U septembru su cene u Njemačkoj porasle čak 4,1 posto u odnosu na isti mesec prošle godine. To je prvi put da je inflacija, tako posmatrana, prešla četiri posto još od 1993. godine, saopštio je Savezni zavod za statistiku.
Vetar u leđa jakoj inflaciji daje skok cena energenata, ali ne samo to. Stručnjaci spominju i podizanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) za neke proizvode, kao i zastoj u globalnoj isporuci robe i gužvu koja nastaje u lukama, piše Dojče vele.
Potrošači u Nemačkoj će ipak najdublje morati da zavuku ruku u džep kako bi im stanovi ove zime bili topli.
Četvrtina domaćinstava se greje na mazut, a to će biti čak 76,5 posto skuplje nego pre godinu dana. Doduše, ni ta cena od prošle godine nije bila normalna – tada je cena barela sirove nafte bila gotovo na istorijskom minimumu zbog pandemije i ekstremno smanjene potražnje.
Od ove kalendarske godine pak uvedena je i taksa na emisije ugljen dioksida od 25 evra po toni tog štetnog gasa. To svakako pogađa naftu i prenosi se na cenu.
Grejanje na gas, koji koristi polovina domaćinstava u Nemačkoj, u septembru je bilo skuplje za 5,7 posto, ali nije isključeno da će biti još skuplje jer cena tog energenta na slobodnom tržištu i dalje raste.
"Potrebna je podrška takozvanim energetski siromašnim domaćinstvima, koja nisu u stanju da pokriju troškove energije", kaže Leonora Holing, predsednica Saveza potrošača energije. Ona zahteva da država dodatno subvenciše grejanje siromašnima, kao i da zabrani da se oni isključuju sa mreže ako ne mogu da podmire troškove.
Zagađivanje okoline košta
Nemački automobilski klub ADAC navodi da cene goriva na pumpama "koketiraju sa istorijskim rekordom". Poslednji nedeljni prosek koji je taj savez objavio u utorak pokazao je da je dizel prosečno koštao 1,526 evra za litar, a super E10 čak 1,647 evra. Početkom godine dizel je mahom bio ispod jednog evra za litar. I ne nazire se kraj tom poskupljenju.
I tu su razlozi opet u poskupljenju sirove nafte, ali i davanjima zbog ugljen dioksida, što povećava cenu goriva za 6 do 8 centi po litru. Gerhard Hildebrant iz ADAC-a poziva buduću vladu Nemačke da "odustane od igranja s idejom da još brže podigne cenu CO2".
Naime, za sada je planirano da davanja po toni ugljen dioksida sa 25 porastu na 55 evra do 2025. godine. To bi značilo još 7 do 9 centi po litri goriva, bez obzira na kretanje cene sirove nafte.
Prema Statističkom zavodu, Nemce su u septembru sačekale i rekordne cene hrane (porast od 4,9 posto u odnosu na septembar 2020. godine). Najveći rast zabeležen je kod povrća (9,2 posto), jestivih ulja (6,4), mlečnih proizvoda i jaja (5,5), mesa i prerađevina (4 posto).
Rastu cena kumuje i Kina. Naime, inflacija bi mogla da postane pravilo jer mnogoljudna dalekoistočna zemlja ima sve brojniji srednji stalež. "Sa tamošnjim rastom zarada porasla je i potražnja za kvalitetnim životnim namirnicama poput mesa, piletine, ribe i mlečnih proizvoda, i s time domaća (nemačka) proizvodnja ne može da održi korak", kaže Sabrina Jakobs iz kuće za ulaganja Insight Investments.
Drugim rečima: evropski poljoprivrednici sada imaju ogromno kinesko tržište koje plaća više cene, pa nužno rastu cene i u Evropi.
Bicikli sve skuplji
Poskupeli su automobili (6,3 posto), ali ne čudi što su još snažnije, naime za 7,7 posto, poskupeli – bicikli. DW je već pisao kako je pandemija u Nemačkoj izazvala pomamu za dvotočkašima i da se, zbog kašnjenja sirovina iz Kine, i po nekoliko nedelja ili čak meseci čekalo na nove – i uglavnom prilično skupe – bicikle.
Razlog za ovaj "bum" na tržištu bicikala je što su se građani, iz straha od zaraze ili zabrana, počeli manje oslanjati na javni prevoz. Iz sličnog razloga – kako bi izbegli kolektivni smeštaj na odmoru – Nemci kao ludi kupuju kampere, čija je cena porasla za 8,1 posto i na njih se čeka mesecima.
Oseća se i rast cena građevinskih proizvoda (6,1 posto), naročito parketa i laminata (7,6), građevinskog materijala i stolarije (6,1). Kako je u globalnoj privredi sve povezano, čak i kada to zvuči bizarno, tako razlog skoka cene nije samo pojačana gradnja nakon pandemijskog šoka nego i poskupljenje drva zbog požara u Kaliforniji ili napada nametnika na šume u Kanadi.
Na kraju, poskupele su i usluge, i to za 2,5 posto u odnosu na isto razdoblje prošle godine. No tu su razlike vrlo velike, pa su tako negde cene ostale iste, a negde osetno porasle. Recimo vozači plaćaju popravke i servis 5,4 posto više, a toliko su poskupeli i starački domovi. Odlasci u restoran ili do frizera poskupeli su za 3,7 posto.
Jedini razlog za radost imaju oni koji su putovali. Cene organizovanih putovanja pale su za gotovo deset posto.
Inflacija od iduće godine u granicama uobičajenog?
Stručnjaci veruju da snažan rast cena neće potrajati u idućoj godini. "Povratak na red veličine od dva posto očekujemo sredinom sledeće godine", kaže Sebastijan Dulijen iz Instituta IMK. Sada je potražnja eksplodirala nakon meseci zastoja zbog korone, ali to ne može trajati večno, kažu ekonomisti.
U četvrtak je pet ekonomskih instituta predstavilo prognozu prema kojoj će ukupna godišnja inflacija ove godine biti tri posto, iduće 2,5, a 2023. godine svega 1,7 posto.
No, prema analizi ovih instituta, postoje barem dva rizika. Prvi je da građani počnu trošiti svoje ušteđevine i trošiti mnogo više nego do sada. Naime, ušteđevine građana porasle su kao nikada jer tokom pandemije vlada nesigurnost pa se štedi, a za vreme trajanja faza zatvaranja se i nije mogao potrošiti novac. Ako potrošnja krene odjednom, cene će skočiti.
I drugo, govori se o takozvanoj spirali rasta plata i cena. Zbog toga što Nemačkoj nedostaje radne snage u svim sektorima, cena rada raste, a kako je najavljeno, iduća vladajuća koalicija uvodi minimalnu satnicu od 12 evra bruto (trenutno je 9,6 evra). To znači više kupovne moći, a to obično donosi i poskupljenja.
Kurir.rs/DW