I don’t like Mondays. Ne znam zašto Bob Geldof nije voleo ponedeljke, ja ih ne voilim iz niskih pobuda. Divna društveno-politička stvorenja se preko vikenda primire, sukobi na levici i desnici utihnu, sledstveno u nedelju ujutru - u vreme kad se piše kolumna za ponedeljak - naprosto ne znaš o čemu da pišeš.
Tako bi bilo i ove nedelje, najtužnijeg dana, da ne bi spektakularnog apšenja Dijane Hrkalović koje su tupoumne novindžije - kojima su se dok je bila moćna pred Hrkalovićevom tresle gaće (i curile sline) - iskoristile da se obilato oseru po mladoj dami.
Druga uzbudljivost vikenda - inače tema naše današnje kolumne - bila je za neke crna za neke blaga vest da je za novog ambasadora u Beogradu naimenovan Kristofer Hil. Sada ćemo razmotriti dve stvari: zašto je ta vest za neke blaga, za druge crna i zašto će na kraju krajeva i jedni i drugi popušiti.
Za razliku od (uskoro bivšeg) ambasadora Godfrija - koji se na ranu mogao privijati - Kristofer Hil, koji je vaktile bio američki izaslanik za Kosovo, važi za takozvanog armtwistera, jebenog igrača, odlučnog pregovarača i bliskog prijatelja predsednika Bajdena. S njim, što reko „naš“ narod, nema cile-mile, sledstveno su se Euromahala i Krugovi Dvojke ponadali da Hil dolazi u Beograd sa zadatkom da strmopizdi Vučića.
S druge opet strane, u Kitaj Gorodu narasta zebnja da Hil dolazi sa zadatkom da „nam“ uzme Kosovo. Hajde zato da vidimo šta se iza brda (Hilla) valja i zašto će uzalud biti i nade i strepnje njihove. Pojma, naravno, nemam kakve su Hilove „instrukcije“ - to je top secret - ali neke stvari su opštepoznate. Stvar prva. Kad Amerika namerači da strmopizdi nekog tirjanina, onda ne šalje ambasadora, nego posao poverava CIA, a kad naumi da nešto uzme, umesto diplomata šalje US Marine Corps. (Diplomati u prvom slučaju saslužuju, u drugom „peglaju“ stvar.)
Budući da smo mi ne samo naše nego i mačje jebalište velikih sila, blizu je pameti da Hil u Beograd ne dolazi s namerom da nekog strmopižđuje i da nešto uzima, nego da kako zna i ume smanji uticaj jednog drugog ambasadora, u datom slučaju - ruskog. Ako ste, neprejebivi kakvi ste, pomislili na ambasadora Nikaragve, zajebali ste se u računu.
Mrzi me da proveravam hronologiju, ali čini mi se da je crna/blaga vest o Hilovom naimenovanju usledila nedugo nakon što se, prilikom skorašnje krize, ruski ambasador pojavio na kosovskoj granici u društvu najviših državnih i vojnih rukovodilaca, helikoptera i aviona u brišućem letu.
E sad, ruski ambasador to sebi može (u stvari - mora) priuštiti, Srbija, međutim, kao mala zemlja domaćin, to ne bi smela da čini. Ruski ambasador na granici u kriznoj situaciji - to fakat odašilje Albancima poruku „jebaćemo vam majku, Rusi su nama“, ali s druge strane - a ta je strana i s one strane kosovske granice - pali crvenu lampicu i sve me to podseća na onog dilbera koji je zanemarivao taktiku, igrao za raju i završio u nižerazrednom Vratniku.