Marija Šerifović kaže da bi ponovo ušla u rijaliti, ali samo ako bude u društvu zvezda! Jedina srpska evrovizijska pobednica uvek je bila drugačija od ostalih, pa joj ogoljeni život pred kamerama predstavlja svojevrsni egzibicionizam
U ispovesti koju je ekskluzivno dala za Marija bez dlake na jeziku priča o planovima za budućnost, ali i o ružnom periodu života koji je iza nje.
Iako je danas srećna i uspešna žena, popularna pevačica nije imala detinjstvo iz bajke. Rano je uvidela i onu ružniju stranu života, jer se njen otac Rajko i majka Verica nikako nisu slagali. Marija je bila svedok njihovih svađa, koje su kasnije prerasle u tuču, pa je tako njena majka često bila modra od očevih udaraca koje joj je nanosio u alkoholisanom stanju. Njegovi kockarski dugovi donosili su nove svađe u kuću, a mala Marija je mir pronalazila kod baka Draginje.
- Baba sa tatine strane ima posebno mesto u mom životu, jer se ona starala o meni do moje 14. godine. Među nama je vladala neverovatna, nebeska ljubav. Bila sam njeno mezimče i sve moje razmaženosti potiču iz odnosa sa njom. Uz nju sam bila mirno dete, nisam joj zadavala glavobolje. Jedino nisam htela da jedem. Zamislite, imala sam fazu kada nisam jela! To je bilo tada i više nikada - započinje priču pevačica.
Bacala hranu u peć
Pošto su je roditelji i baka terali da jede kako se ne bi razbolela, pronašla je način kako da ih prevari.
- Imali smo termoakumulacionu peć u koju sam bacala hranu koju bi mi gurali u usta. Sećam se da su me po sat vremena jurili da mi daju da jedem i taman kada mi ubace zalogaj, ja se okrenem i bacim u peć. I tako unedogled - sa osmehom na licu priseća se pevačica najranijeg detinjstva.
Marija nije provodila mnogo vremena sa roditeljima, kao većina njenih vršnjaka, jer su zbog prirode posla po nekoliko meseci bili odsutni od kuće:
- Verica i Rajko su mi najviše nedostajali kada sam bila baš mala, jer su tada puno radili. Po dva-tri meseca su pevali u hotelu u jednom gradu, pa onda u drugom... Bila su mi uskraćena i letovanja i zimovanja sa njima, jer nisu imali vremena za putovanja. Posao muzičara je težak, baš iz razloga što ne možemo da budemo na pravom mestu u pravo vreme. Zato od mog punoletstva pa do danas nadoknađujem propuštena putovanja.
Pevačica je 1991. godine upisala Osnovnu školu "Radoje Domanović", koju je završila sa odličnim uspehom. Jedina uspomena iz tog perioda joj je učiteljica Ramiza Petrović, sa kojom je i dalje u kontaktu:
- Ona je fantastična osoba i prava dama. Između nas se stvorio poseban odnos koji gajimo svih ovih godina. Odmah je primetila odsustvo roditelja u mom životu, pa je više pažnje obraćala na mene. Bila sam joj simpatična, kao i ona meni. Bila je posebna figura u mom životu. I danas smo kontaktu, baš je pre nekoliko dana zvala Vericu da pita za mene.
Osim što je vredno učila kako bi na kraju godine roditeljima pokazala knjižicu punu petica, Marija se u osnovnoj školi i prvi put zaljubila.
- Imala sam simpatiju u šestom razredu. Među nama nije bilo ničega, ali bili smo veoma bliski drugari. Prijalo mi je da budem u njegovom društvu. Sve je bilo onako dečje, ništa senzacionalno. Baš sam se skoro, kada sam bila u Kragujevcu, prisećala tog perioda sa kumom.
Potreba za muzikom
Šerifovićeva je želela da upiše srednju muzičku školu, ali pošto nije stigla da se spremi za prijemni, upisala je Prvu kragujevačku gimnaziju.
- Izabrala sam čuvenu gimnaziju samo zato što je bila u zgradi do muzičke škole. Nisam imala preveliku želju da baš tu gimnaziju pohađam, ali sada sam srećna što je sve tako ispalo, jer ni u jednoj drugoj ne bih stekla opšte znanje kao što sam u njoj. Prve dve godine su mi bile super, a posle sam više bila ispred nego u školi jer je počelo moje interesovanje za muziku. Sam Bog mi je poslao učitelja Milanka Stefanovića da mi bude razredni, jer me je pokrivao kada sam popustila u školi. On je bio muzičar u slobodno vreme, svirao je romanse na harmonici, pa je razumeo moju potrebu za muzikom. Drugi profesori nisu bili blagonakloni prema meni kao on. Previše su trenirali strogoću na meni. Pošto nisu bili predivni, razrede sam završavala kao dobar ili vrlodobar đak. Da budem iskrena, ne nosim fantastične uspomene iz srednje pošto profesori nisu imali razumevanja za mene - iskrena je naša sagovornica.
Jedni problemi su je pratili u školi, a sasvim drugačiji kod kuće. Verica i Rajko su se često svađali, a Marija je to sve teže podnosila.
- Svako dete u pubertetu teško doživljava svađe roditelja. To je nešto sa čime se i roditelji teško nose, pa nastane haos. Normalno je da neko ko ima 7 ili 15 godina traumatično reaguje na svađu, dreku... - priseća se Marija teškog detinjstva.
Otac Rajko priređivao joj je strašne scene. Tukao je Vericu i u devetom mesecu trudnoće ju je ostavio i otišao sa drugom ženom, sa kojom je dobio sina Danijela Pavlovića. Marija kaže da mu je sve to oprostila.
- Ne postoji porodica koja nema bar jednog problematičnog člana. Ali bezveze je suditi, bilo da je reč o mom ocu ili nekom trećem. Početak i kraj svega je da su to naši roditelji. Ne mogu da ih biram, ne mogu da ih menjam, a najznačajnije od svega je što ih nikada ni ne bih zamenila. Svako od nas nosi svoj krst i sudbinu, pa u skladu sa time i živi. Meni je sada lepo, napravili su od mene zadovoljnu osobu, a kako se oni nose sa svime što je bilo u prošlosti, morate njih da pitate.
Poklon za punoletstvo
Pošto Verici i Rajku dugo nije išlo, 2002. godine su rešili da se razvedu. Iako su deca često besna i ljuta na roditelje kada se odluče na taj korak, Marija nije bila jedna od njih. Ona se okupirala poslom i u potpunosti se okrenula sebi i svojim potrebama.
- Imala sam 17 ili 18 godina kada su se moji razveli. Bila sam saglasna sa njihovom odlukom jer sam uvek više za zdrav razvod nego za nezdravu sredinu u kojoj dete odrasta. Bolje je da ljudi nisu zajedno onog trenutka kada nestane pažnje, ljubavi, razumevanja, strasti... Smatrala sam da će i oni imati bolji odnos kada se razvedu. Da budem iskrena, tada me njihov razvod nije ni zanimao, jer je u mojoj glavi kretao moj život, moj početak, moja muzika, moj put. Bila sam u fazonu: "Radite šta hoćete." Odmah sam počela da radim, pa nisam imala vremena ni za kakve traume zbog svega što se izdešavalo.
Marija se 2003. godine preselila u Beograd sa željom da pronađe sebe. Za nju je počeo neki novi život, pun entuzijazma i energije. Maštala je da postane najpopularnija pevačica na javnoj sceni, a cilj joj se veoma brzo i ostvario. Ubrzo je snimila prvi album "Naj najbolja", koji je finansirala njena majka. To joj je bio poklon za punoletstvo.
- Verica se u avionu srela sa Milicom Mitrović, koja je tada bila direktorka "Siti rekordsa". Rekla joj je: "Preslušaj ovaj CD u nekom trenutku, kad budeš mogla." Milica je odmah to učinila i oduševila se pesmama. Tako sam izdala svoj prvi album, a sa Milicom postala prijateljica. Među nama vlada veliko poštovanje.
Koliko ceni prvu ženu Pinka, govori i činjenica da je upravo na nagovor Milice Mitrović 2010. godine Marija pristala da uđe u rijaliti "Farma" na dve nedelje. To je učinila pred veliki koncert u beogradskoj Areni.
- U rijalitiju mi je bila super ekipa: Zorica Brunclik, Dragan Marinković Maca, Maja Odžaklijevska... Ušla sam zbog Milice, ali i zbog toga što su tamo bili ljudi koji su bili zaduženi da uvek imam toplu vodu i hranu. U suprotnom ne bih. Bilo mi je zabavno - kaže Šerifovićeva, a na naše pitanje da li bi ponovila to iskustvo, odgovara:
- I sad bih ušla u neki rijaliti, ali samo sa VIP ličnostima. To mogu biti članovi žirija "Zvezda Granda" - Ana Bekuta, Ceca Ražnatović, Viki Miljković, Snežana Đurišić, Bosanac ili Đorđe David, ali i neke druge kolege koje su dugo na sceni, koje imaju karijeru, ime i prezime. Ne mora da bude samo iz moje profesije. U našoj zemlji postoje veoma uspešni ljudi iz sveta sporta, glume, pa i televizije. Svakako da bi novac bio jedan od motiva za takvu avanturu, koja je zaista nepredvidiva.
Marija je u Americi kupila stan, a već neko vreme nema devojku, već dugo je sama...
kurir.rs/hit
Bonus video: