Evropska komisija će u okviru godišnjeg Izveštaja o Srbiji preporučiti otvaranje klastera tri (Konkurentnost i rast) i četiri (Zelena agenda i održiva povezanost).
Komisija u Izveštaju, koji će predstaviti sutra u Strazburu, konstatuje napredak Srbije u usklađivanju sa EU merilima posebno u oblasti politike oprezivanja i energetike.
"Evropska komisija je preporucila da su ispunjena prelazna merila za ove klastere i da bi oni trebalo da budu otvoreni", stoji u tekstu Izveštaja o Srbiji u koji je Tanjug imao uvid, prenosi RTS.
Evropska komisija u svom najnovijem Izveštaju o situaciji u Srbiji za period od juna 2020. godine do juna 2021. godine konstatuje "ograničen napredak" u oblastima reforme javne administracije, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i medija.
U tekstu Izveštaja Srbija se poziva da obezbedi odgovarajuću zakonsku zaštitu od potencijalnog političkog uticaja na sudstvo, da radi na novoj Strategiji za borbu protiv korupcije i dostavi "uverljive rezultate" u oblasti efikasne istrage, procesuiranja i presuda za ozbiljne slučajeve organizovanog kriminala, prenosi RTS saznaje "Tanjug" u Briselu.
"Ograničen napredak" u slobodi izražavanja
Za razliku od prošlogodišnjeg izveštaja, poslednja ocena EK jeste da je Srbija u oblasti slobode izražavanja i medija postigla "ograničeni napredak", a da se dalje mora jačati okruženje pogodno za neometanu slobodu govora.
"Verbalni napade na novinare od strane visokopozicioniranih zvaničnika su nastavljeni dok slučajevi pretnji i naslja ostaju zabrinajvajući", stoji u tekstu u koji je Tanjug imao uvid.
Izveštaj EK i ove godine daje pozitivne ocene kada je reč o ekonomskim pokazateljima u Srbiji uz konstataciju da je srpska privreda tokom krize izazvane pandemijom doživela tek "blagi pad" od jedan odsto u 2020. godini, a da je negativan uticaj krize ublažen "jakim privrednim rastom u vremenu pre pandemije kao i odgovarajućim fiskalnim i monetarnim merama podrške, kao i relativno kratkim rokom zatvaranja zemlje".
EK ponovo naglašava da će brizna pregovora Srbije o članstvu u EU i dalje zavisti prvenstveno od brzine reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom.
U tom kontekstu, Srbija se poziva da dalje napreduje u implementaciji svih do sada postignutih dogovora sa Prištinom i doprinese postizanju sveobuhvatnog prvnoobavezujuceg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
"Ovaj sporazum je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovali na svom putu ka EU", stoji u izveštaju Komisije.
Dodaje se i da je Srbija ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljma iz regiona, ali i da su "odnosi sa Crnom Gorom bili obeleženi tenzijama".
Izveštaj Komisije konstatuje i da je usklađenost Srbije sa odlukama EU porasla sa 56 na 61 odsto, ali i ocenjuje da je u mnogim potezima Srbija" išla suprotno" od odluka Unije.
Srbija je ponovo pohvaljenja zbog učešća u EU bezbednosnim misijama i operacijama, a posebno za svoj "značajan doprinos" upravljanju migracionim tokovima i efikasnoj primeni stretegija zajedničkog urpvaljanja granicama.
Izveštaj ponavlja i poziv srpskim vlastima da budu "proaktivnije i objektivnije" kada je reč o narativu o EU koja je "najveći politički i ekonomski partner Srbije".
Izveštaj Evropske komisije o Srbiji bi zvanično trebalo da bude usvojen i predstavljen u utorak 19. oktobra u Strazburu.
(Kurir.rs/RTS)