Od 9. veka, Put za Santjago ili Put sv. Jakova (Camino de Santiago) jedna je od najpoznatijih hodočasničkih ruta na svetu. Jedini problem je što je svetac kome se vernici mole - pgrešan.
Veruje se da na kraju puta, u katedrali Svetog Jakova Velikog u Santjago de Kamposteli leže kosti ovog Hristovog apostola.
Nova studija je sada pokazala da lobanja svetog Jakova Zavedejeva (Jakova Velikog) zapravo pogrešno pripisana drugom Hristovom učeniku, apostolu Jakovu Alfejevu (Jakovu Malom), što dovodi u pitanje validnost zvaničnik ostataka Svetog Jakova.
Jakov Zavedejev jedan je od dvanaestorice apostola Isusa Hrista i pokrovitelj Španije. Prema Bibliji, po naređenju judejskog kralja Heroda Agripe I, glava mu je odsečena mačem 44. godine.
Jakov Alfejev je brat apostola i jevanđeliste Mateja i kamenovan je i pretučen na smrt 62. godine. Njegove ostatke je u 9. veku pronašao kralj Asturije i Galicije, Alfonso II i naredio da se izgradi kapela na mestu gde ih je pronašao.
Veruje se da se u španskoj katedrali nalaze ostaci oBa sveca, ali, ako je nova studija tačna, ostaci Jakova Malog pripisani su Jakovu Velikom, pa se validnost relikvija ovog drugog sada dovodi u sumnju.
Fernando Serula, forenzik antropolog sa Instituta pravne medicine u Galiciji tvrdi da lobanja za koju se verovalo da pripada Jakovu Malom ima tragove koji su u skladu sa obezglavljivanjem, dok na lobanji koja je pripisana Jakovu Malom, nema tragova kamenovanja ili udaraca, prenosi El Pais.
Prema tradiciji, Sveti Jakov Veliki je posetio Španiju posle raspeća Hristovog, kako bi širio njegovu reč. Posle pogubljenja u Jerusalimu, dvojica njegovih učenika su odnela njegovo telo u Jafu i odatle do Padrona koji je u blizini Santijago de Kampostele.
Njegovo telo je tu sahranjeno i ležalo je zaboravljeno 750 godina pre nego što su njegovi ostaci pronađeni 813. i završili u katedrali. Njegova glava je, prema verovanju, sahranjena ispod oltara i obeležena je crvenim mermerom.
Veruje se da je lobanja koja se "dodeljuje" Jovanu Malom stigla u Santjago de Kampostelu u 12. veku iz Jerusalima.
Serula u studiji navodi da su ostaci za koje se verovalo da su Jakov Mali, bili pogođeni požarom iz 1921. godine. Njegova analiza pokazala je da "ostaci pripadaju odraslom muškarcu a povrede na lobanji su najverovatnije naneti tupim instrumentom poput mača. Patološki znaci pokazuju da je osoba pogubljena odsecanjem glave, što je u skladu sa pričom o Jakovu Velikom".
Iako su kosti Svetog Jakova Velikog ispitane u 19. veku, Seruli je 1991. godine dozvoljeno da ispita kosti Jakova Malog koje se čuvaju u relikvijaru iz 14. veka.
Serula je naveo da je tek sada objavio svoju studiju jer je bio fokusiran na analizu ostataka Jakova Malog i nije povezao svoj rad sa Jakovom Velikim.
Stručnjak, čija je studija objavljena u žurnalu Forenzičke antropologije takođe je bacio senku sumnje na način na koji su i druge kosti pripisivane Jakovu Velikom, odnosno na njihovu autentičnost.
Put Svetog Jakova godišnje privuče 300.000 hodočasnika. Mreža puteva proglašena je jednim od tri najveća hodočašća hrišćanstva. Hodočasnicima je potrebno između 30 i 40 dana da prEđu celu rutu i stignu do Santjago de Kampostela katedrale koja je sagrađena u 13. veku. Katedrala je jedna od tri na svetu koje su, navodno, izgrađene iznad grobnice nekog od apostola. Druge dve su bazilika Svetog Petra u Vatikanu i katedrala Svetog Tome u Indiji.
Crkva u Santjago de Kamposteli spaljena je do temelja 997. godine da bi pod Alfonsom VI od Kastilje počela izgradnja postojeće katedrale 1075. godine. Katedrala je potpuno izgrađena 1211. godine.
Postoji i teorija da su ostaci Jakova Velikog sahranjeni u crkvi Svetog Saturnina u Tuluzu, Francuska i da Jakov nikako nije mogao da stigne do Španije u svojim putovanjima.
Kurir.rs/Dejli mejl