Libanski političari i bankari godinama su gomilali bogatstvo u inostranstvu i kupovali skupe kuće dok su Libanci siromašili i sada se suočavaju sa ekonomskom krizom najgorom u svetu u poslednjih 150 godina, po oceni Svetske banke.
Dokumenti nazvani "Pandorini papiri" koje je proučavao Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara otkrili su tajne bogate elite iz niza zemalja, a među njima i članova političke klase u Libanu koji su slali svoje bogatstvo van zemlje, i istovremeno apelovali na stanovništvo da novac drži u libanskim bankama tvrdeći da je to bezbedno.
U dokumentima se pominju dugogodišnji guverner libanske centralne banke, ključna ličnost u neuspeloj politici koja je dovela do finansijske krize, premijer Libana Nadžib Mikati i njegov prethodnik.
Osnivanje ofšor kompanija nije nelegalno, ali pokazuje da za bogate i moćne važe drugačija pravila, što uznemiruje mnoge Libance.
Više od 70 odsto stanovnika Libana živi u siromaštvu, a njihova ušteđevina je gotovo nestala u krizi koja je počela krajem 2019. godine, na šta su između ostalog uticale decenije korupcije i lošeg rukovođenja.
Stotine hiljada ljudi učestvovale su u protestima širom zemlje protiv korupcije počev od 2019. godine. Posle dve godine međutim isti političari još uvek vode zemlju na isti način.
Jedna od 14 firmi na listi konzorcijuma koje obezbeđuju ofšor usluge je Trident Trast (Trident Trust) ima 346 libanskih klijenata i oni su najveća grupa, duplo veća od broja klijenata iz druge zemlje na listi, Velike Britanije. Među njima je Riad Salameh, guverner libanske centralne banke gotovo 30 godina.
Libanska novinarka Alia Ibrahim rekla je da se ne radi o običnim građanima već o političarima koji su godinama radili u javnim službama i delom su odgovorni za sadašnju krizu kroz koju Liban prolazi.
Dokumenti su pokazali da je Salameh osnovao kompaniju AMANIOR na Britanskim Devičanskim Ostrvima 2007. i da je on registrovan kao jedini vlasnik i jedini direktor, što je suprotno libanskim zakonima da se guverner centralne banke bavi aktivnošću u bilo kojoj firmi.
Kabinet Salameha je izjavio za Asošiejted pres da on nema komentar o dokumentima. Konzorcijum je preneo da je guverner prijavljivao svoju imovinu i pridržavao se obaveza na osnovu libanskih zakona.
Drugi dokumenti su pokazali da je Marvan Keiredin (Marwan Kheireddine), direktor libanske banke Al Mavarid bio umešan u ofšor poslove mesecima pre početka ekonomske krize krajem 2019.
U novembru iste godine njegova i druge libanske banke su uvele kontrolu pa su Libanci mogli da podignu samo vrlo malo novca sa svojih računa iako je valuta naglo opala.
"Pandorini papiri" obelodanili su da je Keiredin obezbedio kontrolu nad kompanijom na Britanskim Devičanskim ostrvima koju je posle koristio da kupi jahtu od dva miliona dolara.
Premijer Nadžib Mikati koji je osnovao novu Vladu Libana u septembru poseduje ofšor kompaniju sa sedištem u Panami od 1990-tih godina, a koristio ju je da kupi imovinu u Monaku vrednu više od 10 miliona.
Procureli dokumenti takođe pokazuju da je njegov sin Maher direktor najmanje dve kompanije na Britanskim Devičasnkim Ostrvima koje je firma njegovog oca sa sedištem u Monaku koristila da otvori kancelariju u centralnom Londonu.
Mikati je objavio da je bogatstvo stekao pre nego što je počeo da se bavi politikom i da između ostalog poštuje globalne standarde.
Mikatijev prethodnik Hasan Diab je suvlasnik fiktivne kompanije na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Diabova kancelarija je rekla da je on pomogao da se kompanija osnuje 2015, ali se nije bavio nikakvim poslom i dao ostavku 2019. godine.
Diabova vlada podnela je ostavku posle razorne eksplozije u bejrutskoj luci u avgustu 2020. godine u kojoj je poginulo više od 200 i ranjeno preko 6.000 ljudi.
On je optužen za namerna ubistva i nemarnost u tom slučaju, a poriče sve optužbe i odbija da se odazove na saslušanje.
Kurir.rs/Beta