Tog 30. septembra 1991. preminuo je Toma Zdravković, čovek čije pesme i danas žive, pevač koji je život posvetio muzici, koji je voleo alkohol i kocku, a ponajviše žene. Život je proveo među kariranim stolnjacima u raznim kafanama ispunjenim dimom cigareta i sa čašom u ruci, najčešće bez dinara u džepu.
Iako je makar i na trenutak delovalo da je on zaboravljen i da neke mlađe generacije ne znaju mnogo o ovom umetniku, film "Toma" evocirao je uspomene na njegov lik i delo, koje ni 30 godina kasnije ne blede.
Toma Zdravković rođen je 20. septembra 1938. u Aleksincu, da bi se njegova porodica tri meseca nakon Tominog rođenja preselila u Pečenjevce kod Leskovca.
Odrastao je u nemaštini. Bio je jedno od petoro dece. Imao je tri brata: Aleksandra, Ivana i Novicu, kao i sestru Mirjanu.
Život na selu ga nije privlačio. Sanjao je grad. Zbog toga, čim je završio osnovnu školu, sa nekoliko dinara uputio se u Leskovac da se bori za bolju budućnost.
Maštao je o pevanju i sreća mu se osmehnula sa 18 godina, kada je u leskovačkoj kafani "Hisar" upoznao Silvanu Barjaktarević (kasnije Armenulić). Pre nego što je uzela mikrofon i stala pred publiku, slušala je tog mršavog dečka kako peva, pa je zatražila da narednu pesmu otpevaju u duetu. Bio je to presudan trenutak za Tomu.
U muzičkim krugovima brzo se pročulo da u Leskovcu peva "neki Toma" i da sve zna: narodne, zabavne, starogradske pesme, francuske šansone i italijanske kancone.
Ubrzo je otišao u tuzlanski hotel "Bristol" i tamo osvojio publiku koja je iz večeri u veče punila salu. Gosti hotela su ga voleli, ali je on želeo više. Sanjao je da komponuje i konačno je napravio pesmu "Anđela" za koju je bio ubeđen da je genijalna, ali kad je video da mu se orkestar smeje, shvatio je da još nije kompozitor.
Toma je u to doba menjao kafane: pevao je u novosadskom "Putniku", beogradskoj "Topčiderskoj noći" i na Svetom Stefanu.
Zdravkovićeva kafanska karijera nastavila se u hotelu "Park" u Nišu, odakle je prešao u beogradski "Gradski podrum" gde je tri godine, svake večeri, pevao od osam do četiri ujutro.
- Oko mene mali milion zvezda, svako ima svoju ploču, šou na televiziji, svoj prostor u medijima... a ja sam trunuo noćima u podrumu. Nije me zadovoljavalo to što su me svi hvalili. Hteo sam gore na vrh, na mesto koje mi je, to sam osećao, i pripadalo - pričao je Toma.
Nastupajući pred probranom publikom, Toma je do savršenstva izgradio svoju kafansku reputaciju. Obrad Jovović, šef "Jugotonovog" predstavništva u Beogradu, ponudio mu je da snimi ploču.
Bez velike nade, odneo je Jovoviću demo-snimke pesama "Ciganka", "Marta", "Nikad neću da te zaboravim" i "Anđela", a ovaj je Iliji Geniću poverio da uradi aranžmane. Na veliko Tomino čuđenje, ploča je brzo objavljena. Singl je postao zlatan, što je Tomi otvorilo sva vrata.
Prvi solistički koncert održao je u Domu sindikata 1982. Pet godina kasnije u istoj dvorani zaredom je održao čak 20 nastupa.
Tomi je pesma bila sve. Kada su mu lekari saopštili da više ne sme da peva, za njega je to značilo kraj života.
- Ne mogu više da pevam, šta će mi život? - posvedočio je Tomin brat Novica, takođe pevač, koji je preminuo pre nekoliko meseci.
Toma je bio veliki boem i znao je da potroši sve pare koje ima. U jednom trenutku bio je neverovatno bogat, a u drugom nije imao ni za hleb. Sve je potrošio na poroke, a sirotinji je do samog kraja života pomagao. Jer, veliki Toma nikada nije zaboravio kako je to jesti ostatke tuđe hrane koje nađe na ulici ili spavati na klupi u parku i na železničkoj stanici.
Svoj poslednji nastup održao je 10. septembra 1991. u Podgorici, da bi nakon višegodišnjeg godina lečenja i borbe sa karcinomom prostate, preminuo na VMA, 30. septembra 1991. godine.
Kurir u Pečenjevcu
Propala rodna kuća
Ekipa Kurira nedavno je posetila Tominu kuću u Pečenjevcima.
Tamo je danas ruinirana kućica zarasla u korov. U nju godinama niko nije ušao, sve do naše ekipe. Na tremu, pred vratima s katancem, stoji sto s kariranim stolnjakom. Tu su i stari lonci puni veštačkog cveća. Dva raspadnuta kauča i kredenac, a na njemu limeni tanjir i oval. Tu je i dvokrilni ormar. Na ofingeru sako i suknja, verovatno od Tomine majke.
Pevačevi sugrađani i nekadašnji prijatelji imaju želju da se kuća pretvori u muzej. Međutim, Toma ima više naslednika, te im je potrebna njihova saglasnost da obnove trošnu kuću i pretvore je u muzej.
Poroci
Alkohol je bio moj izlaz iz sete i tuge
- Počeo sam, više nego što to može da podnese moj organizam, da cugam. Alkohol je bio moj izlaz iz sete i tuge. Bio sam izgubljen, ali se moralo ići napred. Kako, ni sam nisam znao, ali se moralo živeti - pričao je Toma.
Uporedo sa zavisnošću od alkohola, "navukao" se i na kocku, pa je i novac koji je štedeo za stan izgubio samo za jednu noć.
- To me je "iz prve" strašno uzbudilo, prosto ponelo u novu avanturu, kojoj nisam mogao da odolim. Nisam mogao, ili nisam hteo, vrag bi ga znao. Upao sam u vrtlog strasti i nije mi uopšte bilo važno da li bih dobijao ili gubio. Važno je da sam igrao i do kraja uživao u kocki - bio je iskren Toma.
Tomina supruga Gordana o njegovoj teškoj bolesti
Do zadnjeg dana nije verovao da će umreti
Tomina četvrta supruga Gordana u jednom od intervjua istakla je da je njen suprug živeo punim životom, bez obzira na tešku bolest.
- Nikada nije mogao da zamisli sebe da bude hendikepiran. Govorio je - ako treba da ostanem bez nekog organa, neću da živim. Hoću da živim ovako kako želim, pa makar to bilo godinu ili dve. Da nije nastavio da pije, možda bi živeo još. Ali i udes koji je imao s autobusom dodatno je doprineo svemu. Tada su mu izvađeni bubrezi. Trebalo je da ide na dijalizu i sve se poremetilo.
Jako je voleo da živi. I nije do zadnjeg dana verovao da će umreti. Poslednjih nekoliko dana pre nego što će umreti, govorio mi je: "Molim te, ako mi se nešto desi, uzmi dete i idi odavde". Te godine kada smo se vratili ovde, mislim da je živeo punim životom, bez obzira na njegovu bolest. Deset godina je bio potpuno zdrav - ispričala je Gordana.
Ženio se četiri puta
Tomi Zdravkoviću žene su bile, pored kafane i pesme, suština života.
Ženio se četiri puta.
Prvo sa Olgicom, koju je upoznao u zrenjaninskom hotelu "Vojvodina". Njihova ćerka Žaklina rođena je 22. novembra 1963. godine, na dan kada je u Dalasu ubijen američki predsednik Džon Kenedi, po čijoj supruzi je i dobila ime. Taj brak nije dugo trajao.
U Beogradu, u kafani "Gradski podrum" upoznao je Milicu Božić. U braku su bili dve godine, a ostavila ga je zbog njegovog načina života. Ona se nakon toga ponovo udala i dobila dve ćerke. Jedna od njih, Anđa Ostojić, svedoči o njihovoj ljubavi o kojoj joj je majka pričala:
- Moja majka i Toma su se mnogo voleli. Roditelji moje majke nisu podržavali tu vezu zato što je on bio kafanski pevač. Nije im se sviđao njegov način života. Nisu im bili na venčanju. Kada je odlučila da se uda, mama je pobegla od kuće. Ja sam ga samo jednom videla, majka je sestru i mene odvela da nas upozna s njim. Obećao je da će nam pevati na svadbi. Bila sam klinka, a on je bio baš optimističan da će to doživeti. Od tog susreta ostalo mi je nešto upečatljivo, što je verovatno nebitno - bilo me je sramota da se vidim s njim zato što sam tada nosila i gornju i donju protezu. Moj otac Dragoljub Ostojić je često u svojoj sobi slušao Tomine pesme. Mama je o Tomi pričala samo najlepše. Ona je meni stalno govorila kako ga je ostavila kada ga je najviše volela. Nije bila žena koja bi to mogla da prihvati, zbog čega joj je on govorio kako je prestao sa kockom. Da li je prestao ili nije, ja iskreno ne verujem, ali je ona umrla verujući u to. Pisalo se u novinama da je Milica ostala bez para kada ju je Toma ostavio, ali to je notorna laž - ispričala je Anđa.
Toma je mnogo voleo svoju treću suprugu, Cetinjanku Nadu, koju je upoznao 1972. u Budvi. Venčanje je održano na Ostrvu cveća, a svadbeno veselje priredile su njegove koleginice Usnija Redžepova i Anđelka Govedarević. Ali, i ovaj brak je vrlo kratko trajao, a Zdravković je pao u depresiju.
- Posle razvoda se razboleo. Kada su se rastali, nije izlazio iz kuće 10 dana, stalno je pio. Otišao je u Nemačku i nije dolazio pet godina. Nada je bila izuzetno lepa i jedina Tomina supruga kojoj je posvetio pesmu - ispričao je jednom prilikom Tomin brat Novica Zdravković.
U Americi je upoznao četvrtu suprugu Gordanu, s kojom je ostao do smrti.
- Nisam htela da ga menjam i morala sam da se uklopim u njegov život. Smatrala sam da treba da živi svaki dan najbolje što može, jer kada smo se upoznali već je bio bolestan. Nikada mu ništa nisam zamerila, pratila sam ga u svemu. Pored mene je mogao i da se zaljubi - ispričala je Gordana.
Pesme posvećivao ženama koje je voleo
Tomini brojni hitovi nosili su nazive po ženskim imenima. Neke od ovih pesama posvećene su damama sa javne scene.
Pesmu "Danka" posvetio je spikerki Danki Novović.
- Seo je za klavir i Novici otpevao pesmu koja je zaista fantastična. U početku sam imala gard prema tome. Poslao mi je i buket od sto karanfila, koje sam besno razdelila komšijama. Bila sam ljuta, nisam htela da govorim s njim. Kasnije sam shvatila da je malo žena kojima je, s toliko emocija, otpevana tako lepa pesma. Verovatno je Toma, ne verovatno, nego sigurno, mene voleo. Bio je možda malo zaljubljen, a to je bila njegova inspiracija. Na jednom dočeku Nove godine, kada je zapevao tu pesmu, prišla sam mu, izljubila ga i zagrlila. Bio je srećan kao dete - ispričala je Danka u jednom starom intervjuu.
Pesmu "Ej, Branka, Branka" za njega je napisao Miša Marković, koji je inspiraciju našao u Branki Sovrlić.
Pesma "Za Ljiljanu" posvećena je glumici Ljiljani Blagojević koju je upoznao na snimanju serije "Doktorka na selu" 1982, a za koju je Toma radio muziku. U jednoj od epizoda čak je i glumio muzičara.
Toma je umeo da piše pesme i za tuđe ljubavi. Tako je supruga Tominog brata Novice Jelena dobila od devera hit "O, gde si Jelena".
- Novica i ja smo se u to vreme zabavljali. Te večeri smo se posvađali, jer nisam htela da idem negde s njim. Otišao je u kafanu i dobro se napio s Tomom. Tada je moj dever napisao pesmu, a kao što sve velike stvari veliki ljudi ostavljaju na salveti i moja pesma je, igrom slučaja, nastala baš na njoj - objasnila je ona.
Trećoj supruzi Nadi Radanović napisao je pesmu "Nado, Nado".
Iako se njeno ime ne spominje, malo ko zna da je Toma pesmu "O, Ciganko moja" posvetio koleginici Esmi Redžepovoj, koja je stalno isticala da je na to ponosna. Pesmu "Ciganka" posvetio je Ruški, koja ga je odbila i udala se za Italijana.
Toma na filmu
Dobio batine u "Balkan ekspresu"
Toma se pojavljuje u ulozi pevača u dva filma - "Balkan ekspres" iz 1983. i "Bolje od bekstva" iz 1993. godine, kao i u dve televizijske serije "Doktorka na selu" iz 1982. i "Bolji život" iz 1987. godine.
Posebno je interesantna priča kaskadera Bate Kamenog, koji je godinama bio na udaru pevačevih fanova, jer je u "Balkan ekspresu" imao scenu gde udara Tomu. Oni su ga jurili s pitanjem: "Kako te nije bilo sramota da biješ Tomu!?"
Gledali mu kroz prste
Ceo život vozio bez vozačke dozvole
Toma Zdravković je vozio automobil, ali nikada nije imao vozačku dozvolu.
- Čuveni leskovački saobraćajac Kode, koji je bio strah i trepet za vozače, došao je u Pečenjevce samo da se slika s Tomom. To da nema dozvolu, a vozi, nije se pominjalo - ispričao je za Kurir nekadašnji Tomin komšija.
Kurir.rs/Aleksandar Panić
Bonus video: