Posle izbornih gubitaka i skandala, nekada istaknuta politička familija Evrope sada se pogubila.
Trinaest očigledno nije srećan broj za dominantnu evropsku političku porodicu - Evropsku narodnu partiju (EPP). U roku od 13 dana, njen najiskusniji lider Angela Merkel otišla je u penziju a njena najsjajnija nova zvezda Sebastijan Kurc strmoglavio se na zemlju.
Sa odlukom Angele Merkel da se neće kandidovati za novi mandat, njena Hriščansko-demokratska unija (CDU) izgubila je na izborima 26. septembra, što znači da će evropska alijansa konzervativnih i stranaka desnog centra sasvim sigurno izgubiti kontrolu nad nemačkim parlamentom.
Stranka osnivača EU poput Šumana, De Gasperija i Adenauera, i od skora Berluskonija, Sarkozija i Van Rompeja, sada je upala u, prema ocenama nekih stranačkih lidera, najgori deo političke pustinje.
EPP koja je dominirala EU politikom decenijama, i dalje je najveća frakcija u Evropskom parlamentu i Ursula fon der Lajen, učenica Angele Merkel, i dalje je na čelu Evropske komisije. Ali EPP trenutno ima svega devet od 27 mesta za šefove država i vlada oko stola zvanog Evropski savet.
Možda još šokantnije, piše briselski Politiko, je što će, ako se u Berlinu formira nova vlada na čelu sa socijaldemokratama, najzapadnija evropska prestonica sa najkonzervativnijim liderom biti Ljubljana.
To je neverovatan preokret za partiju koja je do skora kontrolisala sve najveće zemlje članice EU: Nemačku, Francusku, Italiju, Španiju i Poljsku. "Sada nemamo nikog u Velikoj petorci", požalio se jedan EPP insajder.
Proteklih godina, stranku su ka desnici gurali nacionalisti i ekstremni populisti a ka levici, liberali i naročito Zeleni kojima su vetar u leđa dale klimatske promene.
Odlazak Merkelove posle 16 godina na čelu najveće i najmočnije zemlje EU već je bacio senku sumnje na sposobnost EPP da i dalje bude najuticajnija mejnstrim sila u Briselu.
Iznenadna ostavka austrijskog kancelara Kurca proteklog vikenda, kada se našao u centru korupcionaškog skandala, sada je EPP oduzela lidera koga su mnogi insajderi videli kao način da povrate interesovanje evropskih birača.
"Nema nas u dovoljno vlada", rekao je član EPP iz jedne severnoevropske zemlje koji je želeo da ostane anoniman kako bi mogao otvoreno da priča o internoj politici stranke. "Na neki način smo gurnuti u ćošak. Možemo da izgubimo glasove u korist desnice gde populisti mogu da privuku neke naše stare glasače, ali istovremeno, moderan svet u urbanim gradovima može da se okrene Partiji obnove (liberalnoj stranci grupe Obnovimo Evropu) ili Zelenima ili nekom trećem".
Kurc, koji je imao 31 godinu kada je postao kancelar 2017. godine, uspeo je da formira koalicionu vladu između Austrijske narodne partije (OVP) i Zelenik, što je mnogim konzervativcima delovalo kao magični eliksir za oživljavanje EPP.
"Naravno, mnogi od nas su gledali u Sebastijana Kurca kao način da se ovo pokrene", rekao je severnjački član EPP. "Čvrst stav o migrantima i takva pitanja su važna mnogim biračima, ali istovremeno ste mogli da pokažete da ste moderni, progresivni. Da se ozbiljno bavite klimatskim promenama. Stoga je, naravno, njegova ostavka i debata o njemu sada problem", dodao je on.
Među onima koji su Kurca smatrali za model je Manfred Veber, nemački evroposlanik koji je ponovo izabran u sredu za šefa parlamentarne grupe EPP i koji je najavio da će se kandidovati za predsednika EPP.
"Voleo bih da primenim u Evropi nešto slično onome što je Sebastijan Kurc uradio sa Austrijskom narodnom partijom, a to je da narodne partije budu spremne za budućnost", rekao je on austrijskom Preseu prošlog meseca. "Moramo da se probijemo i stvorimo kreativniju, moderniju narodnu partiju Evrope".
"Sebastijan je uspeo da unese novi život OVP i približi je ljudima. Sve je počelo sa time što je postavio žene na važne pozicije. Konstantno primenjuje svoje izborne programe, poziva za novi sporazum za Evropu i ima mnogo ideja o tome kako da pokrenemo EU. Na svoj način, uspeo je da učini da se vredosti demohriščana prihvate u današnjem svetu", rekao je Veber.
U ovom trenutku, Kurc je uspeo da sebe dovede u poziciju da mu preti optužnica za korupciju, što on demantuje.
Veberove muke
U međuvremenu, Vebera, iako je ponovo izabran, neki članovi EPP vide kao simbol problema stranke a ne rešenje problema.
Bavarac je bio glavni kandidat EPP za predsednika Evropske komisije na izvorima za evropski parlament 2019. godine ali da je odbio Evropski savet. Veber se vratio na mesto lidera grupe i očekuje se da će ponovo biti kandidat na izborima za predsednika Parlamenta 2022. godine.
Insistiranjem na tome da ponovo bude kandidat, neki EPP članovi smatraju da Veber postavlja lične interese pre partijskih, kao i da nije dovoljno dobar vođa. Jedan nemački evroparlamentarac kaže da postoje neki članovi koji bi voleli da se Veber povuče sa čela grupe, naročito jer će njegovi konzervativci otići sa vlasti u Nemačkoj.
Taj isti evroparlamentarac je ocenio da je došlo vreme da ulogu lidera preuzme Esteban Gonzales Pons, španski evropalramentarac koji je godinama bio lojalnan Veberov zamenik.
Dok su evropske stranke desnog centra željne da povrate kontrolu u Varšavi, a njihovi članovi se nadaju da će im Tusk pomoćiu tome, njegova ostavka posle samo godinu i po dana na čelu EPP pokazala je da je partija mahom bez vođe i kompetentnog vođstva još od penzionisanja Džozefa Daula, legendarnog političara "iza kulisa". Daul, farmer iz Alzasa na francusko-nemačkoj granici, imao je EU politiku u svom DNK.
Rimske ruševine
Kontradiktornosti i borba EPP da se prezentuje kao moderna stranka, jasno su se videli na nedavnom sastanku u Rimu kome je prisustvovao bivši italijanski premijer Sivlio Berluskoni, koji je sada evropalramentarac, koji je pevao hvalospeve demohrišćanima.
Tradicionalno velika delagacija u EPP, Forca Italija sada ima svega devet poslaničkih mesta i spekuliše se da stranka pokušava da privuće članove Lige u svoje redove.
"Pretvaramo se da EPP i dalje postoji u Italiji", rekao je jedan član Force. Na skupu španske Narodne partije u Valenciji, glavni inostrani gosti šefa partije Pabla Kasada bili su grčki premijer Kirjakos Micotakis i Kurc - lica budućnosti EPP.
Na kraju, Kurc se nije ni pojavio na sastanku početkom meseca zbog korupcionaškog skandala u Austriji. "Sjajno je videti toliko mnogo ljudi ovde koji brinu o stranci, koji strastveno veruju u budučnost i svoju zemlju", rekao je Micotakis u svom govoru u Valensiji i dodao: "Sebastijane, šteta što nisi ovde".
Kurc je poslao video poruku koja je, iz nepoznatih razloga, prekinuta muzikom kada je pričao o migrantima - njegovi stavovi po ovom pitanju ne prolaze dobro u Španiji koja je na udaru migrantskih talasa i koja već duže vreme poziva na veću "solidarnost" drugih zemalja članica.
Kurcova ostavka sačuvala je njegovu koaliciju i kontrolu stranke nad vladom i neki članovi EPP očekuju da će se čudo od deteta austrijske politike i ovoga puta dočekati na noge. Drugi, pak, smatraju da će se pridružiti bivšim zvezdama EPP čije su reputacije sada ukaljane, poput bivšeg francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija koji je osuđen da je prekomerno trošio za svoju neuspelu predsedničku kampanju 2012. godine i bivšeg španskog premijera Hozea Marije Aznara.
Neki zvaničnici EPP kažu da ima dovoljno vremena do izbora za Evropski parlament 2024. da se stranka oporavi, kako u Briselu tako i u većim EU zemljama.
U potrazi za liderima
Dok se Grčka smatra bastionom konzervatizma, naročito u nemačkom smislu te reči, za Micotakisa se misli da ima potencijala da predvodi EPP s obzirom na njegovu relativnu političu obezbeđenost (na izbore mora tek 2023. godine) i zlatni CV koji uključuje diplomu sa Harvarda. Govori i nemački i ekstremno je blizak sa potpredsednicom Komisije Margaritas Šinas koja je Grkinja i jedan od najuticajnijih EPP igrača u Brisleu.
Drugi konvervativni lideri sa kontinentalnim ambicijama su hrvatski premijer Andrej Plenković kome sada teče drugi mandat. Njegov problem je što je premijer zemlje koja nije članica Šengena i ne koristi evro kao nacionalnu valutu.
Zbog toga su sve oči sada uprte u Francusku koja trenutno deluje kao poslednja nada EPP za oporavak, iako vrlo mršava budući da je na ćelu države Emanuel Makron. U to, nekoliko kandidata Republikanaca, stranke koja je deo EPP, ušli su u žestok klinč oko toga ko će biti konzervativni kandidat za predsedavajućeg.
Neki se nadaju da će to biti Mišel Barnije, Bregzit pregovarač koji bi, ako ne pobedi u Francuskoj, mogao da se okrene vođenju Evrope.
Trenutni generalni sekretar EPP Antonio Lopez-Isturic Vajt, španski evroposlanik, takođe se smatra potencijalnim takmičarem za mesto šefa partije, naročito ako bude poraslo protivljenje da Veber bude taj koji će kontrolisati EPP.
U međuvremenu, navodi Politiko, raspoloženje u partiji šeta se od depresije do rezigniranosti. Neki članovi smatraju da EPP mora da stekne pouku iz nedavnih izbornih poraza i brzo se promeni, dok su drugi uvereni da će, koliko god stvari sada delovale loše, jezičak na vagi preći na stranu desnog centra.
"Ovi ciklusi su normalni", rekao je jedan EPP insajder i povezao trenutnu situaciju u stranci sa prelaskom pustinje. Podsetio je da je EPP već preživeo brojne "suše" i da EPP mora da se drži zajedno jer su sudbina stranke i cele EU isprepletane.
"Ako EPP eksplodira, biće to fatalan udarac za evropski projekat", rekao je insajder.
Sa druge strane EPP član iz severne zemlje kaže da stranka mora da se modernizuje. "Stabilni smo i možemo da vladamo. Pro-evropski smo orijentisani. Naravno da treba da zadržimo sve to. Ali mislim da moramo da postanemo malo više seksi", rekao je on.
"Mislim, budimo realni, dosadni smo".
Kurir.rs