Novinar Aleksandar Gajović nedavno je objavio delo "Prvi srpski tajkun" za "Službeni glasnik", politički triler pisan po uzoru na romane Džona Grišama. Događaji u knjizi su istiniti, ali su imena likova izmišljena. U razgovoru za Kurir Gajović govori i o svom delu "Za društvo u ćošku", iz kog je nastao scenario za film o Šabanu Bajramoviću koji nikad nije snimljen.
Naslov romana neke će podsetiti i na seriju "Tajkun"?
- Nema knjiga nikakve veze sa serijom "Tajkun" jer je napisana mnogo pre nego što je ona emitovana. Verujem da će ovaj roman imati svoju ekranizaciju, pa će biti dodatak tom pojmu.
Knjigu ste posvetili svom ocu?
- Da. On je bio advokat i sedamdesetih godina vodio je taj predmet, do kog sam došao slučajno. U ovoj knjizi glavni junak je prvi srpski tajkun koji je u SFRJ osuđen za ekonomsko podrivanje zemlje, za šta je bila predviđena smrtna kazna. Na kraju je osuđen na 20 godina, a zbog narušenog zdravlja pušten je posle četiri godine odslužene zatvorske kazne. On je uspeo da napravi svoju imperiju u Ženevi, pa je počeo da pomaže Srbiji. Međutim, ni tada, kao ni danas, nikome nije odgovarala jaka ekonomska Srbija. Priču o njemu su ljubomorni hrvatski i slovenački političari plasirali Titu, koji ga je u svojim govorima nazvao "tehnomenadžerom", što je u to vreme bilo kao da ste nekom rekli da je okoreli kriminalac. On je kidnapovan u Italiji, a služba je smatrala da je on nemački špijun. Bio sam i na njegovom suđenju, koje je bilo farsa. Oduzeli su mu sve što je imao, pa mom ocu nije imao od čega da plati. Međutim, poklonio mu je svoj dnevnik u kom je pisao kroz šta je prošao.
Šta je otac trebalo da uradi s tim dnevnikom?
- Zadatak je bio da ga iznese iz zemlje i da ga odnese u Nemačku, gde je trebalo da se štampa. Međutim, moj otac je bio patriota i to mu nije bilo na pameti da uradi. Dnevnik je stavio u predmet, a ja sam shvatio da imam mogućnost da napišem knjigu kao neku vrstu borbe pojedinca protiv sistema. Nažalost, u našem DNK je da svakog ko se izdvoji iz sredine vučemo na dno.
Otac je radio neko vreme kao obezbeđenje Josipa Broza Tita. Šta vam je pričao o Titu?
- Ništa. To su bila vremena kad je služba bila služba.
Napisali ste knjigu "Za društvo u ćošku", u kojoj je jedan od junaka i Toma Zdravković. Kako vam se dopao film "Toma"?
- Knjigu je pročitao Novica Zdravković i rekao mi je da bi Toma bio zadovoljan kako je prikazan. Pogledao sam film. Pre četiri godine poslao sam knjigu autorima preko Baneta Obradovića, a posle sam ponovo poslao Bjeli. Puno je uzeto iz ove knjige. Neka je. Red je bio da me pozovu makar na premijeru.
Ima tu i drugih priča?
- Najveća je o Šabanu Bajramoviću. On je proživeo 10 života. Kontrabas je zvao "mečka". Producenti filma "Zona Zamfirova" uzeli su ovu knjigu i napravili su scenario za film o Šabanu. Dao sam prava da se snimi, ali samo na romskom jeziku. S Tomom je to lokalna stvar. A Šabanova pesma "Đelem, đelem" je himna svih Roma. To je moralo da bude pre "Tome". Bajramovića je trebalo da igra Havijer Bardem, ali nikad nismo dobili podršku Filmskog centra Srbije. Svako od pevača iz moje knjige zaslužuje film.
Godinama ste radili s Ivanom Tasovcem?
- Tasovca sam poznavao i družio se s njim 10 godina. Najčešće smo se viđali u "Malom princu", gde smo pili kafu. Ostaće mi posebno u sećanju njegova priča kako su birali muzičare za Beogradsku filharmoniju. O njemu kao umetniku mislim da je njegov dar bio veći nego što je iskazivao i da ga nije do kraja iskoristio. Njegovim odlaskom nije izgubila samo Filharmonija već i domaća kulturna scena, gde je on imao istaknuto mesto ne samo kao bivši ministar kulture već kao i umetnik koji je svojim intelektom mogao da nadomesti sve što je našoj kulturnoj sceni nedostajao. Koncert za Tasu na Kolarcu je bio izvanredan, ali i tužan.
Kurir.rs
Bonus video: