Čak 90 odsto pacijenata s postkovidom, kojima je u KBC Bežanijska kosa rađena magnetna rezonanca srca, imaju miokarditis - zapaljenje srčanog mišića. Oni su uglavnom mladi, svi nevakcinisani i kod nekih tegobe traju i duže od godinu dana, otkrila je za Kurir doc. dr Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska kosa.
Ona je navela da je ova bolnica u pauzama od ulaska u kovid sistem, u kome je i sada, prva u Srbiji i na Balkanu, a među prvima i u Evropi i svetu, počela da radi kardiomagnetnu rezonancu pacijentima koji su preležali kovid.
- Viđali smo vrlo česte nalaze miokarditisa kod tih pacijenata i to takozvane fokalne. To su manji miokarditisi koji oštete deo srca, ali ne celo srce. I taj deo koji oštete postane izvor ozbiljnih aritmija, koje daju razne tegobe, a pre svega zamor. Ti ljudi ležu i ustaju umorni, boli ih svaki zglob, nemaju snage, zadišu se... Ispostavilo se da više od 90 % pacijenata ima te fokalne miokarditise, a pre kovida su bili potpuno zdravi. Nisam mogla da verujem, toliki broj miokarditisa bio mi je baš čudan. Ni u jednom drugom oboljenju, ni u jednom drugom virusu nije postojalo toliko miokarditisa, jer je ta učestalost oko 10% kod onih kod koji se šalju na magnet. Pomislila da se magnet pokvario u tim kodiranjima i zvala sam glavnog inženjera "Simensa" da ga proveri - ispostavilo se da je potpuno ispravan - objašnjava za Kurir dr Zdravković, koja je bila predavač na Drugom nacionalnom simpozijumu "Kovid 19 - šta smo naučili do sada" u Vrnjačkoj Banji, u organizaciji Udruženja MedScape.
Istovremeno kada je dr Zdravković ustanovila da se magnetna rezonanca nije pokvarila, već da zaista ima 90% pacijenata s miokarditisom, pojavljuje se rad poznate nemačke profesorke Valentine Pukman.
- I ona konstatuje da na 85% njenih zapisa s magneta postoji miokarditis - kaže dr Zdravković.
Pacijenti s miokarditisom su uglavnom mladi, svi pre kovida bili su zdravi i nevakcinisani.
- Bio je tu i momak od 27 godina, koji se mnogo zamarao i tri meseca posle kovida išao od doktora do doktora, da bi se ispostavilo da ima miokarditis. Pacijentkinja od 30 godina, isto do kovida potpuno zdrava, dobila je kompleksni poremećaj ritma - kaže dr Zdravković i dodaje da je kod četvoro ugrađen čak pejsmejker, što ipak nije veliki broj u odnosu na 300 pacijenata s miokarditisom.
Trajanje postkovida je individualno, kod najvećeg broja ljudi izgubi se u tri meseca nakon preležane bolesti.
- Nažalost, smatra se da čak između 15% i 20% pacijenata ima tzv. long postkovid, koji traje duže od tri meseca. A mi imamo pacijente čije tegobe traju i i više od godinu dana - ističe dr Zdravković.
To, dodala je, ne može da se leči antibiotikom, već mora vitaminskim suplementima, isključivo po preskripciji doktora i nikako na svoju ruku, odmorom i takozvanom postkovid rehabilitacijom.
- A to je da se polako šeta svaki dan, malo-pomalo, i da se rade vežbe disanja (videti okvir), koje su bitne ne samo da bi se pluća vratila u normalno stanje već i zato što povećavaju dotok krvi u srčani mišić. Kada naši mišići rade tokom šetnje, odnosno kada rade mišići nogu i tela, srčani mišić se odmara jer dobija više krvi - naglašava dr Zdravković.
(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)