FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Sablasni neveni
Naša jučerašnja kolumna posvećena peticijama i kontrapeticijama pala je ko kec na desetku našoj subotnjoj kolumni posvećenoj kulturi moralne panike i seljačkog maksimalizma.
Nije nepoznato - možete se o tome obavestiti i iz udžbenika psihologije za drugi razred gimnazije - da od života najmanje dobijaju oni koji previše očekuju od njega, još manje oni koji dupetom ne mrdaju da nešto dobiju, a ponajmanje oni koji očekuju da im neko pokloni sve što im život (ne) pruža.
Puna je Euromahala dilbera koji lebde iznad svih situacija i neprestano podižu kriterijume, očekujući da se tradicionalno čemerno stanje stvari u Srbiji dovede u sklad sa visokim standardima neke (nepostojeće) zemlje u kojoj vlada uzorna demokratija i po kojoj teku reke meda i mleka.
Takvih zemalja nigde nema. Demokratski poredak nije čarobni štapić koji uklanja sve gnusobe i rugobe, još je manje dobra vila koja ispunjava želje. Smisao demokratije nije stvaranje dobrih, lepih, poštenih i pametnih ljudi - time su se bavile komunističke diktature - nego ustavna i zakonska regulacija haotičnih društvenih sila.
Drugim rečima: u demokratiji svako ima pravo na sve, sve dok ne prekorači granice zakona ili dok ne povredi prava drugih. Vrlo malo znam o pravu, ali mislim - a neka me neko ispravi ako mislim pogrešno - da pokretanjem peticije za oslobađanje Zvezdana Jovanovića, famozoni Kapetan Dragan nije prekršio zakon.
Što ne znači da nije prekršio nepisane zakone ljudskosti, ali ti se zakoni u Srbiji krše na dnevnoj bazi, pa nikom ništa. I ne samo u Srbiji. Začudili biste se koliko je ogavnih, odvratnih, jadnih i bednih stvari legalno svuda po svetu.
To je tome tako zato što nema tog političkog sistema koji će od govneta - tj. ljudskog roda - napraviti pitu. Najviše što se u toj stvari može uraditi jeste svesti sranja na koliko-toliko podnošljivu meru.
Možebiti da se u Euromahali strahuje da bi kapetanova peticija mogla rezultirati puštanjem Z. Jovanovića iz mardelja. Nije taj strah bez neke. Ako je već peticija za neprivođenje Koštunice u javno tužilaštvo urodila plodom - tako verovatno kontaju u Euromahali - zašto i Kapetanova peticija ne bi rezultirala Jovanovićevim oslobađanjem.
Sad vadim kec iz rukava. Kapetanove peticije uopšte ne bi ni bilo da peticija za neprivođenje Koštunice nije urodila plodom. Imam još jednog keca, pun sam kečeva. Peticija „patriotskih intelektualaca“ imala je uticaj na Koštuničino izmicanje tužilaštvu ravan uticaju Pengovih muda na sablasne nevene. Ta je peticija bila puka zavesa od mindžinog dima jer je Koštunica ostao nepriveden zato što nije bilo političke volje da bude priveden. Moja neznatnost radi uštede u karakterima odgovornost za derogaciju državnih institucija i neprivođenje doktora Koštunice svaljuje na Tadićevu grbaču, ali Tadić je bio samo vrh ledenog brega demokratskostranačke tupoumnosti, političkog diletantizma i moralnog kretenizma. Toliko o tome.