Olupine moćnih ratnih brodova dočekuju ronioce u blizini zapadne obale Turske kao svedočanstvo o bici iz Prvog svetskog rata koja je dovela do stvaranja nacija i, sada, podvodnog muzeja.
Poslednja velika bitka kod Galipolja bila je fijasko za britanske i francuske trupe koje su bile primorane da se povuku posle višemesečnih borbi u kojima su stradale hiljade.
Iako su Saveznici dobili rat, žrtve podnete u bici iz 1915. godine bile su prekretnica u formiranju nacionalne svesti Turske, Australije i Novog Zelanda.
Sada Turska, gde su istorija i politika neraskidivo povezani, planira da 2023. godine, na stogodišnjicu osnivanja zemlje, otvori podvodni muzej gde će ronioci iz celog sveta moći da pogledaju 14 olupina koje leže u vodama Galipolja, vodene grobnice brojnih mornarica još od antičkih vremena.
"Kao da ste ušli u vremeplov koji vas je vratio u 1915. i Prvi svetski rat", rekao je Savas Karakas, ronilac i režiser koji je bio jedan od prvih koji je pogledao olupine koje su početkom meseca "otvorene" za javnost.
"Ovo je dobra prilika da se prisetimo naše prošlosti", rekao je profesionalni podvodni fotograf Etem Keškin o olupinama od kojih neke leže na dubini od svega nekoliko metara a druge na dubini od 80 metara. "Pomislio sam na trenutak kada su potonule i osetio sam stres rata", dodao je on.
Turska želi da Galipolje postane nova "vruća" destinacija za ronioce koji žele da se povežu sa događajima koji su oblikovali današnji svet. Među sličnim lokacijama u svetu su Čuk laguna na Papui Novoj Gvineji, poznata po svojim olupinama iz Drugog svetskog rata i atol Bikini na Maršalskim ostrvima koji i dalje oseća posledice nuklearnih probi SAD 1940ih i 1950ih.
"Sada Galipolje postaje alternativa", rekao je Karakas. "Ovo je istorija i svaka olupina je poput ordena na našim grudima".
Savezničke trupe iskrcale su se na poluostrvu na početku nesrećne kampanje oslobađanja Dardanela iz ruku već poljuljanog Otomanskog carstva. Borba je počela 25. aprila 1915. godine između francuskih, britanskih, australijskih i novozelandskih trupa sa jedne i otomanskih i nemačkih snaga sa druge strane.
Saveznici su želeli da obezbede rutu snabdevanja ka Rusiji i zauzmu Istanbul. Posle devet meseci surovih borbi i 130.000 mrtvih sa obe strane, odustali su od toga.
Najgore je prošla otomanska strana koja je izgubila 86.000 vojnika. Procenjuje se da je 25.000 Britanaca stradalo, 10.000 vojnika iz Australije i sa Novog Zelanda i oko 10.000 Francuza.
Bitka je pomogla formiranju moderne Turske čiji je osnivač, mustafa Kemal Ataturk, bio komandant otomanske odbrane.
Do 2017. godine bila je potrebna specijalna dozvola da bi se zaronilo i prišlo olupinama, ali je tada Ismail Kasdemir, koji je šef lokaliteta Čanakkale počeo da zagovara ideju otvaranja ovog morskog dobra za širu javnost.
"Više od 100 godina ispod vode leži istorija i blago. Ronilačka zajednica je zainteresovana", rekao je on.
Čanakkale već privlači masu turista zahvaljujući ostacima legendarne Troje.
"Možete da osetite istoriju iznad vode", rekao je AFP-u Derja Kan, višestruki šampion u ronjenju na dah koji je prisustvovao otvaranju podvodnog parka. "Sada će ronioci moći da vide i istoriju ispod vode".
Za režisera dokumentaraca Karakasa, ovo je i deo lične istorije jer je ime Savas (rat na turskom) dobio u čast svog dede koji je ranjen na Galipolju.
"Ruka mu je gadno izgorela i veoma sam ga se bojao kada sam bio mali. Svaki put kada bi pokušao da me dodirne gledao sam mu u ruku i osećao se pomalo čudno", rekao je on. "Kada ronim setim se njegove ruke. Zarđali čelik liči na ruku koja je izgorela u vatri koja je zahvatila te brodove, pa imam utisak kao da držim dedu za ruku".
Kurir.rs