Kopači soli u austrijskim Alpima imali su "balansiranu dijetu", a analiza izmeta iz bronzanog i gvozdenog doba otkrila je i najstariji dokaz konzumiranja buđavog sira u Evropi.
Nije tajna da pivo i plavi sir idu zajedno, ali je nova studija otkrila koliko duboko sežu koreni ovog "para" u Evropi - radnici u rudniku soli u Austriji konzumirali su oba pre 2700 godina.
Naučnici su do ovog otkrića došli analizom uzoraka ljudskog izmeta pronađenog u rudniku Halštat u austrijskim Alpima.
Frank Maiksner, mikrobiolog Istraživačkog instituta Eurak u Bolzanu, koji je autor studije, rekao je Frans presu da je bio iznenađen da su radnici u rudniku soli pre više od dva milenijuma bili dovoljno napredni da "svesno koriste proces fermentacije".
"To je veoma sofisticirano. I nije nešto što sam očekivao", rekao je Maiksner. Otkriče je najstariji dokaz konzumiranja zrelog, buđavog sira u Evropi, kažu naučnici.
Dok je konzumiranje alkohola dobro dokumentovano u starijim spisima i arheološkim dokazima, izmet kopača soli sadrži prve molekularne dokaze konzumacije piva u tom periodu.
"Sve je jasnije da praistorijske kulinarske prakse ne samo da su bile sofisticirane već da su tehnika fermentacije i procesuiranja hrane igrali istaknutu ulogu", rekla je Kerstin Kovarik, iz bečkog Prirodnjačkog muzeja.
Halštat, koji se nalazi na Uneskovoj listi svetskog nasleđa, više od 3000 godina proizvodio je so. Grad je "interesantno mesto, u nedođiji, u Alpima i cela zajednica je radila i živela od rudnika", rekao je Maiksner.
Komapči su ceo dan provodili u rudniku gde su i jeli i spavali i odlazili u WC. Zahvaljujući konstantnoj temperaturi od 8 stepeni Celzijusa i visokoj koncentraciji soli, njihov izmet je naročito dobro sačuvan.
Naučnici su analizirali četiri uzorka: jedan iz bronzanog, dva iz gvozdenog i jedan iz 18. veka. Jedan od njih, star 2700 godina, sadržao je dve gljivice - Penicillium roqueforti iSaccharomyces cerevisiae koje se koriste za prizvodnju hrane.
"Halštat rudari su svesno primenjivali tehnologiju fermentacije sa mikroorganizmima koji se i dan danas koriste u prehrambenoj industriji", rekao je Maiksner.
Jelovnik kopača soli sastojao se mahom od ceralija, nešto voća, mahunarki i mesa. "Upravo to im je bilo potrebno. Njihova dijeta je bila očigledno vrlo izbalansirana i postojale su sve glavne grupe hrane", rekao je on.
Glavna razlika u odnosu na današnji "jelovnik" je način proizvodnje hrane. Kopači soli su u bronzano i gvozdeno doba zrnevlje i žitarice jeli u obliku neke vrste kaše, dok su u 18. veku žitarice jeli u obliku hleba ili kolača.
Kurir.rs