Lozničanka Biljana Bojinović dokazuje da nikada nije kasno da počne da se radi ono što se voli. Kada je ostala bez posla, na izmaku četvrte decenije, naučila je grnčarstvo i danas je jedina grnčarka u Vukovom kraju.
Kažu da nema veće sreće nego kada se radi posao koji se voli. Baš tako se oseća Biljana Bojinović. Srećna je, kaže, dok vešto rukama mesi loptu od gline od koje će kasnije nastati najlepši predmeti. Stvara od terakote do keramike. Sve što očima vidi, Biljana od gline rukama može da napravi. Sve je u njenim prstima, od početka do kraja. Dok se kolo potiskivanjem nogom brzo okreće, glina dobija željeni oblik u majstorskim rukama.
- Glina mora prvo rukama dobro da se umesi. Onda je važno da se postavi na ovu mašinu i dobro centrira. Zatim sa dva prsta otvaramo posudu i dalje je prstima lagano oblikujemo. Ruke moramo da kvasimo, ali i u tome ne treba preterivati - objašnjava Biljana.
Ljubav prema grnčariji
Sa završenom gimnazijom uvek je htela više. Grnčarija, jedan od najstarijih ljudskih izuma, koji vodi poreklo iz neolitskog perioda, oduvek joj je delovala privlačno, a onda je, nesluteći, spoznala sve lepote ovog zanata.
- Mi smo imali privatnu firmu. Kad sam prestala da radim tamo, prijavila sam se na biro za nezaposlene. Oni su me pozvali i ponudili da naučim grnčariju. Tada sam imala četrdeset godina. Uglavnom radim suvenire i ukrasnu keramiku - priča oduševljena što je prihvatila obuku i savladala ovaj posao od kog danas živi.
Od ideje do posla
Ali, godine nisu prepreka da ovaj posao radi do perfekcije. Ceo postupak sama dovede do kraja. Skladne boje obogaćene su cvetovima, čipkom, ukrasima i svim što Biljana može da izmašta. Dobro joj ide i sa livenjem.
- Ovo su kalupi od gipsa. On se napuni tečnom glinom do vrha, sve dok ne dobije željeni oblik. Za stono kandilo stoji oko sat i po. Kada dobije željeni oblik vadi se i ukrašava po želji. Zatim se peče jednom na 700, 800 stepeni, peče drugi put i premazuje glazurom ako je potrebno - priča Biljana, koja sada ima i svoju radnju.
Upornost i talenat
Sve je tu, od saksija, svećnjaka, činija, pa do poruka blagoslova na zidu doma koje se rade pločastom tehnikom.
- Ja sam radila i pločastom tehnikom. To se radi tako što se napravi pogača od gline, zatim se seku delovi i spajaju - objašnjava ova maštovita žena.
Jedan od najstarijih zanata radi sa puno ljubavi i to se vidi u svakom predmetu.
- Predivan osećaj, predivan, zaista. Divno je. To je stvarno pravo uživanje i nema nikog ko je probao i pokušao, a da mu ne odgovara. Svima se sviđa - priča Biljana.
Bilo je lupanja, bacanja, nervoze i smeha, ali su upornost i talenat odneli pobedu, baš kao uvek kada se odabere pravo zanimanje.
(Kurir.rs/Blic)