Američki Kongres za dlaku je izbegao gašenje savezne vlade usvajanjem privremenog zakona o finansiranju. Ali šta da nije? Da li su SAD bile na ivici anarhije? Ne baš. Evo nekoliko stvari koje bi se – a nisu – dogodile da su SAD ostale bez novca.
Pa šta se dogodilo?
Američka savezna vlada umalo da ostane bez novca namjenjenog za njeno finansiranje. Prema Ustavu SAD, samo Kongres ima moć da finansira federalne agencije. Demokrate su pokušale da iskoriste situaciju kako bi naterale republikance da pristanu da podignu gornju granicu duga, ali kockanje nije uspelo.
Savezna vlada sada ima dovoljno novca za nastavak plaćanja računa do 3. decembra.
Nije dovoljno, ali je mnogo.
Da zakon o potrošnji nije usvojen, to ne bi značilo univerzalno obustavljanje svih funkcija savezne vlade.
Federalne agencije počele bi u petak zaključavati svoja vrata i slati na prinudni odmor mnoge svoje zaposlene za koje smatraju da su nebitni, što znači da ne bi dobili otkaz, ali ne bi ni radili ni bili plaćeni. Svaka savezna agencija i odeljenje ima svoje planove gašenja, u kojima se navodi ko ostaje, a ko ide na prinudni odmor.
„Sve u svemu, oko 2,1 miliona civilnih saveznih službenika bi verovatno bilo poslato kući bez plate tokom trajanja krize.“
Tokom pandemije korone, navikli smo da „neophodni radnici“ znače nešto drugo. Ali u ovom slučaju to bi uključivalo vatrogasce i spasioce, policajce, pripadnike vojne službe, kontrolore letenja, zaposlene u Upravi za bezbednost saobraćaja i poštanske radnike. Svi bi radili bez plate, ali bi dobili zaostale plate za odrađene sate kada vlada dobije nova sredstva.
Međutim, mnoge druge funkcije koje bismo mogli smatrati bitnima, poput bezbednosnih inspekcija, verovatno bi stale. Prema Odboru za odgovorni federalni budžet, druge funkcije koje bi bile zaustavljene uključuju isplatu čekova Medicare i isplatu dodatne pomoći za invalide (SNAP), rad nacionalnih parkova i mnoge funkcije unutrašnje službe prihoda (IRS) i Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH).
Imigracioni sudski postupci, zahtjevi za izdavanje pasoša, obrada stambenih kredita ili kredita za mala preduzeća od strane državnih finansijera i popravke puteva sve bi stalo.
Šta je sa koronom?
„Najgore vreme na svijetu kada želimo da ugasimo vladu je usred pandemije u kojoj imamo 140.000 ljudi dnevno koji se zaraze i 2.000 ljudi dnevno umire“, dr Entoni Fauči, glavni medicinski savjetnik predsjednika SAD Joe Bidena i načelnik Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti NIH, rekao je ranije ovog meseca za Vašington Post.
Odeljenje za zdravstvo i ljudske usluge, koje nadgleda Centre za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Upravu za hranu i lekove (FDA) i NIH, saopštilo je da će otpustiti oko 43 % svojih zaposlenih. To bi dovelo do kašnjenja, posebno u distribuciji, testiranju i sertifikaciji vakcina, ali ne bi stalo.
Međutim, ne znamo zaista kako bi gašenje uticalo na napore vlade u borbi protiv pandemije, jer se gašenje nikada ranije nije dogodilo u takvom trenutku.
Da li se to ikada ranije dogodilo?
Da! Federalnoj vladi nedostajala su, u određenom periodu, izdvojena sredstva za nastavak funkcionisanja u godinama koje uključuju 1995., 2013., 2018. i 2019. godinu, od kojih je u posljednjoj period bio najduži i trajao je 35 dana. Završio se tek kada je stotine kontrolora letenja pokrenulo štrajk tako što su danima neprestano prijavljivali bolovanje, primoravajući tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trumpa da popusti.
Kurir.rs/Logično