Ove 2021. navršilo se 28 godina od kada je bivši ruski predsednik Boris Nikolajvič Jeljcin izdao naređenje da se napadne Beli dom u kome su se zabarikadirali deputati i građani koji su se protivili samovolji ruskog predsednika da raspusti parlament i prekroji ga prema svojoj meri. Kriza parlamenta trajala je od 20 septembra do 4 oktobra, tačno u 9 časova kad su tenkovi T80UD Tamanske divizije otvorili vatru po gornjim spratovima Belog doma. Napad tenkovima kao i kasniji juriš padobranaca, specijalaca i jedinica OMON svo vreme u direktnom prenosu pratile su kamere CNN. Napad je okončan u 17 časova po moskovskom vremenu hapšenjem dvojice aktera ovog propalog puča heroja Sovjetskog Saveza i veterana rata u Avganistanu generala avijacije Aleksandra Ruckoja i Ruslana Hazbulatova, deputata iz Čečenije u kojoj će godinu dana kasnije buknuti krvavi građanski rat.
Dan pre tog sudbonosnog 4. oktobra 1993. vojska i jednice unutrašnje vojske OMON su se iznanada povukle oko Belog doma u kome su u tom trenutku branioci parlamenta od sveštenstva, koje je bilo sa njima primali pričest u maloj crkvi koja je bila otvorena u zgradi parlamenta Rusije. U roku od samo 15- 20 minuta sve jedinice policije nestale su oko zone parlamenta. Još 3. oktobra prema Moskvi skoncentrisane su bile vojne jedinice, uglavnom vazdušno desantna vojska, ALi oni nisu ulazili u grad, već su se rasporedili kod kružnog auto-puta. Među generalima bilo je nedoumica. Sa jedinicama vojske je bio i ministar odbrane general Pavel Gračov koji je u rano jutro 4. oktobra primio pisano naređenje da se krene u akciju. Antiteroristička jedinica "Alfa" dobila je naređenje da uhapsi rukovodioce pobune pre svega Hazbulatova i Ruckoja. Interesantno je bilo i da je 3. oktobra američka televizijska kompanija novosti dobila dozvolu da svoju opremu rasporedi oko Belog doma na mestima koja im odgovaraju. Sutradan ujutro SNN je započeo prenos uživo i čitavom svetu je pokazano kako je osvojen i razoren ruski parlament.
Tog 4. oktobra rano ujutro oklopni transporteri BTR-80 započeli su iz topova kalibra 30 mm da otvaraju vatru po donjim spratovima Belog doma. Uzvratna vatra se nije čula, Ulazna vrata su bila blokiranam a nekoliko desetina deputata uspelo je da izađe na sporedna vrata i da se skloni u neku od susednih zgrada. Navodno ti ljudi kako se kasnije optuživalo za povlačenje dobili su 2 miliona rubalja. Međutim u samom zdanju ostalo je oko 200 narodnih deputata sa personalom okupljeni u sali Sovjeta za narodnosti, koja nije imala izlaz na ulicu i nije bila dostupna raketama i mecima. U 9 sati ujutro počela je pucnjava iz tenkovskih oruđa, gađali su gornje spratove. Ruskoj je napadačima dao do znanja da su opkoljeni u zgradi spremni da se predaju. Zdanje parlamenta je od tenkovske vatre počelo da gori, a na signale o predaji i vapaju ranjenih sa ulice niko nije odgovarao. Zdanje parlamenta počinje da gori, vatra i klobuci dima izbijaju iz svih gornjih spratova. Više nema mogućnosti izbavljenja iz Belog doma, jer su u obruču. Odjednom milicija i jednice OMON koje su nestale 3. oktobra ponovo se vraćaju ispred parlamenta formiraju obruč i proveravaju svakog ko je na neki način uspeo da se isčupa iz doma. Kako je zapisao Roj Medeved koji je napisoa knjigo o vladavini Borisa Jalejcina, te ljude su nekamo dovodili. Kasnije se pojavila glasina da su ti ljudi streljani, ali to niko nije proveravao.
Iznad Belog doma kružili su helikopteri zasipajući vatrom ovo zdanje. Odjednom iz belog doma počeli su ljudi masovno da istrčavaju po desetoro i više i njih je specijalna policija zarobljavala. Što je više ljudi istrčavalo, to se pucnjava pojačavala .
U 11 sati prvi specijalci ulaze u zgradu paralmenta, a vatra se donjih prensena je na gornje spratove. Vatrena stihija zahvatila je sedmi i osmi sprat. U gradske bolnice počinju da pristižu i prvi ranjenici. Tad pod obezebđenjem specijalne jednice Alfa iz Belog doma izašli su bili i prvi deputati, koji su bili oslobođeni, a oko 12.30 i prvi branioci Belog doma sa podignutim rukama. Tad se paljba prekida a iz Belog doma izlaze Ruckoj i Hazbulatov sa saradnicima i oni se pod naoružanom pratnjom sprovode u zatvor Lefortovo. Oko četiri sata popodne tog 4. oktobra prestaje svaka pucnjava. Tenkovi T-80 i dalje pucaju po gornjim spratovima douše povremeno. Tek popodne oko 17 časova po Moskovskom vremenu iz parlamenta izlazi oko 400 ljudi, u pratnji jednice Alfa i padobranaca.
Tačno u podne obnovljen je bio i rad Prvog kanala televizije Ostankino. Spikeri su govorili o krivici Hazbulatova i Ruckoja. Tačno u 18 časova po lokalnom vremenu Ministarstvo unutrašnjih poslova zvanično saopštava da su borbe u zgradi Vrhovnog sovjeta završene i da vatrogasne ekipe počinju da gase požar i sklanjaju barikade. Jeljcin sa saradnicima slavi pobedu.
Zaključak
Događaji od 3. i 4. oktobra 1993 ostavili su mnogo zagonteki i postavili mnogo problema. Danas su poznata imana svih branilaca Belog doma i mnogi su umrli od njih herojskom smrću. Međutim među političarima i deputatima niko nije postao heroj, čak ih je i opoziciona štampa napadala za nepromišljenost i grubost. Večina je optužena i za kukavičko ponašanje. Hazbulatov je bio očajan i uplašen tog 4. oktobra iako je 3. govorio o pohodu na Kremlj. Ponašanje heroja Sovjetskog Saveza i veterana avganistanskog rata Aleksandra Ruckoja se menjalo. S jedne strane preklinjao je napadače da prestanu pucati iz tenkova, a s druge ohrabrivao branioce da krenu u juriš na napadače. Ostalo je zabeleženo i da je jednom specijalcu predao svoj automat. Ruckoj mu je skrenuo pažnju na ulje sa kojim je bio premazan ceo automat i da nije pucao.
Kurir.rs/A.Mlakar