Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji je na čelu zemlje od 1994. godine a veći deo svoje vladavine pod sankcijama Zapada, pristao je na veliki intervju za CNN. Ipak, od samog početka razgovora krenuo je razborito objašnjavajući da nema kome za šta da se izvinjava.
Uz konstataciju da je optužen da stoji iz brutalnih obračuna sa političkim protivnicima, pritvaranjem hiljada ljudi na prošlogodišnjim protestima, Lukašenko je upitan da li želi da iskoristi intervju kao priliku da se "izvini narodu Belorusije zbog kršenja njihovih ljudskih prava".
"Ne. Ne bih želeo da iskoristim ovu priliku. Da jesam, učinio bih to preko beloruskih medija. Ovde su mediji prilično dobri. Koja bi bila poenta to činiti preko CNN-a? odbrusio je Lukašenko već na startu.
Kako navodi CNN, Lukašenko koji je odgovoan za brutalni obračun s građanima tokom prošle godine tokom razgovora je bio prkosan, negirao je tvrdnje i tvrdio da je situacija u SAD-u ili Velikoj Britaniji daleko lošija. Ističu da je osporavao kršenja ljudskih prava, napade na demonstrante, uzbunu o postavljenoj bombi zbog koje je avion na komercijalnom letu prinudno sleteo prilikom čega je uhapšen njegov kritičar... Ukratko, predsednik Belorusije pokušao je da odbaci sve negativne navode o njemu.
“Ovo je ludilo. Da li me smatrate za ludaka”, upitao je Lukašenko kada su ga pitali o navodnom prebacivanju migranata do granice EU, kako je tvrdila poljska vlada, kao odgovor na uvedene sankcije.
Međutim, tenzije između EU i Belorusije su itekako realne. Realna je i činjenica da većina evropskih avioprevoznika više ne leti iznad teritorije Belorusije. Takve odluke su donete nakon što je Lukašenkov opozicionar u maju priveden prilikom preusmeravanja aviona kompanije Rajaner (Ryanair) koji je leteo iz Atine ka Viljnusu, glavnom gradu Litvanije.
Naime, beloruski vojni avion presreo je putnički avion u vazdušnom prostoru Belorusije pošto su lokalni kontrolori leta prethodno saopštili posadi aviona da se hitno prizemlje na aerodrom u Minsku zbog dojave o mogućoj bombi u letelici. Beloruski opozicioni aktivista Roman Protasevič, njegova devojka i još četiri putnika nisu se ponovo ukrcali u avion, a beloruske vlasti naknadno su dozvolile nastavak leta. Takođe, jedan beloruski zvaničnik tvrdio je da je palestinska grupa Hamas poslala elektrosnku poruku u kojoj se navodi da se na letu nalazila bomba, što je portparol Hamasa demantovao.
Na pitanje CNN-a o tome da li je zaista postojala pretnja u avionu ili je čitava stvar iscenirana kako bi se izvelo hapšenje opozicionara, Lukašenko je uporno insistirao da njegova zemlja samo poštuje međunarodne zakone.
“Ako se plašite da preletite našu teritoriju, lično mogu da garantujem vašu bezbednost, bezbednost vaše kompanije, vaše zemlje ili bilo koje druge zemlje dok letite iznad Belorusije, kao i do sada”, rekao je Lukašenko i dodao:
“Ukoliko odlučite da ne letite, u redu. O.k., letite preko Severnog ili Južnog pola, to je vaše pravo, ne mogu da vas prisilim. Nisam toliko moćan kao Velika Britanija, a kamoli Sjedinjene Države, da diktiram bilo koje uslove. Ako ne letite vi, drugi će. Snaći ćemo se.”
Lukašenko je, podseća CNN, predsednik Belorusije od 1994. godine, kao njen prvi i jedini lider od raspada Sovjetskog Saveza. Ističu i da ga nazivaju "poslednjim evropskim diktatorom”, a njegova autoritarna vladavina zemljom sve snažnijom. Naročito, kako dodaju, od prošlogodišnjih izbora.
Američka televizija navodi da je Lukašenko tako tokom intervjua u Palati nezavisnosti pokušavao sa skrene težište na Zapad i dodao da "nema za šta da se izvinjava".
„Mislim da ovo nije ni relevantno pitanje, i u principu nemam za šta da se izvinjavam“, rekao je on.
CNN je citirao navode Hjuman Rajts Voča i Amnesti Internešenala o nekim pritvorenicima koji su prijavili povrede poput slomljenih kostiju i opekotine, kao i navode drugih da su bili prisiljeni da goli leže u prljavštini nakon što su napadnuti. Lukašenko je odgovorio:
"Znate, mi nemamo nijedan zatočenički center, kao što kažete, poput Gvantanama, niti onih baza koje su SAD i vaša zemlja otvorile u istočnoj Evropi… Što se tiče naših pritvorskih centara, u kojima borave optuženi ili oni koji su pod istagom, nisu ništa gori nego u Britaniji ili SAD-u. To vam mogu garantovati“.
Pomenuo je i smrt Ešli Babit koja je upucana i ubijena dok je pokušavala da se izvuče kroz polomljen prozor prilikom haosa u Kapitolu u Vašingtonu 6. januara, istakavši da CNN i drugi „ćute o tome“.
Činilo se da je prvo oklevao da spomene ime opozicione liderke Svetlane Tihanovskaje koja je napustila Belorusiju nakon izbora prošle godine, a potom rekao da ona nije morala da beži.
"Kunem se svojom decom da Tihanovska nije nigde bežala", rekao je on.
Predsednik Belorusije je istakao da većina stanovništva Belorusije živi sigurno i bezbedno. Istakao je da ga njegov narod razume. Takođe, rekao je da se šalio kada je svojevremeno izjavio kako se koronavirus može eliminisati iz organizma čašom votke i saunom. Ipak, kako ističe CNN, pažljivo je birao odgovore.
“Neću ništa da vam priznajem. Nisam pod istragom. Zato vas molim da pažljivo birate reči" rekao je u jednom odgovoru.
Njegovi kritičari kažu da je jedina slabost ili jačina beloruskog predsednika zavisnost od predsednika Rusije Vladimira Putina. Rusija ističu, stotinama miliona dolara pomaže Belorusiji, a uskoro bi mogla i da iznese svoju "cenu" tog odnosa. To je, navode, podstaklo spekulacije da će Lukašenko efikasno reintegrisati zemlju u Rusku federaciju. On međutim takve spekulacije poriče u jednom dahu.
“Putin i ja smo dovoljno inteligentni da stvorimo uniju dve nezavisne države koja bi zajedno bila jača. Suverenitet se ne prodaje”, rekao je on.
Međutim, već u sledećem dahu, Likašenko je nagovestio šta bi moglo da usledi ako bude provokacija:
"Ipak, ako bude trebalo, Belorusija će postati jedna vojna baza Rusije i Belorusije kako bi se odbranili od vaše agresije, ukoliko bilo koja zemlja odluči da nas napadne" zaključio je beloruski predsednik.
Kurir.rs / CNN, Foto: EPA / Shamil Zhumatov / Pool