TAJNI SASTANAK MI6 I BEZBEDNJAKA VJ U LAKTAŠIMA UOČI 5. OKTOBRA 2000: Kakva je bila uloga Britanaca u dovođenju DOS na vlast?!
Četvrti oktobar 2000. godine. Narednog dana tadašnja Demokratska opozicija Srbije u Beogradu organizovala je veliki miting zbog navodne krađe glasova na Saveznim i predsedničkim izborima koji su bili održani 24. septembra na kojima su skoro podjednak broj glasova dobili kandidat opozicije Vojislav Koštunica i Slobodan Milošević, tad aktuelni predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Od početka oktobra u Srbiji je bilo uzavrelo. Demonstracije, blokade, neodustajanje. Međutim obaveštajne službe, posebno strane nisu mirovale, a posebno britanska koja je imala na podrčju Srbije velika interesovanja i očekivanja. Tako je bio zakazan i sastanak pripadnika britanske obaveštajne službe Mi6 i Vojne obaveštajne službe SRJ u najvećoj diskreciji u Laktašima kod Banjaluke.
Zapravo, Britanci su se pribojavali prevare i mogućnosti, da neko od njihovih agenata bude uhvaćen, vezan i prebačen preko Drine, pa su kao zaštitu poveli jedan tim specijalaca SAS, koji su bili tada deo kontingenta SFOR-a, odnosno mirovnih snaga u BiH. Noć uoči pada sa vlasti Slobodana Miloševića, čija se vlast već uveliko zaljuljala.
Specijalci su stigli pred jednu kafanu u neobeleženom vozilu. Sastanak je bio održan u večernjim časovima i obe strane su nosile naoružanje, jer se razgovaralo o veoma ozbiljnim stvarima, svedočio je pre nekih 15 godina jedan neimenovani operativac CIA koji je učestvovao u organizaciji tog sastanka.
Cilj sastanka tad britanskih i jugoslovenskih obaveštajaca bio je razmena mišljenja o političkoj krizi posle predsedničkih izbora u Jugoslaviji, a britansku službu Mi6 zanimalo je pre svega da li će Vojska Jugoslavije intervenisati protiv opozicije na strani Slobodana Miloševića.
Ovu informaciju prvi put obelodanio je tada dopisnik iz Beograda, britanski novinar Tim Maršal u svojoj knjizi Igra Senki.
Zapravo ova knjiga je veoma važno svedočanstvo o političkim i zakulisnim igrama koje su se dešavale na Balkanu 1998, 1999, 2000 i kako je Zapad pomogao rušenje Slobodana Miloševića. Inače interesantno je to jer su sva dešavanja bila prožeta delovanjem britanske obaveštajne službe.
Maršal blizu kraja svoje knjige folkusirao se na to kako je britanska obaveštajna služba delovala protiv Slobodana Miloševića. Pa se tako spominje jedan sastanak iz juna 1999. na kome je tadašnji ministar spoljnih poslova Robin Kuk odobrio u Londonu operaciju destabilizacije Miloševića, koji je uspeo da opstane na dve velike laži: "Prvo, ubeđivao je naciju da svet mrzi Srbe. Drugo, ubeđivao ih je da sa svetom mogu da opšte isključivo preko njega. Cilj je bio izolovati režim i aktivirati opoziciju.
"Politički rat ima mnogobrojne oblike. Svaki ponaosob ne znači mnogo, ali svi zajedno čine strategiju kaoja je moćno oružje. Godinama su primenjivani najočigledniji oblici političkog rata. Od početka devedestih Britanska ambasada je nadgledala dopremanje novca i opreme za nezavisne medije. Te stvari su u zemlju ulazile uglavnom privatnim, nezvaničnim kanalima. Forin Ofis je odobrio pomoć opozicionim steankama, a Mi6 tražio je kontakte na terenu kako bi prikupio informacije koje su nedostajale", piše Maršal koji navodi i ime kompromitovanog operativca Mi6 Ričarda Tomilsona koji je isteran iz službe i označen kao nepouzdan kadar kako je otvoreno pokušao da vrbuje neke novinare u Beogradu, ali kad je jedan zapretio da će pozvati policiju i da mu daje tri sata fore da nestane pre nego što ode u policiju i kaže koje..
Ubrzo su došli i ostali koji su bili malo suptilniji , koji su skupljali informacije do kojih su mogli da dođu, ali sve su to bile nepouzdane i neprovrene informacije.
Britanci su takođe radili na psihološkom profilu Slobodana Miloševića. Zaposlili su razne stručnjake, koji su stotine sati analizirali njegovo stanje psihičko, zdravstveno, navike. A onda jedan od zaposlenih u Mi6 zaklljučio je da je lakše nači ljude iz režima i sa njima uspostaviti kontakt i dobiti prave informacije, za razliku od neproverene opozicije.
Metod za regrutaciju u Srbiji
Vrbovanje se kako opisuje Maršal odvijalo na tri načina davanjem pomoći određenim medijima, davanje podrške određenim oppzicionim političarima i traženja insajedra koji žele da sarađuju. Britanci su kako navodi ovaj novinar još 1997. godine bili digli ruke od opozicionih političara, jer ovi nisu uspeli da iskoriste pobedu koju im je na ruke isporučio običan narod... Po Maršalu ti političari su se brzo vratili šepurenju i međusobnim svađama. Tad je Forin ofis zaključio da su mediji jedina vredna opozicija koju vredi podržati.
Tako Maršala na podužem poglavlju svoje knjige na strani 179 navodi i da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finasiranje srpske opozicije...
Ali vratimo se na sastanak u kafani u Laktašima, naime Maršal piše da su specijalci SAS sedeli u kamionu i preko skrivenih mikrofona služali razgovor koji se vodio u kafani.
"Ovog puta ljudi iz vojne obaveštajne službe jasno su rekli: čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati. Nije bilo grancija za to i još uvek niko nije znao da će se cela Vrhovna komanda s tim složiti, ali poruka je preneta opozicionim liderima u Beogradu. Samo nekoliko sati pre početka Dana D svi zainteresovani su pomno pručavali svoje karte. Pitanje je bilo kako će ko odigrati", zapisao je Maršal.
Posle ovoga nije bilo ni čudo što su nekadašnji lideri DOS-a kada se pojavila ova knjiga dočekali je na nož i beswno histerisali da ništa od onoga što je u njoj zapisano nije bilo tačno. Da li su obaveštajci Mi6 i analitičari iz Forin ofisa govorili istinu ili lideri DOS-a i ondašnje srpske opozicije ostaje na čitaocima da procene.
Kurir.rs/A.M.