Novi selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić istakao je da će pokušati sve kako bi ubedio Nikolu Jokića da se vrati u nacionalni tim.
Najkorisniji igrač NBA ovog leta je otkazao nastup, ali to je samo jedan od brojnih problema sa kojima se suočava srpska košarka.
Pešić je govorio o trenerskom poslu i o tome da je uloga trenera nekada precenjena. Ispričao je kako je Boris Beker zaslužan što je legendarni Detlef Šremf zaigrao kod njega u reprezentaciji Nemačke, kako je njegova supruga donela prvi trofej u porodicu Pešić…
„Kada je u pitanju trener, on nikad ne sme da bude iznad ekipe. To što su velika očekivanja od trenera, kao što je sada kada sam ponovo došao u Srbiju, je sasvim normalno, to prave navijači, mediji… I onda se u jednom momentu stvarno pomisli da je trener genije. Ako pomisliš da si stvarno genije, onda si budala.
Ipak, igrači moraju da znaju da je najvažnija osoba u tom momentu, u toj sezoni, u tom projektu upravo trener. Ako se tu napravi jedan balans, da trener razume svoju ulogu, a igrači svoju, onda je pobeda sigurna. Naš posao se ponekad glorifikuje. Ja sam povlašćen što mogu za nekoga da nosim odgovornost. Taktika je važna, ali to je samo tehnička stvar. Upoznao sam mnogo trenera koji imaju veoma dobra taktička rešenja, ali nisu nikad pobedili“, rekao je Pešić gostujući u emisiji Sportlight.
Dvadeset godina bez zlata je izuzetno dug period za naciju koja je razmažena uspesima košarkaša?
„Mi nemamo previše argumenata da se tako “puvamo”, da kažem. Hajde da pričamo ono što je istina. To što danas postižu naši sportisti je fantastično, to je jedna generacija koja se razvijala u teškim vremenima. Mi smo sportska nacija, imamo ogroman potencijal, motivaciju, ali nam pomaže i to što se „puvamo“. Izvinjavam se, ne mogu da nađem drugi izraz. Imamo samopouzdanje. Ponekada i bez argumenata, ali to pomaže da veruješ da možeš da pobediš i mnogo boljeg od sebe. To je jedino što je ostalo. Sve drugo je pod znakom pitanja.“
Što se tiče košarke, tu smo osvojili srebrnu medalju na Olimpijskim igrama. Taj rezultat, da li je to veći uspeh od zlata u Indijanapolisu? Čim nije zlato, odmah se na drugačiji način vrednuje. Bili smo srebrni i na Svetskom prvenstvu, i na Evropskom još dok je selektor bio Duda. Ne može se reći da nismo imali dobre rezultate u tom periodu.“
Šta ćemo sa Jokićem, šta treba da uradimo kako bismo ga vratili?
„Kada je Jokić otkazao nastup reprezentaciji, rekao sam da ja to ne podržavam, ali da mogu da razumem. Mnogi su rekli: Eno ga, Kari se udvara… Ne, ja ću se tek udvarati Jokiću. Moj posao je da vidim sa koliko on interesa, žele i motivacije može da igra za nacionalni tim. Osvajati medalje bez Mesija je teško.“
Novi selektor ima savet za sve srpske košarkaše:
„Ova generacija naših igrača mora da zaboravi prošlost i rezultate koje je jugoslovenska reprezentacija postizala. Oni moraju da budu oni i da kažu sebi: Ovo je sada naše, i sada mi moramo da rastemo i da se dokazujemo. Od prošlosti se ne živi. Mislim da oni nekada razmišljaju: Ma dobro, mi smo prvaci sveta, olimpijski pobednici, evropski prvaci, to ćemo mi da išamaramo. Međutim, evo..” rekao je Pešić aludirajući na neuspeh u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju.
Što se tiče discipline u timu, nečega sa čim je i kao selektor imao probleme, Pešić je jasan:
„Pravila postoje. Vi ste rekli da dođem na snimanje u 17 sati, ja sam došao u 16:45. Ako hoćemo uspeh, moramo da se pridržavamo pravila. Ne govorim o disciplini. Disciplina je reč koji niko ne voli. Ali na kraju svi profitiraju od discipline. Moramo zajedno da se dogovorimo šta su nam ciljevi i kako stižemo do njih. Hoćemo li zajedno da večeramo, ili će svako na svoju stranu. Svako na svoju stranu? Pa jesmo li mi tim, ili šta smo?! Tim smo, znači zajedno smo. Sve počinje sa a, b, c. Ja sam za pravila koja moraju da se poštuju, a prvo mora trener da ih poštuje.“
Pešić je ispričao i anegdotu vezanu sa Borisa Bekera i pozitivan skor koji ima u teniskim duelima sa njim, tačnije u jednom jedinom poenu:
„To je istina. On je igrao neku egzibiciju sa Konorsom u Berlinu u nekoj dvorani, a ja sam bio trener Albe. Postavili su koš, i on je trebalo da gađa lopticu reketom, dok sam ja izvodio slobodna bacanja.
Naravno, ja sam gotovo sve pogodio, dok njemu nije baš išlo od ruke. Dao sam mu šansu da odigramo jedan gem. Uzeo sam reket i pomislio: Samo da prebacim mrežu! Ali stvarno sam dobro servirao i osvojio poen. Odmah sam bacio reket i rekao: To je to!“
Na pitanje da li bi selekcija Jugoslavije, da nije došlo do raspada zemlje 1991, bila konkurent Drim Timu na Olimpijskim igrama u Barseloni, Pešić kaže:
„Siguran sam da bi to bio jedan “close game”. Sve ekipe u Barseloni 1992. došle su da igraju za srebrnu medalju. Da je Jugoslavija došla, sigurno ne bi imala takav prilaz. To sigurno. Sigurno bi i pokojni Duda potvrdio ovo što govorim. Još jedan razlog je to što se igralo u Evropi, po pravilima FIBA, tako se i sudilo. Verovatno bi i publika u Španiji bila na našoj strani. Možda bismo mi tu utakmici i dobili.“
Kurir sport / Sportklub