Amerika u priču u vezi sa našim regionom uvodi i trećeg čoveka, pa će tako specijalni izaslanik za ZB Gabrijel Eskobar i Metju Palmer, zadužen za izbornu reformu u BiH, dobiti pojačanje
Predlog Slovenije, koja trenutno predsedava EU, da se Unija proširi na ceo zapadni Balkan do kraja decenije, zapravo je ideja iza koje stoji Amerika, koja bi da ekspresno reši situaciju na zapadnom Balkanu, ali i umanji uticaj Rusije i Kine u regionu.
U prilog tome ide činjenica da je ovaj predlog ponovo izvučen tik uoči samita EU-zapadni Balkan, koji se održava danas u Sloveniji. Prethodno, ideja je prvi put javno objavljena kada su, navodno, slučajno isplivali tajni slovenački non-pejper dokumenti u kojima je ovaj predlog detaljno obrazložen, a ideja pripisana slovenačkom premijeru Janezu Janši.
Iako je Unija pod pritiskom da nastavi s pregovorima o proširenju s balkanskim zemljama, deo stručne javnosti je predlog opisao kao nerealan, s obzirom na ekonomske i političke izazove u regionu. No, veći deo stručnjaka smatra da se izuzetno radi na tom pitanju, i to uz žestok pritisak Amerike. Tako mnoge nije iznenadila informacija da SAD u čitavu priču u vezi sa zapadnim Balkanom uvodi i trećeg čoveka, pa će tako Gabrijel Eskobar, specijalni predstavnik Bele kuće za Balkan, i Metju Palmer, zadužen za izbornu reformu u BiH, dobiti pojačanje. Eskobar je, pritom, nedavno otvoreno priznao da je plan da se pitanje ZB reši do kraja ovog mandata predsednika SAD Džozefa Bajdena.
Da nema nikakve sumnje da su SAD veoma zainteresovane za integraciju zapadnog Balkana u EU, kao što je to bio slučaj i ranije prilikom prethodnih proširenja i uključivanja zemalja istočne i centralne Evrope, smatra Suzana Grubješić, predsednica Centra za spoljnu politiku.
- Ako u dogledno vreme bude proširenja EU, to će se desiti samo uz snažnu podršku SAD, pa je u tom smislu i neposredno pred ovaj samit u Sloveniji održan razgovor predsednice Evropske komisije Fon der Lajen sa američkim predsednikom Bajdenom, a jedna od tema bio je i zapadni Balkan - jasna je ona.
Grubješieva dodaje da u prilog tome ide i informacija da se u Briselu upravo održava sastanak predsednice EK Ursule fon der Lajen i Bajdenovog savetnika Džejka Salivana, s ciljem da se izradi zajednički pristup EU i SAD o zapadnom Balkanu.
I Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije naglašava da jedini pritisak na EU, uz koji je moguće da do 2030. u svoje članstvo zajedno primi preostale države ZB, što sada predlaže Slovenija - američki.
- Mislim da su SAD prelomile i u slučaju prijema Bugarske i Rumunije 2007. Sadašnja situacija govori o tome da SAD vrlo smeta pre svega destabilizacija Balkana sama po sebi. S druge strane, smeta im i strani uticaj koji se javlja na zapadnom Balkanu - zaključuje Zečević.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović navodi za Kurir da se po novoj metodologiji izričito meri pojedinačni napredak, pa tako pojedinačno kandidati mogu i pre ciljane godine da pristupe, jer ne ide zapadni Balkan kao paket.
- Uostalom, ne zaboravimo da Kredibilna strategija proširenja za ZB, kao zvanični dokument EK iz 2018, pominje čak 2025. kao moguću godinu za prednjačeće države, uz uslov da pristupajuća zemlja ispuni sve kriterijume i da EU kredibilno sprovodi politiku proširenja. Dakle, okviri već postoje, i to u najvišim dokumentima EK koje su članice podržale. Bitno je da mi sprovodimo reforme i kriterijume i da ih EU vrednuje na pravi način - navodi ona.
Podseća i da je Kredibilnu strategiju proširenja na ZB u Beogradu tokom posete predstavio još februara 2018. tadašnji predsednik EK Žan-Klod Junker.
Ivana Žigić/ Foto/Source:EPA