Pevač Darko Lazić progovorio je o odnosu sa svojim bivšima, Anom Sević i Marinom Gagić, deci Loreni i Alekseju, ali i o životu sa novom devojkom Barbarom Bobak.
Da li si zbog Barbare izabrao Novi Sad?
- Novi Sad sam voleo i ranije, najlepši mi je to grad. Nekako sam ga zavoleo. Naravno, i zbog nje, jer je ona već tamo, i - zašto da ne!
Kako izgleda zajednički život sa Barbarom?
- Jako sam zadovoljan, super se slažemo, razumemo se i to je jako bitno.
Kakva je Barbara, čime te je osvojila?
- Ona i ja smo dosta slični, ima mnogo toga, kada bih počeo da pričam - nikad kraja. Najbitniji je taj neki zajednički jezik i to razumevanje, prag tolerancije koji mi jako odgovara. Bavimo se istim poslom i razumemo se.
- Nisam ni počeo vezu, a već sam se oženio, razveo i prevario, kako novine pišu. Ne planiram više ništa unapred, neka ide sve svojim tokom kako ide, lagano.
Ne piše se ništa bez povoda.
- Pišu dosta toga, većinom da. Ako ti neko da povod, neko nešto kaže, ne znači da je tako. Razumem, kad sam ja u pitanju, šta god da uradim, od muve se pravi slon, toliko sam zanimljiv medijima da je to neverovatno. I dalje se pitam zašto ja, zašto preko moje grbače, zašto svi preko mene hoće da postanu poznati, popularni, zašto sam ja toliko bitan?
- Veruješ li ti meni da je istina mnogo gora nego što se priča? Na primer, Olivera u mom životu nije niko i ništa. Marina je moja bivša devojka sa kojom imam dete. Olivera je moja koleginica sa kojim sam radio par puta. Sada su ona i Marina najbolje drugarice, a nisu mogle da se podnesu zato što je Marina bilja ljuborna na nju, jer smo radili par puta zajedno! Ne znam odakle Olivera, da upada u ovu priču, prepiske neke... Svi znaju da ja Instagram profil nisam koristio četiri godine, da je bio hakovan. Pa priča da, dok je Marina bila trudna, da sam bio sa Oliverom... Tada sam bio u banji, godinu dana sam bio čak nepokretan!
- Nemam pojma šta je tu istina, ne znam ni ja, mene zbunjuju. Da li sam ja bežao iz banje da bih bio sa njom, nepokretan i u kolicima?! To je neka njihova priča, kontam da su obe besne, ali Olivera nema za šta da bude. Verovatno joj je zafalilo medijske pažnje, pa je tu Marina malo upala, "sad ćemo mi da napakostimo Darku, da se udružimo".. Jako je tužno i jadno da ti sa nekim koga nisi mogao da podneseš, sad kao postaješ najbolja prijateljica da bi meni terala inat i da bi išla uz onu stvar, samo ispada jako smešno i pogrešno. Treba da se mane tih stvari, da me ostavi da živim svoj život, jer ja njih ne diram, bolje da ne diraju ni one mene.
- Marini sam rekao samo jednu stvar koja je meni bitna, a to je da imamo dete, da ćemo o tom detetu brinuti zajedno. Niti joj branim da ima dečka, niti da li će imati, samo je bitno da taj neko bude dobar prema mom detetu, jer znam da će moja devojka biti dobra prema njemu. Neka vode svoj život, mene neka stave na stranu, a neka preko nekog drugog one prave svoju karijeru.
- Ani sam platio celu alimentaciju. Ana i ja više nismo ni na sudu, okej smo, čak i više nego okej, normalno sve. Ne znam odakle Marini sad da njoj nešto dugujem, potegla je priču da ne plaćam redovno, ne viđam dete, ne kontam zašto. Imam svaku uplatnicu, imam sve preko računa, ne kontam šta osoba hoće da postigne osim što zna da sam slab na te stvari i hoće da me podstakne da se ja iznerviram i napravim neki drugi haos. Tu se malo zeznula, jer ja više nemam mesta za greške i neću da ih pravim. Imam decu o kojoj moram da brinem u budućnosti i ako ja ne budem brinuo o njima i potrudio se da napravim nešto u životu za njih neće niko. Tačnije, ja ne želim da neko drugi bude taj koji će da brine o mojoj deci, a da ja ne budem tu.
Zašto nisi mogao da se dogovoriš sa Marinom, zašto ste na sudu?
- Mi se nismo svađali, ona je to potegla, sud, sve. Mi nismo venčani i bez problema sam rekao, kada je rekla koliko hoće para - to je to, nikakav poblem. Kad nije imala za šta da se uhvati, onda kao "ajmo na sud". Ništa neće postići, non-stop pokušava neke, ne direktne pretnje, nego sve nešto okolo naokolo, pokušava da me bocne. Kažem: "Nemoj to da radiš, nećeš uspeti da me iznerviraš, neću napraviti s*anje". Neću, meni je dete, i jedno i drugo, bitnije od svega, a to što ona vidi drugačije, shvatiće... Mislim da je i ona malo dete u glavi, pa će shvatiti kad poraste.
Da li ti je žao što češće ne viđaš decu?
- Naravno da mi je žao, rekao sam, voleo bih da se budum svako jutro pored svoje dece, kao i svaki normalan čovek. Ne znam zašto od mene neko pravi kao da sam ja neki monstrum, da mi deca nisu bitna, da sam samoživ, ovakav, onakav. Kad je lepo kod Darka onda je sve lepo, a kad Darko nije tu onda je problem. Meni je malo preko glave više svega i malo sam prezasićen da me neko pravi da budem monstrum i da budem ono što nisam, kako sam ja najgori. Svima je lepo pored mene, veruj mi, a niko ne pita kako je meni. Ali, neću o tome, neću da me neko sažaljeva, kao "sažalte se na Darka, Darko je žrtva". Nisam ja jadan, niti sam žrtva, ali ne volim kada se neko pravi žrtva, a nije.
Ko se pravi da je žrtva, na nekog aludiraš?
- Ana je okej skroz, mene je jako iznerviralo što Marina počinje sa tim da je ona previše brižna majka. Dobro, to je normalno da si brižna majka, ne treba o tome da priča, da se time hvali, to je sasvim prirodno i normalno. Nemoj pljuvati oca svog deteta, ja za tebe nikad neću reći ništa, da smo na krv i nož posvađani to je naša stvar, ne mora da ide u javnost. Sada je meni malo prekipelo jer ti mene pljuješ javno - kako ne pitam dete za mene, kako sam ja ovakakv i onakav.
Rekla je da ne viđaš dete?
- Kako da ga viđam kad god zovem ona nije tu, uvek nešto ispadne, ili "nemoj sad" ili "nemoj ovo". Okej, onda, kad može. Neću da pravim problem, sačekaću kad može.
- Ona mene pita: "A gde ćeš da ga vodiš, sa kim, ko ide sve?". Mene to jako nervira. Druže, imam svoje dete, je l ja tebe pitam sa kim ti ideš i gde vodiš dete? On je moje dete, kao što je tvoje. Može, ali kao, u fazonu, "ne može da ga vidi Barbara nikako", "ne može dete da bude tu gde je Barbara, da dete ne bude blizu nje"... Kažem: "Marina, kakve to veze ima sada?". Šta je ona devojka skrivila, ne treba da upozna mog sina, ne razumem?!
Da li postoji nešto u odnosu sa Marinom zbog čega se kaješ?
- Ne kajem se ni zbog čega. Bilo je lepo dok je trajalo, bilo je najlepše, imamo predivno dete, divnog anđela i to je meni najbitnije. Mogao bih samo da kažem da bih voleo sve da se završi, da se stavi tačka na sve. Nije išlo i idemo dalje. Ne treba ona mene da uzima u usta i da bilo šta pokušava, jer to je jako ružno, imamo dete. Smatram da će sve ovo proći samo treba da prođe malo vremena, ona malo da se smiri. Razumem da je besna, nikome nije svejedno, ni meni, svi smo mi besni, prvo ja na sebe, što sam sebi mnoge stvari dopustio, verovatno i ona tako sebi kaže. Jednostavno, treba da se malo smire strasti, strpljen - spašen, biće sve u redu.
Kurir.rs/S.M./Telegraf.rs
Bonus video: