Književnik i novinar Slaviša Pavlović iza sebe ima nekoliko sjajnih romana: „Apisov apostol“, „Zavet heroja“, „Himerina krv“ i delo „Ratnici Crne ruke“. Tantovani pisac deo je tima TV serije „Feliks“, koja se emituje svakim radnim danom od 18.30 i 22 časa na Kurir televiziji, a otkriva nam kako su nastali omiljeni likovi i hoće li biti i druge sezone.
Kako ste vi završili u seriji „Feliks“ kao kokreator serije, jedan od scenarista i glumac? - Moj kolega i prijatelj Vladimir Kecmanović, koji je kreator serije, pozvao me je da pišem scenario za „Feliksa“. Kao ljubitelj dobrog humora, to sam shvatio i kao šansu, profesionalni izazov, ali i posao u kome mogu da uživam, jer komedija iziskuje dobro raspoloženje i zabavu. Što se moje glume tiče, to je mala epizodna uloga koju sam ja napisao, ne očekujući da će producent doći na ideju da se kao gost u seriji pojavi neko i od pisaca. Moja je sreća što ta uloga nije zahtevna, pa mi nije bilo teško, ali čini mi se da je uloga koju sam napisao za Dejana Stojiljkovića nešto zahtevnija, a on se odlično snašao. Takođe, i Kecmanović se pojavljuje u prvoj epizodi serije, koju je pisao Dušan Bulić.
Koji zadatak vam je teže pao? - Da glumim, iako mi je bilo zabavno. Tek sad sam shvatio koliko je to težak i zahtevan posao, naročito kada se nađete u istoj sceni sa profesionalnim glumcima.
Serija „Feliks“ po žanru je sitkom, što je verovatno i za scenaristu veći izazov jer publika očekuje humor. Da li je zaista teže ljude nasmejati nego rasplakati? - Poslednje reči Edmunda Kina, britanskog pozorišnog glumca, bile su „Umreti je lako, komedija je teška.“ Postoje ljudi sa različitim smislom za humor, pa različito i reaguju, dok su na tugu i nesreću reakcije uglavnom slične.
Kao tim, sebi smo dali zadatak da napravimo nešto novo, drugačije, a kvalitetno, što će tokom narednih godina imati mogućnost da se razvija.
Da li ste neke manje uloge pisali za određene glumce? Koliko vam je lakše kao piscu kad znate ko će igrati taj karakter? - Uživao sam pišući tekst za velike glumce poput Mire Banjac, Petra Božovića, Danice Maksimović, Tike Stanića... Lakše je kad možete da zamislite lik glumca, njegov glas, osmeh, pogled... Uostalom, kao neko ko se bavi pisanjem, oduvek sam želeo da radim sa glumcima kojima sam se divio još od detinjstva. Međutim, moram da naglasim ono što je bitno - u seriji su se afirmisala dva nova glumačka imena raskošnog talenta - Nataša Ostojić u ulozi Martinele i Jovan Mijović u liku Momira, koji su u društvu starijih i iskusnih kolega zaista briljirali. Uveren sam da će oni u budućnosti imati mnogo toga da nam pokažu.
Da li je u planu druga sezona? - Nadam se drugoj sezoni, jer mi se čini da smo se tek zaigrali. Imamo mnogo ideja, tim se uigrao, pa bi nastavak bio i logičan sled, a i, čini mi se, pun pogodak. „Feliks“ je izvorište komedije.
Koju biste od vaših knjiga voleli da pretvorite u seriju ili film? - „Himerina krv“, roman o Dučiću, bila bi idealna knjiga za deset epizoda serije. Ja sam je i pisao na način da bi se lako pretvori u scenario. To bi, doduše, bio produkcijski zahtevan posao, jer je reč o epohi, potom radnja se događa u nekoliko velikih metropola, ali jedan Jovan Dučić sigurno zaslužuje takav poduhvat.
Naravno, film po mom romanu „Zavet heroja“ mi je oduvek velika želja, jer mi se čini da smo ostali osiromašeni za filmove o Velikom ratu. Ipak je to bilo vreme velikog uspona, snage i nade, uz sve tragedije koje su nas pratile.
Ljubomir Radanov