ABORTUS U TEKSASU Posledice najstrožijeg zakona o pobačaju u SAD: Žene su užasnute i očajne

Printscreen/BBC

Mišel je trudna i želi abortus. Mišel živi u Teksasu.

Ova država ima najstrožiji zakon protiv abortusa u Sjedinjenim Državama. Procedura je ovde bukvalno zabranjena posle šeste nedelje trudnoće, kada većina žena i ne zna da su trudne.

Makejla pomaže ženama u Teksasu da dobiju abortus i u nezi posle abortusa. Vodi organizaciju Bakl Baniz koja ženama koje se odluče na abortus pruža materijalnu, finansijsku i emotivnu pomoć i podršku.

Kaže da se žene sada panično boje trudnoće, jer ne znaju šta da rade ako ostanu trune.

"Do malopre smo imale pristup bezbednim abortusima, a sada nam je to oduzeto", kaže Mišel koja ima 22 godine, trudna je 4 do 5 nedelja i sa partnerom je dogovorila da ne želi dete.

"Nije svako emotivno, mentalno, finansijski stabilan da rodi dete", kaže.

Ona je među "srećnijim" ženama jer je saznala da je trudna u "zakonskom roku", što znači da će moći da dobije pilulu za prekid trudnoće i abortira kod kuće.

Mnoge, čak 85 do 90 posto žena, nisu te "sreće" i saznaju da su trudne tek posle 6. nedelje.

"Mi mislimo da je Rou protiv Vejda bio vrhunac za žene, a zapravo je dno", kaže Makejla o sudskom procesu iz 1973. kojim je legalizovan abortus. "Žene i dalje nemaju pristup abortusu", dodala je ona.

Ro protiv Vejda

Sudski proces Ro protiv Vejda je sudski proces iz 1973. godine pred američkim Vrhovnim sudom, nakon kojeg je u SAD-u legalizovan pobačaj na zahtev iz bilo kog razloga do vremena trudnoće kada fetus može da preživi bez make (obično do 7. meseca).

Nakon 7. meseca pobačaj se dozvoljava, ako je ugrožen život majke. Ovaj sudski proces jedan je od najkontroverznijih u istoriji američkog.

Norma L. Mekorvi (pseudonim Džejn Ro) ostala je trudna 1969. godine. Prijatelji su je savetovali da izjavi da je silovana, jer bi u tom slučaju mogla da abortira.

Kako je taj predlog otpao jer nije bilo policijskog uviđaja, ona se obratila advokaticama Sari Vedington i Lindi Kofi koje su diplomirale na Univerzitetu u Teksasu da joj pomognu da abortira i tužila Vejda, okružnog tužioca Dalasa koji se protivio abortusu.

U to vreme pobačaj je bio zabranjen, osim u posebnim okolnostima. Slučaj je došao do američkog Vrhovnog suda, koji je dozvolio Normi Mekorvi da abortira. Sudije su glasale 7:2.

Vrhovni sud je u svojoj presudi podelio period trajanja trudnoće na tri dela, i u zavisnosti od toga propisao šta države mogu da reguliđi u različitim periodima trudnoće:

- Tokom prva tri meseca savezne države ne mogu da zabrane abortus, već odluku o abortusu moraju da ostave trudnoj ženi.

- Tokom druga tri meseca države mogu da zabrane ili regulišu abortus, ukoliko je to potrebno radi očuvanja života trudnice.

- U poslednjem tromesečju trudnoće, države mogu da regulišu ili čak zabrane abortus u interesu očuvanja prenatalnog života, osim ako je abortus neophodan radi očuvanja života majke.

Norma ipak nije pobacila, nego je rodila živo dete i dala ga na usvajanje, ali je zakon ostao na snazi do današnjih dana.

Mekorvi je kasnije promenila mišljenje i zalagala se za promenu presude i tvrdila da abortus povređuje žene.

Sa druge strane, postoje i one žene koje se snažno zalažu za najrestriktivniji zakon o abortusu u SAD. "Godinama smo se molile za ovaj zakon, zakon koji brani život", rekla je jedna od aktivistkinja.

"Ovi zakoni su važni jer štite bebice koje nemaju glas ni pravo glasa i koje ne mogu da utiču na odluke svojih majki", dodala je druga.

Rebeka, koja se zalaže za zabranu abortusa kaže da se oni bore za zaštitu ljudskih bića.

Potražnja za Majeklinom pomoči je skočila eksponencijalno kada je zakon stupio na snagu početkom septemnbra.

U razgovoru za BBC, priča kako joj se jedna žena javila da se raspita za finansijsku pomoć jer mora da otputuje u Oklahomu na proceduru. Trudna je šest nedelja i jedan dan.

Druga se javila da kaže da je silovana i da se užasno boji da je trudna. "Pomozite mi!"

Makejla kaže da je sa 18 zatrudnela i abortirala.

"Dugujem svoj život tom abortusu. Znam kakve mogućnosti abortus može da pruži ljudima. Tako sam i odlučila da pomažem drugima", rekla je ona.

Ko stigne do Makejline pomoći, stigao je. Ostale žene moraće same da se snalaze i rizikuju zdravlje i živote odlascima van zemlje ili kod lekara koji će pobačaje vršiti u tajnim prostorijama ili kod neproverenih "stručnjaka".

Zakon o abortusu je pitanje koje već decenijama polarizuje Ameriku, zemlju slobodnih puritanaca, a kako su i mnoge druge republikanske države najavile da će slediti primer Teksasa, mnogi strahuju da će ova "velika demokratija" kliznuti u mračno doba kršenja ženskih prava.

Kurir.rs

TAGOVI