Impresivna putanja informacija u doba interneta i dominacije društvenih mreža u ponedeljak uveče je poljuljana kada su se Fejsbuk i njegove kompanije, Instagram i Vocap, srušile širom sveta.
Veliki deo sveta oslanja se na ove platforme i usluge, koje vlade uglavnom ne regulišu, za slanje poruka, upućivanje poziva, primanje informacija i koordinaciju sastanaka i svakodnevnog života, navodi u svojoj analizi Jerusalim post.
Ovo nije samo mali deo života ljudi u modernom dobu. Doba interneta brzo je prebacilo moć u ruke nekoliko velikih tehnoloških divova koji deluju kao monopoli za hostovanje, distribuiranju i širenje informacija.
Kada je počelo doba interneta 1990-tih, to je ljudima omogućilo radikalno nov način pristupa informacijama, ranije su postojali samo štampani mediji, televizija i radio. Priroda interneta, interaktivna na način na koji ova tri medija nisu, značila je da je brzo počeo da zauzima mnoštvo mesta u životu ljudi za koja se do sada nije smatralo da su moguća.
Ubrzo nakon toga, Internet je ponudio alternativni način gledanja televizije - striming lokacije i Jutjub. Vesti su počele da izlaze na internetu, dovodeći u pitanje njihov opstanak drugih vrsta medija. Prodaja proizvoda ili kupovina preselili su se na internet, kao i kreiranje portala za ljude koji im omogućavaju da razgovaraju, šalju poruke, komuniciraju i stvaraju virtuelne verzije sebe.
Najnovija revolucija bila je povezivanje ovih različitih elemenata pod snagom kompanija velikih tehnologija - poput Fejsbuka.
Velike tehnološke kompanije su toliko velike da su sada ''progutale internet'' i kontrolišu protok većine informacija i komunikacija.
Ono što se dogodilo u ponedeljak nije bez presedana. Razni veliki Big Tech sajtovi su se u prošlosti rušili, obično na kratko. Takođe je u poslednjih nekoliko godina povećan broj sajber napada, uključujući kibernetičke napade koji su ciljali kritičnu infrastrukturu, bilo u Izraelu, SAD -u ili na drugim mestima.
Pitanje koje bi vlade trebalo sve češće da postavljaju je kako mogu da odgovore ili da održe komunikaciju i velike internet sisteme u slučaju pada velikih kompanija.
Ovo nije proizvoljan misaoni eksperiment.
Svet ulazi u eru neizvesnosti, koja se ogleda ne samo u pandemiji, već i u konkurenciji velikih sila. To je zato što se svetski poredak koji je nastao nakon Hladnog rata, koji je doveo do globalne dominacije Sjedinjenih Država, sada prešao u ligu autoritarnih zemalja koje se suprotstavljaju Vašingtonu i zapadnim demokratijama.
Većina njih takođe cenzuriše određene delove interneta ili se plaši široke upotrebe. Ovo uključuje Tursku, Iran, Kinu, Rusiju i druge države, navodi se u analizi.
Velike tehnološke kompanije često moraju da odmeravaju zahteve autoritarnih režima balansirajući svojim budžetima i poslovnim ciljevima.
Veliki autoritarni režimi mogu da shvate da je Big Tech ''meko'' područje zapadnih demokratija. Neka se dovoljno ljudi oslanja na samo jednog ili dva tehnološka giganta za sve što rade, a vi stvorite ranjivost nalik na Perl Harbor. Izuzetak je što je u ovom slučaju čak veći od incidenta u Perl Harboru jer je na vrhu svega što se dešava u svetu.
U budućnosti, prepunoj sukoba između SAD i drugih režima, hoće li velike tehnološke kompanije biti meta? I kako će reagovati ako ga ne regulišu i pomno ne prate vlade koje imaju interes da održe njihovu bezbednost?
Da li grupe zemalja poput Pet očiju (Australija, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija i SAD) imaju interes da zaštite rad nečega, na primer, Vocapa?
Iako je istina da su korporacije koje vode ove platforme privatne, zapadne vlade su shvatile da, kada su u pitanju velike korporativne mreže - bilo telefonske kompanije, radio, železnica ili transport - čak i ako su neki aspekti industrije privatni, potrebno je koristiti ove industrije u vreme opasnosti.
Vlade koje cene ulogu koju velika tehnologija ima u našim životima trebalo bi da počnu da razmišljaju o tome kako da uđu i održe ove sisteme u slučaju da budu napadnuti u budućnosti.
Oni bi trebalo da razmisle o dupliranju ili arhiviranju ovih sistema, umesto da se u tome oslanjaju na privatne korporacije. Nema sumnje da već postoji partnerstvo između vlada velikih sila i Big Tech -a jer je slanje poruka, kao što je vakcina, već deo načina na koji velike zapadne vlade podstiču Big Tech na širenje informacija. Dijalog već postoji.
Neregulisano i bez kontrola i balansa u njihovom delovanju, Big Tech bi mogao biti pretnja Zapadu, ovo otkriće je jedna od važnih lekcija nedavnog pada Fejsbuka.
Kurir.rs/Jerusalim post