Posle 34 godine od šokantnog ubistva tadašnjeg predsednika Burkine Faso, Tomasa Sankare, počinje suđenje 14 optuženih za ubistvo čoveka poznatog kao "afrički Če Gevara".
Harizmatični Sankara imao je 37 godina kada su ga ubili vojnici tokom puča 15. oktobra 1987. godine posle koga je na vlast došao njegov blizak prijatelj Blejz Kompaore sa kojim je četiri godine ranije preuzeo vlast u zemlji
Nakon ubistva, Sankarino telo je isečeno na komade i zakopano u neobeleženom grobu. Njagova udovica i dvoje dece su pobegli iz zemlje.
Кompaore je odmah po dolasku na vlast ukinuo sve Sankarine reforme i vremenom uklonio gotovo sva obeležja Sankarine vladavine.
Kompaore je među 14 optuženih za ubistvo, ali je trenutno u egzilu u susednoj Obali Slonovače gde je pobegao nakon što je bio prinuđen da podnese ostavku tokom masovnih protesta 2014. On je više puta demantovao da je umešan u ubistvo prijatelja i bojkotovao je suđenje.
Uprkos tome što je prošlo mnogo vremena, Sankara je i dalje ikona u Africi - njegov lik krasi taksije širom Zapadne Afrike, dok ga u Južnoj Africi, radikalni opozicioni lider Džulijus Malema naziva svojom inspiracijom.
Zašto Sankaru doživljavaju kao heroja?
"Za nas, Sankara je bio patriota. Voleo je svoj narod. Voleo je svoju zemlju. Voleo je Afriku. Dao je život za nas", rekao je BBC-u Luk Damiba, generalni sekretar Memorijalnog komiteta Tomas Sankara.
Pod njegovim vođstvom zemlja je promenila ime i umesto Gornje Volte poslala je Burkina Faso "Zemlja ponosnih ljudi".
Sam Sankara vodio je skroman život. Srezao je platu i sebi i državnim službenicima, zabranio je upotrebu službenih automobila i putovanja prvom klasom.
Obrazovanje mu je bilo glavni prioritet. Dok je bio na vlasti, stopa pismenih porasla je sa 13 posto 1983. na 73 posto 1987. godine, a nadgledao je i masovnu nacionalnu kampanju vakcinacije.
Uzeo je zemlju feudalnim baronima i dao ju je siromašnim farmerima, što je dovelo do porasta proizvodnje žita.
Zalagao se za ujedinjenu Afriku koja bi se suprotstavila "neo kolonijalizmu" institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. "Onaj koji te hrani, taj te i kontroliše", rekao je jednom prilikom.
Vodio je anti-imperijalističku spoljnu politiku koja je dovodila u pitanje dominaciju Francuske koja je i dalje imala veliki uticaj na svoje bivše kolonije u Africi, poput Burkine Faso.
Njegova udovica Marijam, optužila je Francusku da je bila organizator njegovog ubistva.
Navodno je u organizaciji puča učestvovao i predsednik Obale Slonovače, Feliks Ufue-Boanji, jedan od najvernijih afričkih saradnika Francuske.
"On je i dalje moj predsednik. Ono što je uradio ua ljude, ohrabruje nas mlade da budemo kao on", rekao je jedan student sa Tomas Sankara univerziteta u Uagadugu.
Impozantna, šest metara visoka bronzana skulptura Tomasa Sankare postavljena je 2019. godine u Memorijalnom parku Tomas Sankara u glavnom gradu i potom je naredne godine dorađena posle žalbi na prvu verziju statue.
U planu je da se memorijalni park proširi, otvori muzej posvećen Sankari, bioskop i medijska biblioteka, kako bi se Sankarine revolucionarne ideje prenosile na nove generacije.
Šta kažu kritičari?
Sankarine radikalne, levičarske politike kritikovale su pojedine grupe za zaštitu ljudskih prava kao "drakonske".
U izveštaju koji je Amnesti internešonel objavio 1986. godine navodi se da su njegovi politički protivnici zatvarani bez suđenja i mučeni.
"Mislim da je presporo prihvatao ideju pluralističke demokratije i da oni koji su bili protiv njega, nisu mogli da razgovaraju sa njim i da se njihovi stavovi čuju", rekao je Serž Teofil Balima, koji je u Sankarinoj vladi bio ministar informisanja.
"Želeo je da vrati vlast narodu, pa je delegirao ovlašćenja proleterima koji su vodili Komitete za odbranu i revoluciju čiji je cilj bio da morališu javni i privatni život. Ispostavilo se da su oni zlouptrebljavali svoja oblašćenja što je njega diskreditovalo", rekao je Balima.
U intervjuu za Afrika riport 2020. godine, bivši predsednik Žan-Baptist Uedraogo, koga je Sankara zbacio sa vlasti, rekao je za njega da je bio "cinični politički Makijaveli".
Zašto se ovoliko dugo čeka na suđenje?
"Dugo smo čekali, tokom svih 27 godina Kompaoreovog režima. Pod njegovom vlašću nismo mogli ni da sanjamo o mogućem suđenju", rekao je njegov brat Pol Sankara.
Sankarina udovica podnela je prijavu zbog ubistva supruga 1997. godine ali je Vrhovnom sudu bilo potrebno 15 godina da donese odluku da istraga može da se nastavi.
Uprkos tome, nikakav napredak nije postignut sve gok Kompaore nije zbačen sa vlasti 2014. godine.
Naredne godine, ekshumirani su ostaci za koje se veruje da su Sankarini, iako DNK analiza nije to uspela da potvrdi.
Vlasti Burkine Faso su 2016. zvanično zatražile od Francuske da objavi vojna dokumenta o Sankarinom ubistvu. Sa tih arhiva je skinuta oznaka "poverljivo" i prosleđeni su Burkini Faso u tri faze, poslednja je stigla u aprilu 2021.
Kome se sudi?
Kompaoreov bivši šef osoblja, general Gilber Diendere i 11 drugih bi trebalo da se nađu pred vojnim tribunalom. Oni su optuženi za "napad na državnu bezbednost", "saučesništvo u ubistvu" i "sakrivanje tela".
Diendere je već u zatvoru jer je osuđen na 20 godina zbog svoje uloge u neuspelom puču 2015. godine.
Jedan od optuženih je Diebre Žan Kristof, lekar koji je potpisao umrlicu u kojoj je stajalo da je bivši predsednik umro prirodnom smrću. On je optužen za falsifikovanje javnog dokumenta.
U odsustvu se sudi i Hijasintu Kafandu, Kompaoreovom bivšem šefu bezbednosti za kojim je izdata međunarodna poternica. On je optužen da je bio predvodnik grupe koja je ubila Sankaru i 12 drugih osoba.
Posledice i uticaj suđenja?
Strahuje se da bi suđenje moglo dodatno da destabiliše Burkinu Faso koja je već uzdrmana čestim napadima džihadističkih grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom.
Kompaore i dalje ima značajan uticaj u zemlji i neki analitičari strahuju da bi delovi vojske koji su mu lojalni mogli da izazovu nevolje, iako nema naznaka da je to moguće.
Sa druge strane, predsednik Rok Mark Kabore se nada da će suđenje dovesti do popuštanja tenzija i podstaći nacionalno poverenje.
"Ne verujem da suđenje može da izazove nestabilnost", rekao je u aprilu 2020. magazinu Mlada Afrika, Matju Pelerin, analitičar Međunarodne krizne grupe. "Pomirenje se retko postiže bez pravde".
Kurir.rs/K.P.