Heroj Prvog svetskog rata, Tomas Edvard Lorens poginuo je u saobraćajnoj nesreći blizu svog doma u Dorsetu. Sada, jedan režiser veruje da je Lorens od Arabije zapravo ubijen.
Filmadžija Mark Grifin želi da istraži mesto na kome je Lorens od Arabije sleteo sa motora i poginuo u nadi da će naći dokaze da je ratni heroj zapravo ubijen.
Tomas Edvard Lorens vozio je motor u blizni svog doma u Dorsetu 1935. godine kada je navodno sleteo sa puta kako bi izbegao dvojicu školaraca koji su vozili bicikle. Lorens je preminuo od povreda glave šest dana kasnije.
Glasine da je nesreću zapravo izazvao crni automobil podstakle su brojne teorije zavere da je Lorens zapravo ubijen.
Sada, režiser Mark Grifin predvodi tim arheologa, istoričara i forenzičara koji će ispitati mesto nesreće kako bi utvrdili da li je Lorens bio žrtva prljave igre. Grifin je to već nagovestio svojim novim filmom "Lawrence After Arabia" (Lorens posle Arabije) u kojem je potegao pitanje smrti britanskog oficira.
Grifin veruje da je heroj arapskog ustanka 1917. ubijen po naređenju moćnih figura britanske obaveštajne kojima se nije dopala ideja Vinstona Čerčila da ga postavi na mesto domaće obaveštajne agencije.
Tim se sada nada da će pronaći metalne ostatke motora Brou i možda ostatke misterioznog automobila koji je možda bio tu i da će uspeti da utvrde da li je Lorens bio ubijen ili ne.
U planu je i nova pretraga arhivskog materijala, policijskih izveštaja i fotografija štete na Lorensovom voljenom motoru.
Grifin je ranije optužio Nacionalnu fondaciju, koja je vlasnik Lorensovog doma u Klauds hilu kod Bovingtona, za cenuzru, jer su mu zabranili da snima tamo jer zagovara teorije zavere o smrti Lorensa.
Grifin veruje da će uspeti da pronađe dokaze koji će potvrditi njegove teorije. "Nadamo se da ćemo promeniti istoriju TE Lorensa. Ovde imamo slučaj prvog ubistva u Britaniji koje je sponzorisala država", rekao je on Dejli mejlu.
"Ovaj deo puta, koji ćemo mi ispitati, nije diran od 1943. godine kada je američka vojska promenila raspored putne mreže. Od tada napušten kao šumski puteljak", dodao je on.
Tim planira da detektorima za metal i opremom za geo ispitivanje proceni da li na putu postoje neka oštećenja i na kojoj dubini. "Verujemo i da ćemo naći komadiće metala... Ako ih pronađemo, počinjemo sa kopanjem. Forenzičar specijalizovan za saobraćajne nesreće će onda pokušati da sklopi priču o tome šta se tog dana dogodilo", rekao je Grifin.
Grifin je rekao da je Džord Brou, dizajner Lorensovog motora Brou superior, pronašao ljuspice crne boje na motoru i ručkama. "Nije mu bilo dozvoljeno da taj dokaz priloži istrazi", rekao je Grifin.
Očevidac, kapral Ernest Kečpol rekao je istražiteljima da je video crni automobil na mestu nesreće ali komitet od sedam članova koji je istraživao nesreću, presudio je da je uzrok smrti bila saobraćajna nesreća na osnovu izveštaja patologa Ralfa Nevila-Džonsa.
Brat Frenka Flečera, jednog od dvojice dečaka koje je Lorens izbegao, i dalje je živ i stanuje u blizini Klauds hila. Denis Flečer (89) kaže da su njegovu porodicu decenijama progonile glasine o Lorensovoj smrti.
"Ljudi su od 1935. godine tražili nekog da okrive, ali šta god oni pokušali da nađu, neće naći ovde. Nije bilo ni crnog automobila ni lanaca na putu. Ako zaista žele da saznaju kako je Lorens umro, neka pročitaju izveštaj patologa", rekao je on.
"Moj brat je imao 14 godina u vreme nesreće. Kako je publicitet rastao, otišao je u vojsku kako bi pobegao od svega. Bilo je to užasno vreme za moju porodicu. Majci su se smučili novinari koji su nam opsedali kuću. Posle rata, Frenk se preselio u London da pobegne od svega... Nikada nije želeo da priča o tom danu", rekao je on.
"A onda, kada je film 'Lorens od Arabije' prikazan 1960ih, sve je ponovo počelo. Muka mi je od ponavljanja iste priče", rekao je Denis Flečer.
Kurir.rs