremnost za kompromis i sa Srbima i sa Hrvatima. Posebno jer je Srbe i Hrvat smatrao većim prijateljima od Izetbegovića. Veruje se da je prava mržnja SDA prema Babi bila njegova ogromna popularnost.. Abdić 27. septembra 1993. Na prostoru Cazinske krajine proglašava Autonomnu Pokrajinu Zapadnu Bosnu, pseudodržavu, koju niko van Velike Kladuše nije priznavao. Međutim, život tih ratnih godina bio je mnogo bolji jer je preduzimljivi Babo krenuo da trguje i sa Srbima i sa Hrvatima, a bori se protiv Izetbegovićevog komandanta i bivšeg oficira JNA generala Atifa Dudakovića, komandnta 5. Korpusa Armije BiH koji se nalazio u Bihaću. Hiljade muslimana iz Bihaća i okolni jurnulo je ka Abdići u njegov obećani raj gde je vladao mir i imalo hrane. To je bio povod da Sarajevo izda naredbu o pokretanju operacije „Tigar-sloboda“ koju je vodio Dudakovič, kako bi eliminisao Fikreta Abdića. Operacija je izvedena prvo lažnim prebezima, i hvatanjem Abdićevog štaba u zamku. U toj klopci Abdić je ostao 62 sata puna dok nije izvučen iz okruženja 502. bužimske brigade . Slom AP zapadne Bosne sprečen je zahvaljujući VRS koja je snabdela Abdićevu miliciju oružjem. Naravno za novac.
Status „kvo“ zona šverc-komerca uz popularne nazive „Šentilj“ graničnih prelaza idila je uz povremene sukobe trajala do leta 1995. kada je usledio slom AP zapadna Bosna. Pad je usledio u proboju 5. Korpusa iz Bihaća posle sloma RSK. Babo sa stanovištvom nije imao izlaza i odlazi u Hrvatsku u Rijeku. Tamo otvara kancelariju u jednom hotelu i uživao je zaštitu hrvatske vlade.
Nije sedeo skrštenih ruku i kukao nad sudbinom. Babo se opet okreće trgovini, ali duga ruka SDA ga prati. Pogrešio je što nije zbirisao negde daleko nego je ostao dovoljno blizu Sarajevu, kojem je upao ponovo u oči. Neki stari računi morali su da se izmire.
Pokušaj atentat na Babu
Početkom aprila 1996 u Rijeku je poslat udarni tim sarajevske policije sa zadatkom da završi jednom za svagda sa Babom. Nekadašnji šef tajne policije Kemal Ademović je pod zakletvom svedočio da je operacija uklanjanja Abdića bila poznata kao „Operacija Dover“ odobrena na najvišem nivou. Operacija je međutim, propala i to zahvaljujući hrvatskim carinicima, kojima je bio sumnjiv automobil koji se pojavio na granici, a došao je iz Bihaća. Bio je nekako nakrcan i slegnut zadnji deo. Kad su otvorili gepek i ceo auto u njemu su pronašli arsenal oružja. Petorica muškaraca iz vozila su pohapšeni, a istraga je utvrdila da su to pripadnici tajne policije iz Bihaća i krenuli u Rijeku da bi pripremili ono što su hrvatske obaveštajne služne nazavale „bihaćki recept“. Zagreb je protestvovao kod vlasti u Sarajevu i povećao bezbednost Abdića. Petorica pripadnika bosanske obaveštajne službe je osuđena na blage kazne za pokušaj atentata i oni su posle 18 meseci pušteni na slobodu i vratili se u Bihać.
Saga o ratnim zločinima
Međutim Sarajevo i dalje ne miruje, Vlasti Bosne i Hercegovine ga, međutim, optužuju za ratne zločine. Pošto je hrvatski državljanin, Fikret Abdić neće biti izručen, ali će mu se suditi u Hrvatskoj.
Prvostepeno je osuđen na dvadeset godina zatvora 2002. godine, a tri godine kasnije, posle žalbenog postupka, izrečena mu je jedinstvena kazna od petnaest godina zatvora. Na slobodu iz zatvora izašao je 9.marta 2012. Godine posle izdržanih dve trećine kazne.
Abdić se vraća u BiH, ali ne miruje, nego nastavlja biznis i okreće se ponovo politici, ali onoj lokalnoj u svojoj što bi rekli vojnim rečnikom „zoni odgovornosti“. Doček posle povratka iz zatvora bio je veličnstven u rodnoj Velikoj Kladuši. Dočekali su ga sa ovacijama.
Osnovao je Laburističku stranku, koja na lokalnim izborima u Cazinskoj krajini osvaja apsolutnu većinu glasova i popularni Babo postaje gradonačelnik Velike Kladuše.
Abdića juna 2020. hapsi gafederalna policija BIH u okviru istrage o korupciji koja je uključivala brojne opštinske zvaničnike. Određen mu je istražni zatvor, ali je pušten krajem oktobra 2020 nakon što su njegovi advokati zatražili od suda da mu dozvoli da učestvuje u predizbornoj kampanji za opštinske izbore u Bosni i Hercegovini novembra 2020. godine na kojoj je tesno pobedio sa 44,1 procenta glasova. U martu 2021. tužioci su zvanično podigli optužnicu protiv Abdića i šestorice drugih opštinskih zvaničnika po optužbama za prevara u vezi sa tenderima za nabavke, a onda je usledilo usvajanje žalbe u Hrvatskoj. Da li će popularni Babo i iz ovoga se izvući kao pobednik ostaje da se vidi.
Kurir.rs/A.Mlakar