Kakva koincidencija, možda čak i sinhronicitet. Pet minuta nakon što sam u redakciju poslao našu jučerašnju kolumnu - u kojoj sam (između ostalog) opisao kako je krle22 zahtevao da Slaviša i ja na intervju u Prezidencijalni konak dođemo dreskodirani, pa nas sačekao u majici kratkih rukava - dobih SMS od krleta22.
Prva pomisao mi bi da je je Krle vidovit i da hoće da me demantuje, ali ne, u SMS nije bio demanti - demanti je usledio kasnije, kad sam ga obavestio da će „izaći u novinama“ - nego Krletova smatranja o uzrocima propasti petog i nedogađanja šestog oktobra. Usledila je potom kraća SMS polemika, u kojoj je krle22 po običaju bio polovično u pravu. Jeste to bila privatna prepiska, ali jedno Krletovo smatranje ipak zaslužuje da bude pripušteno u javnost.
„Ne može demokrata da demokratizuje Srbiju“, piše Krle: „Ne može drugosrbijanac da je učini građanskom. Klin se klinom izbija... a u našem konkretnom slučaju, to smo ustanovili, demokrate i drugosrbijanci to i ne žele.“
Nema šta, Krletu je svaka polovično ka vladičina. U nepravu je kad kaže da demokrata ne može da demokratizuje Srbiju - previše je suzio polje nemogućnosti, jer strogo uzev, to ne može niko - ali je debelo u pravu kad kaže da demokrate i drugosrbijanci to i ne žele. Uz napomenu da „želeti“ priliči devojačkim spomenarima, a da je u politici relevantno samo „hteti“.
Upravo u tom terminološkom grmu leži - i kako stvari stoje vavek će ostati da leži - zec našeg problema. Takozvani demokrati i drugosrbijanci jesu ŽELELI demokratizaciju, nevolja je što to nisu HTELI (čast retkim, uglavnom mrtvim, izuzecima). A kakva je razlika, zapitaće se naivčine.
Ogromna razlika. Kao dva sveta. Jer pazite, ako neko nešto želi, onda čeka da mu se osmehne sreća ili da mu dobra vila (ili „neokaljano lice“) ispuni želje. Sa druge opet strane, ako neko nešto hoće, onda se potrudi, zavrne rukave i prione na posao. Ni to nije nikakva garancija da će postići ono što je naumio i što hoće. Naročito ne iz prve. Nastavi li da se trudi, pre ili kasnije će nešto uraditi. Nikad to neće biti baš onako kako je zamislio - i kako bi trebalo da bude - ali, jbg, svijet je ovaj tirjan tirjaninu, itd.
Takozvani demokrati i drugosrbijanci - opet čast retkim izuzecima - jesu ŽELELI demokratizaciju, naročito blagodeti koje ona odnosi, ali nisu HTELI da zavrnu rukave i da prionu na posao. Očekivali su valjda da će formalni parlamentarno-demokratski poredak delovati magijski, pa kad su videli da to ne ide, onda su - umesto da preko krleta 22 izvrše pritisak na JexS-a Tadića da se prene iz sanjarija i okane špricanja kokošaka - glasanjem belim listićima, neglasanjem za DS, pa čak i glasanjem za Tongu Nikolića - na vlast doveli SNS, čiji lider u regionu ne ŽELI, nego HOĆE upravo ono što radi. Demokrati i drugosrbijanci to ne žele. Ali ko ih pita. Umesto u ploču, dobili su klin u dupe. Gde će im i ostati u vijekove vijekova. Amin.