Deset godina otkako je ubijen Moamer Gadafi, ova severnoafrička zemlja i dalje se bori da izađe iz nasilja izazvanog njegovim svrgavanjem.
Jednogodišnji prekid vatre i mirovni proces pod vođstvom UN-a jedva su izdržali duboke podele, a predstojeći izbori vjerovatno neće riješiti krizu, kažu analitičari.
Gadafi je vladao Libijom 42 godine nakon puča 1969. protiv monarhije, predstavljajući sebe kao revolucionarnog, arapskog i afričkog heroja, dok je nemilosrdno gušio svu opoziciju.
Godine 2011. srušen je u pobuni inspirisanoj pobunama Arapskog proleća i podržanoj od strane NATO -a.
20. oktobra te godine pobunjenici su mu ušli u rodni grad Sirte, mučili ga i ubili na ulici, izlažući njegovo telo na pijaci.
Njegova smrt nije donela demokratiju ili stabilnost.
Umesto toga, Libija se raspala po regionalnim i ideološkim linijama, sa mnoštvom milicija nalik mafiji i njihovim stranim pristalicama koji se bore za kontrolu nad zemljom bogatom naftom.
Prekid vatre u oktobru prošle godine usledio je u martu imenovanjem vlade jedinstva sa mandatom da vodi Libiju na izbore.
Dakle, s predsedničkim izborima zakazanim za 24. decembar i parlamentarnim izborima u januaru, da li Libija konačno okreće stranicu decenije haosa?
"U odnosu na poslednjih 10 godina, Libija je u znatno poboljšanoj situaciji", rekao je Hamiš Kinear, analitičar sa istraživačkog instituta Verisk Mejplkroft.
„Prekid vatre dogovoren u oktobru 2020. nastavlja da važi, a Vlada nacionalnog jedinstva ostaje kao jedina libijska vlada.
"Ali politička stabilnost Libije postaje sve nesigurnija", rekao je Kinar za AFP.
„Narednih šest meseci pokazaće nam da li je mirni period koji je usledio nakon primirja u oktobru 2020. godine bio samo prilika za naoružane frakcije da ližu rane ili stvarni napredak ka političkom rešenju.
Libijski akademik Mahud Kalfala također je izrazio sumnju da će sami izbori dovesti do "konačnog rešenja" krize.
To bi zahtevalo „okončanje negativnog stranog učešća u unutrašnjim poslovima Libije, zrelost libijskih glasača u izboru ko ih predstavlja, zanemarujući tribalizam i regionalizam, i sve strane prihvatajući ishod izbora“, rekao je on.
Ništa od toga nije sigurno.
Put do glasačke kutije popločan je ogorčenim raspravama o izbornim zakonima, posebno predlogom zakona o predsedničkim izborima koji se pojavio po meri vojnog moćnika Kalife Haftara, a koji je usvojen potezom za koji mnogi njegovi protivnici kažu da je zaobišao propisan postupak.
Mnogi u zapadnoj Libiji preziru Haftara, posebno nakon jednogodišnje ofanzive njegove samozvane Libijske nacionalne vojske da zauzme Tripoli, koja je ubila hiljade ljudi pre nego što su ga u junu 2020. potisnule naoružane grupe koje podržava Turska.
Portret moćnika, sa živopisnim crvenim krstom preko lica, sada visi na mnogim službenim zgradama.
Kinear je upozorio da bi ankete zasnovane na kontroverznom zakonu bez šire podrške grupa na zapadu mogle ponovo podijeliti Libiju na konkurentne istočne i zapadne vlade.
"Rizik od ovoga bi bio veći ako bi Kalifa Haftar osvojio predsedničku funkciju, jer je to otrovna figura za naoružane frakcije koje su branile Tripoli tokom neuspele ofanzive LNA", rekao je on.
Strani zvaničnici dali su prioritet održavanju izbora i zažmurili na nepravilnosti u političkom procesu, uključujući navode o korupciji oko februarskih izbora za privremenog premijera Abdulhamid Dbeibaha.
"Svesni smo da je bilo nepravilnosti, čak i korupcije, ali i dalje verujemo da rešenje leži na ovim izborima", rekao je jedan evropski diplomata u Tripoliju za AFP.
Analitičar Ahmed al-Rašraš rekao je da se Libijci "nadaju da će ovi izbori dovesti do boljeg života i političke stabilnosti i bezbednosti".
Ali mnogi glasuju da će proces rešiti duboko ukorenjena pitanja.
"U začaranom smo krugu zbog neuspeha političkog procesa", rekao je državni službenik u Tripoliju Abdelfatah Benour.
Situacija je ostavila neku nostalgiju za Gadafijevom erom.
Dok je vođa tokom svoje vladavine brutalno iskorenio sve oblike protivljenja, mnogi su uživali u visokom životnom standardu koji je plaćao ogromno libijsko naftno bogatstvo, sa najvećim BDP -om po stanovniku u Africi.
To je sušta suprotnost današnjici.
Decenija sukoba uništila je infrastrukturu i pogodila ekonomiju, ostavivši Libiju u hroničnim prekidima napajanja i odbegloj inflaciji.
To je dovelo do toga da sami Libijci pate "i psihološki i ekonomski", rekao je biznismen iz Tripolija Isam el-Mejri, iako je rekao da se osećao "više slobode" od Gadafijevog pada.
Faraj Najib, koji vodi malu prodavnicu u istočnom gradu Bengaziju, rekao je da su izbori "tračak nade za Libijce, koji su bili jako osiromašeni" bi godinama sukoba.
Kurir.rs/AFP