U Portugaliji se plaća poseban porez na zašećerena pića – tako se zemlja bori protiv gojaznosti i dijabetesa. Ali, u Španiji takvog poreza nema. Zato šverceri naveliko pokušavaju da zarade na zaslađenim gaziranim pićima.
„Dobar dan, vaše dokumente. Šta imate za carinjenje?“ Portugalski carinik Helder Mendeš je zaustavio još jedan kamion, ne zna ni sam koji po redu.
Od sedam ujutro kontroliše sa petoro kolega kamione koji ulaze iz Španije na graničnom prelazu Vilar Formozo, jednom od najprometnijih u Portugaliji. Danas je u potrazi za krijumčarskom robom koju sve češće zaplenjuju. Reč je o bezalkoholnim pićima.
U Portugaliji se plaća dodatni porez na šećer, a u Španiji se takvi napici oporezuju normalnom poreskom stopom. Zato se preko granice ilegalno prebacuje sve više slatkih napitaka. Akcija portugalske carine na svim graničnim prelazima trebalo bi da spreči ilegalni uvoz.
„Od 2017. svq bezalkoholna pića koja sadrže šećer dodatno se oporezuju“, objašnjava Helder Fernandeš, šef kriminalističkog odeljenja portugalske policije GNR, koja je takođe zadužena i za suzbijanje krijumčarenja.
„Već dve godine konstatujemo da šverc nije samo porastao već i da je u međuvremenu profesionalno organizovan“, priča iskusni policajac.
Pre godinu i po je prilikom jedne carinske akcije zaplenjeno 600 hektolitara neoporezovanog gaziranog pića. Porez na tu količinu iznosio bi 40.000 evra. Napici su bili namenjeni prodavnicama i barovima na području Lisabona.
„Problem je što porezi unutar Evropske unije još uvek nisu usklađeni“, dodaje Fernandeš. To važi i za porez na dodatnu vrednost, a kamoli za porez na šećer, čiji je smisao da se konzumira manje napitaka sa štetnim sadržajem šećera. „Porez je relativno nizak, ali na veliku količinu se oseti razlika“, kaže policajac.
Dakle, policajci poput Heldera Mendeša pretresaju kamion za kamionom. Penju se na prikolice, proveravaju palete, potom na računarima upoređuju otpravnice sa poreskim formularima. Temperatura je skoro 30 stepeni, policajci se znoje.
„Nije lako, moramo da proverimo puno podataka kako bismo ustanovili da li je roba krijumčarska ili ne“, kaže Mendeš. Najpre se ustanovi da li je španski porez na promet izuzet iz cene, potom da li je portugalski porez plaćen. Traži se dokaz o plaćanju poreza na šećer.
Ono što je na granicama problem, u samoj zemlji se pokazalo kao dobro. Mnogi proizvođači sokova su smanjili količinu šećera, a i konzumiranje zašećerenih napitaka se smanjilo. Te mere su uspešne sa stanovišta borbe protiv dijabetesa i gojaznosti.
I to iako porez na šećer iznosi oko osam centi po litru pića sa manje od 80 grama šećera. Za litar pića sa više od 80 grama šećera porez je dvostruko viši.
Ipak, neka vrsta „limunada-mafije“ snabdeva jeftinim prokrijumčarenim španskim pićima one Portugalce koji nemaju problema da zaobiđu zakon. Helder Mendeš kaže da u Španiju ne odlaze po pića očevi koji priređuju rođendan za decu. „To su profesionalci, koji to rade na veliko.“
Nije im loša zarada. „U jednom slučaju piće koja sadrži kofein prodavano je za 50 centi, a obično košta jedan evro“, seća se Helder Fernandeš. „A počinioci i sa tom manjom cenom imaju dobru zaradu.“
Fernandeš kaže da se ne kontrolišu samo kamioni na graničnim prelazima već i radnje i kamioni u unutrašnjosti zemlje.
Carinski policajac Helder Mendeš trenutno kontroliše još jedan kamion. Nije našao ilegalne napitke u prikolicama. Nešto posle 12 sati završena je akcija kontrole na portugalskim granicama. 48 policajaca je proverilo 500 kamiona.
Ovaj put nije bilo krijumčarenih napitaka. Mendeš i kolege se povlače, do sledeće velike kontrolne akcije. Krijumčarsku delatnost na portugalskim granicama moglo bi definitivno zaustaviti jedino usklađivanje poreskih stopa u EU.
Kurir.rs/DW