Osiguranje prati aktivnosti vlasnika poslovnog prostora od samo početka, već od izgradnje objekata. S obzirom da je po pravilu reč o velikim investicionim projektima, bilo kakva neočekivana okolnost tokom procesa izgradnje može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Osiguranje objekata u izgradnji od svih rizika je postalo standard u građevinarstvu i neretko sami izvođači radova preuzimaju ovu obavezu, ali za investitore to svakako nije dovoljno. Naime, svaka veća šteta na radovima može odložiti početak komercijalizacije objekta, i samim tim usloviti određene finansijske gubitke. U slučaju kašnjenja završetka radova, ovim osiguranjem je omogućeno da Osiguravač preuzme obavezu isplate očekivanog profita iz ugovorenih poslova izdavanja poslovnog prostora i da gubici investitora budu svedeni na najmanju moguću meru.
Postoji li još neko osiguranje namenjeno samo investitorima građevinskih radova? Iz Vašeg iskustva, šta su bile najčešće štete koje su investitori imali tokom perioda izgradnje?
Sve obaveze, uključujući i obaveze osiguranja, definišu se lokalnim zakonskim propisima i odnose se kako na investitore, tako i na druge aktere u poslovima uređenja prostora, korišćenja građevinskog zemljišta i izgradnje objekata. Investitori posebnu pažnju treba da obrate na ugovaranje osiguranja od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, odakle i dolazi najveći broj odštetnih zahteva. Izgradnja u urbanim gradskim delovima, blizina okolnih objekata, visoka frekvencija prolaznika i vozila, glavni su uzroci odštetnih zahteva koji se po pravilu upućuju investitoru. Njihovi iznosi variraju u zavisnosti od toga da li se radi samo o nadoknadi materijalnih šteta ili i o obeštećenju za slučaj telesnih povreda. Ovi zahtevi imaju izuzetno rastući trend i u frekventnosti i u visini iznosa, te je naš savet da se pokriće za odgovornost ne ugovara sa limitom ispod 500.000 EUR.
Da li savetujete ugovaranje osiguranja od odgovornosti i tokom izdavanja poslovnog prostora i koje se štete tada pokrivaju?
Vlasnici poslovnih prostora su odgovorni prema svojim zakupcima, njihovim posetiocima i prema svim ostalim trećim licima koja mogu pretrpeti određenu štetu. Kvar na tehničkim instalacijama, nemogućnost pristupa kancelarijama, prekid u napajanju energentima, samo su neki od primera koji zakupcima mogu napraviti prekid u poslovanju za koji se vlasnik prostora može smatrati odgovornim. Svaka adaptacija prostora za novog zakupca, svaki angažovani alpinista na poslovima pranja fasada, svaka poslovna proslava sa velikim brojem zvanica, svaka reklama na krovu objekta, svaki totem ili jarbol ispred objekta, predstavljaju potencijalni izvor opasnosti koji mogu naneti štetu trećim licima i koji se pokrivaju polisom osiguranja od odgovornosti.
Koje se još opasnosti osiguravaju? Koji su najnoviji trendovi u osiguranju poslovnih objekata?
Spisak opasnosti koje mogu biti predmet osiguranja je dugačak i vlasnici objekata se sve više odlučuju za paket tzv. osiguranja od svih rizika. Nesumnjivo najvažniji rizici su požar, oluja, grad, poplava i zemljotres zbog njihovih dalekosežnih posledica koje se otklanjaju u dužem vremenskom periodu. No i štete manjeg obima vlasnicima objekata stvaraju nelagodu zbog njihove veće frekventnosti, tako da odabir opcije osiguranja od svih rizika predstavlja najelegantnije rešenje. Ugovaranje pokrića gubitka rente u slučaju oštećenja ili uništenja poslovnog prostora, ili pokrića uvećanih troškova poslovanja u slučaju preseljenja zakupaca na drugu lokaciju, takođe su postali standard. Vlasnici poslovnih prostora se sve češće interesuju i o pokriću šteta uzrokovanih terorističkim aktivnostima, posebno ukoliko su prostori locirani na atraktivnim ili posećenim lokacijama, u blizini objekata u državnom vlasništvu ili pored državnih simbola.
Istovremeno, važno je i da se vlasnici poslovnog prostora zaštite od eventualnih šteta koje im zakupci mogu naneti. Nije neuobičajeno da se od zakupaca zahteva ugovaranje od odgovornosti za štete pričinjene vlasniku. Aktivnosti zakupaca, njihovi radovi na uređenju poslovnog prostora, njihovi zaposleni i posetioci, vlasniku mogu izazvati kako materijalnu štetu na objektu, tako i finansijsku štetu usled nemogućnosti ostvarivanja prihoda.
Da li je odsustvo zaposlenih iz poslovnih prostora tokom epidemije virusa Covid 19 smanjilo ili uvećalo rizike koji se osiguravaju?
Visoka frekvencija lica u poslovnom prostoru je svakako izvor opasnosti. Naime, u takvim okolnostima je veća mogućnost povrede, veća je verovatnoća nastanka oštećenja na objektima u svakodnevnom radu, veće je opterećenje instalacija objekta i kvarovi su češći. No dobra strana naseljenog objekta je što se šteta odmah primeti i samim tim njene posledice budu manje. U praznom objektu se može desiti da iscurenje iz instalacija ne bude primećeno danima, tj. sve dok šteta na postane velikog obima i zahtevna za sanaciju. Drugim rečima, tokom epidemije i masovnog rada izvan poslovnih prostora, značajno se smanjila frekventnost šteta, ali su se njihovi pojedinačni iznosi uvećali. Na osiguravačima je obaveza da svojim klijentima, vlasnicima poslovnih prostora, sugerišu najbolji model osiguranja uvažavajući trenutne okolnosti, da budu fleksibilni i inovativni u rešenjima za osiguranjem.
Promo tekst