Na Starom kontinent skladišta su prazna, a ruski predsednik članicama EU zamera kratkoročne ugovore s dobavljačima
Bauk energetske krize počeo je da kruži Evropom! Posle korone stigao je novi nevidljivi protivnik, koji je zakucao na vrata nekih zemalja preteći da će ove zime oko tri miliona stanovnika Starog kontinenta ostati bez grejanja.
Cena gasa za 1.000 kubnih metara bila je prekjuče oko 2.000 dolara, da bi juče naglo pala ispod 1.000 i zaustavila se ponovo na 1.300 dolara.
Zelena energija
Cena zlata juče je pak bila 1.764 dolara za uncu, dok je cena gasa prekjuče iznosila 1.937 dolara.
Razloga za nagli skok i pad je više, ali najbitniji je to što je prošla zima bila veoma hladna. Grejna sezona je trajala do početka maja pa su skladišta gasa ostavljena skoro prazna.
Evropa se kad je došlo leto više bavila "zelenom energijom" nego popunjavanjem skladišta gasa.
Kad su došli hladni dani, kao u basni "Cvrčak i mrav", počelo se razmišljati o gasu, a onda je cena skočila u nebo. Ubrzo se oglasio i ruski predsednik Vladimir Putin.
- Dobro je poznato da globalno energetsko tržište ne toleriše gužvu. Investicioni planovi u ovoj oblasti su dugoročne prirode. Stoga oštre, ishitrene akcije mogu dovesti do ozbiljnih neravnoteža, kakve se sada primećuju na evropskom energetskom tržištu, gde se ove godine istovremeno razvilo nekoliko nepovoljnih faktora, rekao je Putin na sastanku vlade o energetici.
On je zamerio EU kratkoročne ugovore s ruskim dobavljačima i skraćivanje dugoročnih obaveza, što je po njemu bila "očigledna greška", a uz to se energetski bilans Evrope znatno promenio pa su neke zemlje odbacile ugalj i nuklearnu energiju u korist energije vetra.
Francuzi veličaju atomsku energiju
To se posebno odnosilo na EU, koja je juče dobila upozorenje od advokatske kancelarije za zaštitu životne sredine "Client Earth" da će prekršiti sopstvene zakone ako energiju na gas označi kao "zelenu".
"Client Earth" smatra da bi kategorizacija gasa kao ekološki prihvatljivog bila u suprotnosti sa drugim zakonima, čiji je cilj da EU smanji neto emisije gasova za najmanje 55 odsto do 2030. godine.
Rastuća cena gasa ponovo je pokrenula staru priču o potrebi za odbacivanjem uglja i alternativnim modelima energije.
Nemački mediji tako već uveliko smatraju da trenutna gasna kriza ide naruku Francuzima i njihovom argumentu da EU nikad neće postati strateški autonomna bez nuklearne energije.
Francuska se najviše zalaže za nuklearnu energiju, a Austrija je najveći borac protiv nje unutar EU.
Kurir.rs/A. Mlakar