Trka u naoružanju između SAD-a, Rusije, Kine i Severne Koreje ušla je ovih dana u novu eru hipersonične balistike zasnovane na projektilima.
Tokom ove godine, sva četiri ponuđača u povećanju naoružanja najavili su da su uspešno testirali hipersonične rakete za koje, zbog njihove nepredvidive putanje, trenutno nema odgovarajućih odbrambenih sistema. Stoga ne čudi što najjače armije sveta žele rakete koje uspešno izbegavaju svaku mogućnost otkrivanja i presretanja na malim visinama i pri brzinama pet puta većim od brzine zvuka. Tportal donosi pregled razvoja hipersoničnih projektila za koje "protivotrov" tek treba da se otkrije
Severna Koreja objavila je ranije ove nedelje da je uspešno testirala raketu Hvasong-8, koja je, prema zvaničnom Pjongangu, dostigla hipersoničnu brzinu od 5 maha. To je oružje koje je vojno rukovodstvo najizolovanije zemlje na svetu uvrstilo kao prioritet u petogodišnji plan naoružanja. Ranije ove godine, hipersonične rakete uspešno su testirale Sjedinjene Države, Kina i Rusija, koja je među prvima razvila ovu vrstu oružja od strateškog značaja.
Šira javnost je prvi put čula za ovu vrstu oružja u martu 2018. godine, kada je ruski predsednik Vladimir Putin održao govor u kome je najavio planove za izgradnju rakete na nuklearni pogon koja bi mogla da leti po svetu brzinom pet puta većom od brzine zvuka tokom izvijanja. 'A putanju koju ni najsavremeniji sistemi PVO ne mogu presresti.
To je raketni sistem Avangard, koji ima hipersonični motor za lansiranje interkontinentalne balističke rakete, za koji Putin tvrdi da može pogoditi bilo gde u svetu izbegavajući američki protivraketni štit. Osim toga, hipersonični projektil, zbog kontrolne površine na motoru, može se kretati nepredvidivo i oštro manevrisati prema datoj meti, a kako leti niže od konvencionalnih balističkih projektila čija je putanja parabola, ovo novo oružje je radaru gotovo nevidljivo .
Rusija je nedavno otkrila da namerava da naoruža svoju mornaricu hipersoničnim krstarećim projektilima tipa 3M-22 Cirkon do kraja ove godine. Moskva je precizirala da testira sistem sa fregatama projekta 22350 i višenamjenskim nuklearnim podmornicama projekta 885M, te da je Cirkon sposoban razviti brzinu od 7.400 kilometara na sat i uništiti cilj udaljen do 1.000 kilometara. Sa takvom sposobnošću, ističe Kremlj, cirkon bi mogao radikalno promeniti odnos snaga između ruske i američke mornarice u korist Rusije.
Početkom 2018. godine Moskva je premijerno prikazala let hipersonične rakete Bodež, nazvane po kozačkom bodežu, koja putuje deset puta brže od brzine zvuka i ima domet od dve hiljade kilometara. Putin je tom prilikom trijumfalno tvrdio da Rusija poseduje novo oružje kakvo nijedna druga država na svetu do sada nije imala.
Da ne bi poremetili ranije zauzete položaje u trci u naoružanju, hipersonične rakete počeli su da razvijaju i Amerikanci i Kinezi. Pentagon očekuje da bi američka hipersonična raketa AGM-183A, koju potpisuje Lokid Martin, trebala biti spremna do septembra iduće godine, dok Kinezi tvrde da je njihova hiperzvučna raketa DF-17 spremna za upotrebu već u oktobru 2019. godine, kada je to bilo javno predstavljen tokom vojnih parada u Pekingu povodom Dana državnosti Kine.
Istraživanje hipersoničnog oružja počelo je krajem 1950-ih, kada se između Sjedinjenih Država i tadašnjeg Sovjetskog Saveza odigrala trka za osvajanje svemira. Nakon završetka Hladnog rata, Amerikanci su prestali da razvijaju hipersoniku, uključujući Rocvelovsvemirski šatl X-30, koji je trebalo da razvije brzinu od 25 maha, dok su Rusi, suočeni sa raspadom Sovjetskog Saveza i praznom blagajnom, odustali od takvih eksperimenata još ranije.
Današnja hipersonična tehnologija, ističu stručnjaci, samo je nastavak onoga što je bilo poznato prije trideset i više godina, kada stručnjaci nisu mogli pronaći odgovarajuća aerodinamička rješenja za smanjenje protoka zraka koji je stvarao turbulencije zaslužujući odustajanje od ambicioznih projekata. Trenje je takođe problematično jer izaziva temperaturu veću od 3000 stepeni Celzijusa, što stvara oblak čestica koji sprečavaju komunikaciju između lansirne rampe i samog projektila.
Savremene hiperzvučne rakete danas se pojavljuju u obliku hiperzvučnih jedrilica koje se proizvoljno kreću kako bi prevarile radare svojom nepredvidljivom putanjom i u obliku krstareće rakete čija brzina i mala nadmorska visina sprečavaju pravovremeni odgovor neprijateljskog protivvazdušnog sistema.
Ranije usvojeno znanje o hiperbalistici i dostupna moguća rešenja za problematične superbrzine nagnale su druge velesile, poput Indije i Australije, da same ili u partnerstvu sa saveznicima prate hipersonične trendove u naoružanju. Indija još uvek testira hipersoničnu taktičku raketu Šaurija, uskladištenu u kompozitnim silosima, što olakšava dugoročnu harmoniju čišćenje bez održavanja, dok Australija još uvek testira sedam vazdušnih tunela kako bi testirala sopstveni hiperzvuk čija bi brzina trebalo da bude 30 maha. Obe zemlje su ušle u trku zbog svojih geopolitičkih pozicija - Indija zbog blizine Pakistana i Kine, koje se Australija zauzvrat plaši u pacifičkim previranjima.
S obzirom na stalno prisutna strateška previranja, moguće je da će u meč biti uključeni Izrael, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo, jer oni već imaju bogatu istoriju istraživanja i razvoja novog naoružanja. Stručnjaci se slažu da je malo verovatno da će razvoj hipersonične tehnologije ostati na velikoj trojici, čime se garantuje budućnost superbrzog i neuhvatljivog oružja.
Kurir.rs/Tportal