U nelegalnom domu za stare "Lela i Franc" u Negotinu, gde je u utorak jedan štićenik izvršio samoubistvo, navodno je kroz pakao prošao i korisnik Ljubinko Marinović (68), koji je umro u aprilu ove godine!
Njega su, kako tvrdi njegova ćerka Maja Robesku, u ovom domu zanemarivali, omalovažavali, davali mu u prekomernoj količini tablete za smirenje, a ona sumnja i da je neko od osoblja njenog iznemoglog oca tako udario da je na dan smrti imao ogromnu masnicu ispod oka!
- Otac je u ovom domu boravio u dva navrata. U februaru 2020. je otišao tamo na preporuku, nakon što je boravio u bolnici zbog edema pluća i iščašenja ramena. Živim u Francuskoj, ali sam nekoliko dana nakon što je primljen, došla u Negotin da vidim u kakvim uslovima boravi. Sa njim u sobi je bio jedan štićenik. Imao je Alchajmera, ali fizički je bio jak, zdrav. Dve nedelje kasnije tata mi je poslao sliku sa tim čovekom. Bio je kost i koža, kao starac od 150 godina - priča Maja za Kurir.
Ona kaže da joj je otac govorio da su ovog starca uspavljivali, kljukali sa 10 lekova, da nije dobijao hranu...
"Što pre dođeš veće su mi šanse. Hvata me panika, jer se to obavlja pred mojim očima", piše u poruci koju je Ljubinko poslao ćerki u martu 2020.
Nedugo potom izašao je iz doma, ali mu se u novembru zdravstveno stanje pogoršalo, dobio je i koronu. U martu se ponovo vratio u dom.
-- Bivalo mu je sve gore. Povraćao je, bilo mu je stalno muka, plakao je. Žalio se da ga stalno drže na koncentratoru za kiseonik od čega mu je loše - kaže Maja.
Bivalo mu je sve gore. Povraćao je, bilo mu je stalno muka, plakao je. Žalio se da ga stalno drže na koncentratoru za kiseonik od čega mu je loše - kaže Maja.Dodaje da je istovremeno, od kućnog prijatelja osoblje u domu tražilo da nabavlja gomilu lekova za smirenje za njenog oca, a koji joj se žalio i da mu je jako smetala i daska koju su mu sklepali na krevet da ne bi pao.
- Otac mi je govorio da ga spasim preko telefona, a onda u poruci da ga ne diram, verujem da su vršili pritisak na njega. Poslednjeg dana javio mi se sa modricom na oku. Pored njega je bila neka žena, koja je nadgledala šta će da kaže. "Hteo sam da sklonim dasku, pa sam se udario u oko", rekao mi je.
Gledao me je žalosno. To je bio naš poslednji razgovor - svedoči Maja, koja je oftalmolog, i dodaje:
- Prelom očne duplje sa tipičnim "okom rakuna" nije mogao nikako da zaradi lomljenjem nameštaja. Tatu su verovatno povredili pesnicom. Zbog te povrede je, kako god, trebalo hitno uraditi rentgenski snimak oka. Međutim, to nije urađeno. Javili su mi kasnije da je nemiran i da neće na nervno, pa su pozvali policiju i sproveli do hitne. Primljen je zbog otežanog disanja, pospanosti i dezorjentisanosti i kasnije u toku dana je i umro. Bio je slab od korone i svega, ne kažem da bi mnogo duže živeo, ali barem nije morao da umre u ovim mukama - kaže ona.
Maja je o slučaju njenog oca elektronskim putem obavestila i zaštitnika građana i inspekciju rada.
Kurir.rs/Ružica Kantar