Broj onih koji nemaju krov nad glavom i mogućnst da ostvare osnovne životne potrebe u Hrvatskoj, zvanično je oko 500, ali stručnjaci navode da je taj broj daleko veći od registrovanih.
Mile Mrvalj, predsednik humanitarnog udruženja za pomoć beskućnicima Fajteri upozorio je kako beskućništvo u Hrvatskoj postaje sve veći problem kao i ad je na ulicama sve više beskućnika.
"Više od 80 odsto hrvatskih beskućnika su u tom položaju iz ekonomskih razloga, zbog gubitka posla, zbog kredita, jamstava ili represivnih finansijskih zakona zbog kojih ljudi preko noći ostaju na ulici. Postoje beskućnici koji su registrovani u sistemu, imaju lične karte i pravo na minimalnu socijalnu naknadu. Veliki broj beskućnika, pogotovo u Zagrebu, koji dolaze iz ruralnih područja, nemaju rešeno pitanje ličnih dokumenata i nemaju nikakva prava" izjavio je Mrvalj.
On je upozorio je na veliki broj beskućnika, kojih je prema procenama u Hrvatskoj oko 30 odsto, koji boluju od težih ili lakših psihičkih oboljenja.
Andrea Radinger iz Udruženja Pet plus izjavila je kako je poruka današnjeg obeležavanja Dana beskućnika da niko nije izabrao da bude beskućnik.
Ona je dodala da je Zagreb grad ka kojem gravitiraju beskućnici iz cele Hrvatske i kako se u celoj državi zvančno vodi 400 do 500 beskućnika, koliko je zabeleženo u 14 prihvatilišta i centrima za socijalnu zaštitu. Međutim, nezvanične brojke ukazuju na to da je stvarni broj oko 2.000 ljudi koji se nalaze na ulici.
"Prema evropskoj tipologiji broj beskućnika u Hrvatskoj penje se na više od 10.000, a odnosi se na osobe koje žive u nekakvim zatvorenim prostorima, ali nemaju sredstava za režije, ni za hranu" istakla je Radinger.
Kurir.rs / Avaz, Anadolija, Foto: Profimedia