Danas je u Oslu dodeljena Nobelova nagrada za mir filipinskoj novinarki Mariji Resi i ruskom novinaru Dmitriju Muratovu za njihove napore da zaštite slobodu izražavanja, što je preduslov za demokratiju i trajni mir.
Ova nagrada je smatrana jednim od najprestižnijih priznanja na svetu, ali zbog političke prirode, nagradu za mir često su pratile kontroverze, mnogo više nego u drugim oblastima u kojima se dodeljuje.
Ovo su neki od primera:
Barak Obama
Mnogi su bili zbunjeni kad je bivši američki predsednik Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir 2009. godine.
Obama je čak u svojim memoarima iz 2020. godine napisao da je njegova prva reakcija posle saopštavanja dobitnika bila pitanje: ''Za šta?''
Nalazio se na položaju svega devet meseci, a kritičari su odluku nazvali preuranjenom - štaviše, rok za prijavu nominacija istekao je svega 12 dana nakon Obamine inauguracije.
Bivši direktor Nobelovog instituta Geir Lundestad 2015. godine sugerisao je za BBC da je komitet koji je odlučivao o nagradi zažalio zbog te odluke.
Tokom dva Obamina predsednička mandata, američke trupe ratovale su u Avganistanu, Iraku i Siriji.
Norveški Nobelov komitet u obrazloženju je naglasio da želi da intenzivira diplomatske napore američkog predsednika, te da je Obama tvorac nove međunarodne klime. Kao veoma važno ističe se Obamina vizija sveta bez nuklearnog oružja.
Fondacija Nelsona Mandela oglasila se tada saopštenjem, u ime svog osnivača Mandele koji je Nobelovu nagradu za mir dobio 1993, u kojem navodi da će nagrada Baraku Obami ohrabriti nastavak njegove borbe za mir i okončanje siromaštva, i omogućiti mu da obnovi svoj angažman, kao lider najmoćnije nacije u svetu, u daljoj promociji mira.
Predsednik palestinske vlade Mahmud Abas čestitao je lideru SAD i izrazio očekivanje da će za vreme Obame u Beloj kući mir preovladati i na palestinskim teritorijama.
Bivši dobitnik ove nagrade, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed El Baradej naveo je da Obama ''nosi u sebi nadu sveta u miru“.
Tadašnji izraelski predsednik Šimon Peres, takođe dobitnik Nobelove nagrade za mir 1994, u poruci Obami naveo je da američki predsednik „nosi novu nadu čovečanstvu“ i da je tokom Obaminog predsednikovanja „mir postao istinski prioritet“.
Aung San Su Ći
Političarka Aung San Su Ći dobila je Nobelovu nagradu za mir 1991. godine za nenasilnu borbu protiv vojne vlasti u Mjanmaru.
Ali više od 20 godina kasnije, ona se našla na meti oštrih kritika zato što se nije oglasila povodom masovnih ubistava i kršenja ljudskih prava muslimanskog naroda Rohindža u Mjanmaru.
Rohindža militanti su 2017. godine napali snage bezbednosti u državi Rakine, što je izazvalo vojni odgovor koji je uključivao ubijanje ljudi, paljenje sela i prisiljavanje stotina hiljada ljudi da napuste svoje domove, akcije koje su UN opisale kao etničko čišćenje.
Odgovor Su Ći na krizu bio je početak pada iz milosti u očima spoljnog sveta. Krivila je "teroriste" za "ledeni breg dezinformacija", a branila je vojsku, rekavši da vojnici vrše "vladavinu zakona".
U novembru te godine veće Oksforda vratilo je "Slobodu grada" koju joj je dalo 1997. godine, a u novembru 2018. oduzeta joj je nagrada "Amnesty International's Ambassador Of Conscience" koju je dobila 2009. godine u kućnom pritvoru.
Obe organizacije citirale su njeno odbijanje da deluje po pitanju vojnog tretmana Rohindža.
Godine 2019. godine bila je na Međunarodnom sudu u Hagu kako bi se suočila sa optužbama za genocid podnetim protiv Mjanmara, ali je rekla da je represija bila legitimna vojna operacija protiv terorista.
Bilo je čak i poziva da se joj se oduzme nagrada, ali pravila koja regulišu dodelu šest Nobelovih nagrada ne predviđaju takav potez.
Uprkos ovome, 75-godišnjakinja ostala je popularna kod kuće - istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da joj 79 posto ljudi veruje, što je porast od 70 posto godinu dana ranije.
U novembru prošle godine odnela je pobedu na izborima u zemlji, a 1. februara 2021. godine, tokom vojnog puča, vojska ju je uhapsila.
Tokom svog vremena na vlasti gospođa Aung San Su Ći i vlada NLD-a takođe su se suočile sa kritikama zbog krivičnog gonjenja novinara i aktivista koristeći zakone iz kolonijalne ere.
Iako je bilo napretka u nekim oblastima, vojska je nastavila da drži četvrtinu poslaničkih mesta i kontrolisala je ključna ministarstva, uključujući odbranu, unutrašnje poslove i granične poslove.
U avgustu 2018, ona je opisala generale u svom kabinetu kao "prilično slatke", a čini se da je demokratska tranzicija Mjanmara, kako su analitičari pisali, stala.
Vojni puč 2021. godine dogodio se kada se zemlja suočila sa jednom od najgorih epidemija Kovida 19 u jugoistočnoj Aziji, stvarajući novi pritisak na već osiromašeni zdravstveni sistem.
-Priča o Aung San Su Ći govori o nama koliko i o njoj. Možda se nije promenila. Možda je bila dosledna i jednostavno nismo znali potpuna složenost toga ko je ona, rekao je za BBC Derek Mičel, nekadašnji američki ambasador u Mjanmaru.
Jaser Arafat
Pokojni palestinski lider dobio je nagradu 1994. godine zajedno sa izraelskim premijerom Jicakom Rabinom i izraelskim ministrom spoljnih poslova Šimonom Peresom za njihov rad na mirovnom sporazumu iz Osla.
Taj sporazum je devedesetih ponudio nadu za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba.
Četiri decenije bio je neprikosnoveni vođa svih Palestinaca. Prošao je sve od ratnika do političara. Optuživan je bio za terorizam. Bio je i pregovarač i političar.
Dočekao je od kad je krenuo u politiku da ga sa uvažavanjem dočekuju i u Njujorku i u Vašingtonu.
Poznat je bio po tome što je uvek nosio uniformu maslinasto zelenu i palestinsku maramu na gravi. Jedeni su ga voleli, drugi proklinjali.
Odluka da se nagrada dodeli Jaseru Arafatu, nekome ko je u prošlosti učestvovao u paravojnim aktivnostima, dovela je do oštrih kritika u Izraelu i šire.
Štaviše, Arafatova nominacija izazvala je burnu reakciju u samom Nobelovom komitetu, piše BBC.
Jedan od članova komiteta, Kare Kristiansen, norveški političar, podneo je ostavku iz protesta.
Abij Ahmed Ali
Etiopski premijer 100. je dobitnik Nobelove nagrade za mir, koja mu je dodeljena 2019. godine za napore da reši dugogodišnji granični sukob sa susednom Eritrejom.
U obrazloženju Norveškog Nobelovog komiteta se navodi da je Ahmedu Nobel za 2019. dodeljen zbog njegovih napora na postizanju mira i međunarodne saradnje, posebno zbog odlučne inicijative da se reši pogranični konflikt sa susednom Eritrejom.
On je postao premijer 2018. godine u 41. godini, preuzimajući to mesto tokom antivladinih protesta. Njegova mladalačka energija i blistavi osmeh nudili su nadu.
U prvoj reakciji na nagradu iz Ahmedovog kabineta navodi se da je Etiopija "ponosna kao država" zbog nagrade njenom predsedniku vlade, ali posle nešto više od godinu dana, počelo je da se dovodi u pitanje je li to bila prava odluka.
Međunarodna zajednica kritikovala je Abija Ahmeda zbog slanja trupa u severni region Tigraj.
U tamošnjim borbama stradalo je hiljade ljudi, a Ujedinjene nacije su ih opisale kao ''srceparajuće razaranje". Pre nekoliko dana generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da se Etiopija suočava sa ''ogromnom humanitarnom krizom''.
Godinu dana nakon što mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir, počeli su sukobi u Tigraju.
Henri Kisindžer
Tadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer je Nobelovu nagradu za mir dobio 1973. godine.
Dodeljivanje nagrade čoveku koji je učestvovao u nekim od najkontroverznijih epizoda američke spoljne politike, kao što su tajna bombardovanja u Kambodži i podrška diktatorskim vojnim režimima u Južnoj Americi, iznenadilo je popriličan broj ljudi.
Kisindžer je nagradu dobio zajedno sa severnovijetnamskim liderom Le Duk Toom za njihovu ulogu u pregovorima za primirje tokom Vijetnamskog rata.
Le Duk To je odbio nagradu.
Kako je rekao, i posle potpisanog sporazuma nasilje se nastavilo, tako da ono nije doprinelo prekidu rata u južnom Vijetnamu.
-U ovakvim uslovima nije moguće da prihvatim Nobelovu nagradu za mir. Kada se budu u potpunosti poštovali uslovi primirja, i pravi mir bude zavladao južnim Vijetnamom, biću u mogućnosti da prihvatim nagradu, naveo je Le Duk To.
Dvojica članova Nobelovog komiteta iz protesta su podneli ostavke, a Njujork tajms je na ovu vest reagovao nazvavši nagradu ''Nobelova nagrada za rat''.
Kurir.rs/BBC