Poreska uprava krenula je u ozbiljnu akciju razotrkivanja građana koji su imovinu stekli na nelegalan način i uveliko češljaju imovinske karte i podatke vlasnika luksuznih nekretnina, najskupljih automobila, kao i onih koji su putovali na egzotične i skupe destinacije, trošeći za putne aranžmane i više od 5.000 evra!
Poreski inspektori od banaka će tražiti i podatke o korisnicima stambenih kredita, a, kako nezvanično saznajemo, posebna pažnja će se obratiti na brojne biznismene, estradne ličnosti, advokate, pa i lekare u privatnoj praksi za koje se sumnja da ostvarju velike prihode, ali ih ne prijavljuju.
- Kontrolisali smo promet nepokretnosti u Srbiji u poslednje tri godine i utvrdili da za 600.000 nepokretnosti postoji utvrđen porez na prenos apsolutnih prava. Od tog broja, utvrdili smo da je u 3.500 slučajeva kupljena nepokretnost vrednija od 150.000 evra, a da su prihodi nikakvi ili minimalni. Obratićemo se i bankama da nam daju korisnike stambenih kredita. Ako je od tih 3.500, na primer, 2.000 nepokretnost kupilo na kredit, to je legitiman način uvećanja imovine. Onda ćemo se pozabaviti sa preostalih 1.500. Tako sistem funkcioniše - rekao je Miroslav Đinović, pomoćnik direktora Poreske uprave (PU).
Prethodnih dana su turističke agencije dobile zahtev od PU da dostave podatke o građanima koji su tokom 2018, 2019. i 2020. na turističke aranžmane utrošili više od 5.000 evra, a ti će podaci, kako je Đinović objasnio, biti ukršteni sa ostalim podacima građana o imovini i prihodima.
- Dobili smo podatak od jedne velike turističke organizacije da su samo četiri fizička lica utrošila više od 5.000 evra u toku 2018. i 2020. - rekao je Đinović za TV Prva i dodao da su prethodno, u skladu sa Zakonom o poreklu imovine, već utvrdili podatke o vlasništvu nad nepokretnostima, dobili podatke o najskuplje prodatim motornim vozilima i prikupili podatke iz APR - ko je vlasnik kojih akcija, kojih udela, koliko te akcije i udeli vrede.
Sagovornik Kurira upućen u metode inspektora objašnjava da će predmet kontrole biti čak i ponašanje "sumnjivih" na društvenim mrežama, pa bilo to da se hvale skupocenim satovima, limuzinama ili putovanjima.
- Kada odeljenje za rizike utvrdi nesrazmeru između imovine i prihoda, to fizičko lice ide u prethodni postupak - navodi naš dobro obavešten izvor i dodaje da je veliki deo utaje poreza vezan za prihode koji se ostvare, ali se ne prijavljuju.
- To najčešće rade pojedini biznismeni, advokati, umetnici, estradne zvezde, pa i lekari u privatnoj praksi koji zarađuju ogroman novac, ali ga ne prijavljuju. Drugo, imamo ozbiljan problem sa tzv. "peračima". To funkcioniše tako što krupni igrači nađu neko lice, obično sa ruba egzistencije, na koga registruju firmu preko koje prođu milionski iznosi. Pravi vlasnici ovom na papiru daju neku sitninu. Godišnji porez se ne plaća i kada PU dođe da naplati, vidi da taj kvazi vlasnik zapravo živi u nekoj šupi. Nema nikakve prihode i nema odakle da se naplati - kaže naš sagovornik i dodaje da ima na stotine hiljada zloupotreba kada su u pitanju porezi.
- Godišnja registracija motornog vozila koje ima preko 3.000 kubika košta preko 100.000 dinara, a 90 odsto vlasnika to ne plaća. Skupi automobili su registrovani na nekog invalida koji je oslobođen plaćanja, a mali broj stvarnih vlasnika bi uopšte mogao da objasni odakle im pare za džipove koji vrede 70.000 evra i vše. Isto tako, imamo veliki broj ljudi koji na godišnjem novou navodno zarađuju 10.000 evra, a imaju vilu od dva miliona evra. Koliko njih je tu luksuznu nekretninu dobilo na lutriji ili im je deda ostavio u nasledstvo?! - ironičan je on.
Kurir.rs/Ružica Kantar