OVAJ RAT ĆE AMERIKA IZGLEDA DOBITI: Započeo ga Tramp, a Bajden nema izbora nego da ga završi! VIDEO
Evropa dolazi do gorke spoznaje da će verovatno morati da učini jednom nezamisliv ustupak kako bi prekinula trgovinski rat koji je zapalio američki predsednik Donald Tramp, a koji nastavlja njegov naslednik Džo Bajden.
Mnogi Evropljani su se nadali da će Bajden ukinuti Trumpove carine na čelik i aluminijum, ali on to nije učinio, iako su dažbine uvedene 2018. godine na vrlo sumnjivu osnovu da su potrebne za zaštitu "nacionalne bezbednosti". Snižavanje odbrambenog štita Trampovih tarifa izložilo bi Bajdena na udare od politički osetljivih zajednica za proizvodnju čelika poput onih u Ohaju i Pensilvaniji.
Pod Trampom, EU je optužila Vašington za maltretiranje jer je pokušao da natera Brisel da prihvati samonametnuta izvozna ograničenja za čelik i aluminijum kako bi okončao odstupanje od carina. Ali Evropljani sada priznaju da će možda morati da progutaju kompromis pod Bajdenom koji je neprijatno sličan onom koji su tako odlučno odbacili pod Trampom.
"Svi žele da ovo nestane jer je to zaostalo od Trumpa i stoji na putu boljim EU-SAD", rekao je jedan trgovinski diplomata EU, hvatajući celokupno raspoloženje tužbe za mir u Briselu. Pozadina pomirljivog tona je novi diplomatski format - Savet za trgovinu i tehnologiju - gde Vašington i Brisel pokušavaju da iza sebe ostave antagonizam Trampove ere za saradnju u oblastima kao što su robotika, mikročipovi i veštačka inteligencija. Prva sednica održana je 29. septembra.
Pod Trampom, Brisel je tvrdio da bi samo potpuno povlačenje tarifa zadovoljilo EU, tvrdeći da su carine nezakonit šamar u lice saveznika. Bivša šefica trgovine EU Sesilija Malmstrom rekla je 2018. godine da će se EU "suprotstaviti nasilnicima".
Njen naslednik Valdis Dombrovskis, međutim, zvuči prilično pragmatičnije jer se suočava sa trkom u vremenu. Ako se rešenje ne pronađe do 1. decembra, EU će se udvostručiti tarife za odmazdu. To bi naškodilo transatlantskim odnosima i potencijalno bi potkopalo format Trgovinskog i tehničkog saveta.
Brisel takođe shvata pritisak na koji Biden suočava od strane industrije čelika, sindikate i dela njegove stranke, posebno uoči predstojećih srednjoročnih izbora.
"Očigledno je da postoje vrlo teška pitanja, važno je šta zapravo možete da uradite - a ja ovde govorim pomalo kao Amerikanac - da zadržite svoju industriju čelika ili građevinsku industriju u životu pred ovim prevelikim kapacitetima, a da istovremeno ne kaznite Evropljane", Rupert Šlegelmilč, koji se bavi EU-SAD odnosi u trgovinskom odeljenju Evropske komisije, rečeno je na nedavnom događaju.
Dogovor bi takođe otvorio put Sjedinjenim Državama i EU da zajednički odgovore na višak čelika iz Kine, za koji su obe vlade priznale da narušava globalne cene čelika i potkopava njihove domaće proizvođače. To čak može dovesti do "saveza zelenog čelika", pri čemu obje strane rade na zelenijoj industriji čelika.
Tokom leta, Dombrovskis je prvi put otvorio, rekavši FT -u da bi moguće rešenje moglo da prevaziđe uklanjanje svih barijera. To je viđeno kao upravljanje očekivanjima prema zemljama proizvođačima čelika EU.
U svojoj poseti Vašingtonu, Dombrovskis je nagovestio konkretniji kompromisni scenario.
"Takođe razmatramo sporazume koje su postigle SAD, uključujući Kanadu i Meksiko. I svakako, možda elementi iz ovih sporazuma koji bi takođe mogli biti korisni u slučaju EU. Dakle, u suštini, to nije nešto što ne bismo bili voljni da pogledamo. Naravno, svaku situaciju moramo procijeniti po svojoj meri", rekao je novinarima.
U slučajevima Kanade i Meksika od 2019, SAD su pristale da obustave carine na čelik i aluminijum u zamenu za svoje trgovinske partnere koji prate uvoz. Ako uvoz skoči iznad istorijskog nivoa, SAD mogu ponovo uvesti tarife.
U teoriji, ovo nisu izvozna ograničenja jer ne postoje neposredne tarife ili kvote, ali u praktičnom smislu predstavljaju oblik ograničenja i samodiscipline jer će SAD uzvratiti čim uvoz poraste na određeni nivo.
Pominjući čak i opciju Meksika i Kanade, Brisel pokušava da izbegne sudbinu Brazila, Južne Koreje i Argentine, koje su dobile trajna carinska izuzeća u zamenu za prihvatanje kvota o tome koliko čelika i aluminijuma mogu da izvezu.
Vašington je u početku nudio Briselu oblik tarifne kvote, navodi Blumberg. Ljudi koji su upoznati sa pregovorima potvrdili su taj korak za POLITIKO. Ovo omogućava zemljama da izvoze određenu granicu proizvoda i imaju veće carine za proizvode iznad tog praga.
Ovaj sistem je mnogo stroži od sistema za praćenje. Ali u oba scenarija postoji ograničenje onoga što EU može izvoziti u SAD kako bi se izbegle carine.
U tom smislu, duh Roberta Lajticer, američkog trgovinskog predstavnika za vreme Trumpa, i dalje opterećuje trgovinske odnose EU-SAD.
Njegovo nasleđe će se uglavnom pamtiti po njegovoj visokorizičnoj bici planira razbijanje Kine. Ali njegov trgovački rat bio je širi i bio je vezan za njegovu opsednutost zijevanjem američkog deficita. Cilj je bio da se oživi taktika snažne ruke koju je koristio kao zamenik USTR-a protiv Japana 1980-ih kako bi naterao saveznike kao što su Meksiko, Kanada, Japan i EU da uvedu ograničenja za njihov sopstveni izvoz.
Ideja o takvim dobrovoljnim ograničenjima izvoza, koja su oblik trgovačke samocenzure, jasna je crvena linija za EU. Dombrovskis je u Vašingtonu ponovio da želi rešenje koje je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. Dobrovoljna izvozna ograničenja zabranjena su Sporazumom STO o zaštitnim merama, pa Brisel ne može da se prihvati.
Ali, iako oblik aranžmana praćenja koji dozvoljava EU -u pristup tržištu SAD -a uz određena ograničenja ne krši pravila STO -a, to je korak u istom smjeru.
Za Dombrovskisa takav kompromis ima smisla u široj šemi transatlantskih odnosa. Ali da li će zemlje EU, posebno one koje imaju kožu u igri i čelične industrije koje ih lobiraju, prihvatiti takav kompromis?
Ulozi su veliki: industrija EU direktno zapošljava 330.000 ljudi, a kada uključuje indirektna i inducirana radna mjesta u drugim sektorima, otvara 2,6 miliona radnih mjesta, navodi se u izvještaju Komisije.
Juropian Aluminium izdao je priopćenje u kojem se kaže da je "vrlo zabrinut mogućnošću bilo kakvog sporazuma koji bi zamijenio jednu mjeru koja narušava trgovinu, tarifu, s drugom distorzijom, poput kvote ili tarifne kvote". Čelični lobi Eurofer takođe želi izuzeće od 232 tarife nacionalne bezbednosti ili sličan stabilizacijski mehanizam u EU.
Zemlje proizvođači čelika su i ranije menjale odluke. Na primer, Dombrovskis je u početku bio protiv produženja čeličnih mera zaštite nametnutih kao odgovor na američke tarife, ali je na kraju ipak produžio ograničenja uvoza.
Zvanično, linija zemalja proizvođača čelika je jasna: Sve carine moraju biti odbačene.
Ali dok su pregovori u toku, ne pokazujete ruku. Kada se pritisne, diplomate se pripremaju za sve scenarije, čak i za kvote tarifnih stopa. Sve će zavisiti od konačnog ishoda i od toga koliko će veliki biti pragovi. Ograničenja u početnoj ponudi SAD, na primer, nisu bila dovoljno privlačna za Brisel.
Međutim, postoji politička volja za postizanje dogovora, rekla je nekoliko trgovinskih diplomata EU. Diplomata koji je prvi citiran u ovom članku dodao je: "Postoji velika motivacija da se ovo reši, ali rešenje mora biti zadovoljavajuće."
Kurir.rs/Politiko