EPIDEMIJA ŠTRAJKOVA TRESE AMERIKU: Radnici više ne ćute, žrtvovali se tokom karantina, sada traže da im se sve nadoknadi! VIDEO
Iscrpljeni nakon dugog rada tokom pandemije koronavirusa i ogorčeni što njihovi šefovi ponekad ne dele ogroman profit, desetine hiljada medicinskih sestara, radnika i radnika u estradnoj industriji štrajkuju širom Sjedinjenih Država.
Ako ne postignu dogovor sa holivudskim studijima o novom kolektivnom ugovoru, 60.000 članova Međunarodne alijanse zaposlenih na pozorišnoj sceni planira štrajk u ponedeljak (18. oktobra). Savez uključuje kinematografe, frizere, šminkere i montaže zvuka.
Oko 31.000 zaposlenih u zdravstvenoj grupi Kajzer Permanente u zapadnim državama Kalifornija i Oregon takođe će uskoro štrajkovati.
Od prošlog četvrtka 10.000 zaposlenih u kompaniji Džon Dir štrajkuje; dok je 1.400 radnika napustilo posao u kompaniji Kelog žitarica 5. oktobra, a više od 2.000 zaposlenih u bolnici Mersi u Bafalu u Njujorku počelo je štrajk 1. oktobra.
Iznenadni štrajk ovog meseca doveo je čak do toga da su neki skovali reč "Striketober", neologizam koji je prihvaćen na društvenim mrežama čak i od istaknute napredne demokratske kongresmenke Aleksandrije Okasio-Kortez.
Tokom pandemije, kažu radnici, često su morali da snose dodatni teret kako bi nadoknadili druge koji su ostali kod kuće.
"Žrtvovali smo vreme sa porodicama, propustili smo igre sa decom, večere i venčanja, kako bismo kutije žitarica držali na policama", rekao je Oz Ozborn, mehaničar u Kelogg -u 18 godina.
"I evo šta smo dobili za to, tražeći od nas da učinimo ustupke u vreme kada su izvršni direktor i rukovodioci povećali svoje naknade."
Osborn, predsednik lokalnog odeljenja sindikata pekara, konditorskih proizvoda, radnika u duvanu i mlinova za žitarice, rekao je da se radnici protive dvostepenom sistemu plata po kojem neki novi zaposleni zarađuju daleko manje od starijih radnika.
"Ne tražimo ništa što se tiče povećanja naših plata i naknada", rekao je on.
Ni radnici se ne protive dugim satima. Ali oni odbacuju platni sistem koji ostavlja neke zaposlene da zarađuju manje za isti posao, i ukidanje povećanja plata povezanih sa inflacijom - posebno u vreme kada su cene skočile.
"Štrajk može trajati koliko god dugo trajao", rekao je Osborn. "Sve što treba da uradimo je da izdržimo jedan dan duže od kompanije."
Većina štrajkova motivisana je zahtevima za boljim uslovima rada, rekla je dr Kejt Bronfenbrener, koja je specijalizovana za sindikalna i radna pitanja na Univerzitetu Kornel u Njujorku.
"Preduzeća ostvaruju veći profit nego ikad, a radnici su primorani da rade više nego ikad, rizikujući ponekad živote da bi se vratili na posao u kontekstu korone“, rekla je ona.
Dakle, kada poslodavci odbiju kompromis, dodao je dr Bronfenbrener, "radnici su manje spremni da ratifikuju ugovore za koje smatraju da ne zadovoljavaju njihove potrebe".
Teško je znati tačan broj štrajkova koji se trenutno sprovode, jer američka vlada vodi evidenciju samo o onima koji pogađaju više od 1.000 zaposlenih.
Međutim, pokret je porastao od štrajka nastavnika Zapadne Virdžinije 2018. godine, rekao je dr Džoš Mari, profesor sociologije na Univerzitetu Vanderbilt u Tenesiju.
Nezadovoljni ugovorom koji je pregovarao njihov sindikat, ti nastavnici su stupili u štrajk - i nagrađeni su povećanjem plata od pet odsto.
"Što je više štrajkova uspješnih, to slijedi više štrajkova, jer radnici počinju vjerovati da zaista mogu nešto osvojiti i spremni su preuzeti rizik da ne dobiju plaću, da izgube posao", rekao je dr Muari.
Kelogov štrajk usledio je nakon još jedne akcije u julu u kojoj je učestvovalo 600 radnika u fabrici grickalica Frito-Laj u Kanzasu.
Taj 19-dnevni štrajk rezultirao je garancijom nedeljnog odmora, kao i povećanjem plata.
A nakon petonedeljnog štrajka 1.000 zaposlenih u korporaciji grickalica Nabisko, kompanija je odustala od planova za dvostepeni rast plata.
Za mnoge radnike pandemija je bila period osnaživanja.
"Neki radnici su počeli da vide:" Oh, vau, mi smo zapravo neophodni, ekonomija se gasi bez nas "," rekao je dr Marej.
Sindikati su poslednjih godina takođe profitirali od porasta društvenih pokreta sa sličnim interesima - kao kada se sindikat radnika hotela u Arizoni udružio sa imigrantskim grupama.
Ali dr Mari ne očekuje da će kompanije lako popustiti.
"Na kraju će doći do reakcije", rekao je on. "Korporacije ne žele da daju ili dopuštaju da troškovi rada rastu."
Ali trenutna dinamika odražava ono što su ekonomisti i sociolozi videli s vremenom, rekao je dr Mari.
"Što je tržište rada zatvorenije, radna snaga je moćnija, veća je verovatnoća da će doći do štrajkova".
Kurir.rs/Strejt Tajms