Onomad je sa Visokog Mesta blagoizjavljeno da „iza“ upada ROSU „stoje“ britanske tajne službe, potom se sa nižih (i sve nižih) mesta blagoizjava stala do besomučnosti ponavljati, da bi, po običaju, na kraju, ubrzo sve to prekrili snegovi, ruzmarin i šaš.
Možda se pitate zašto bi kosovsku policijsku akciju organizovale britanske tajne službe. Glupo pitanje. Svako srpsko dete zna odgovor. To je zato što „nas Englezi mrze“. E sad, kad su u pitanju Englezi, mrzeti je teška reč, ali bi se, obrni-okreni, moglo reći da „nas“ ne vole i da to - na njihov hladnokrvni način - i ne kriju.
Sad sledi teže pitanje: zašto nas Englezi mrze? Svako srpsko dete (i najmanje 95% odraslih Srba) misli da zna odgovor i na to pitanje: da je to „zato što imamo dušu i što smo pravoslavni“, ali to je koješta. Pravi odgovor je sledeći: Englezi „nas mrze“ zbog divljačkog ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage koje su izvršili oficiri zakleti na vernost kralju.
Pitanjima nikad kraja. Evo još jednog: što bi „nas“ Englezi mrzeli zato što smo ubili „našeg“ kralja, šta ih boli qwrz, pa nismo ubili njihovog. Da su Englezi „mi“, vaistinu bi ih boleo qwrz, ali budući da su Englezi Englezi i da puno drže do principa monarhije, zaključili su da država u kojoj kraljevi oficiri ubijaju kralja nikome neće biti pouzdan partner, da je sledstveno treba staviti na crnu listu i u svakoj prilici joj poturati klipove u točkove njenih revolucija. Potonja istorija krcata revolucijama pokazala je da je britanska procena bila tačna.
Sad će Srbende zagrajati: a šta nas boli qwrz što nas Englezi mrze! Mogu samo da nam pljunu pod prozor. Ne mogu nam ništa više, jači od sudbine. E, qwrz moj. Ne bi nam Englezi ništa mogli - nastavili bismo mi da serbez ubijamo naše kraljeve (i premijere), što smo i činili - da Britanija nema ogroman uticaj na krojenje sudbina malih naroda.
A nama je baš tesno skrojili, nane. Zbog postkraljeubilačkog kurčenja Englezi su nam najpre skrojili 27. mart, pa su nas potom - nakon što smo zajedno s njima pobedili u ratu i povadili im dosta trnja iz mindže - prepustili na milost i nemilost Sovjetskom Savezu.
Nisu nas ipak baš svi Englezi mrzeli. Našao se jedan - koji je proveo rat kao vojni izaslanik u Jugoslaviji - da Čerčilu, koji je upravo krojio mapu posleratne Evrope, prigovori da to nije fer, da su Srbi listom bili antifašisti, da su podneli velike žrtve u ljudstvu i materijalu, na šta ga je ser Vinston pitao namerava li on da živi u komunističkoj Srbiji, pa mu je, kad je srbofil izjavio da mu to nije namera, rekao: šta te onda boli qwrz. Možda ne baš tim rečima. Ali da je bio Srbin, upravo bi to tim rečima rekao.
Idemo natrag u 1903. Ondašnjeg Koštunicu, Pašića, koji je, kao i doskorašnji Koštunica, mislio da mu Rusija čuva leđa, žestoko je boleo qwrz zbog engleskog negodovanja i prosvjedovanja, pa je nastavio po starom u određenom trenutku premetnuo svetom. Zato nas današnje žestoko boli glava, a mi mislimo da nas boli qwrz.