Kina testira hipersonične rakete - vest koja je iznenadila sve koji se bave kineskom industrijom naoružanja i vojnim sposobnostima Pekinga. Ali najmoćnija potpuno ispravna raketa dugog dometa ili ICBM u kineskom arsenalu zapravo je prvi put testirana 2013. godine, a javno je izložena 2019. Uđite u kinesku IC-MB DF-41.
Rekli bismo je hipersonična raketa odlična, ali u slučaju Kine i njenog ukupnog nuklearnog oružja koje je trenutno raspoloživo, DF-41 je zaista ono o čemu treba brinuti. Takođe, budući da je balistička raketa, već leti hipersoničnom brzinom.
DF-41 bi mogao doseći američko kopno i eliminisati gradove na zapadnoj obali. Nije tako blistav kao takozvana hipersonična raketa, ali može učiniti više štete, ovde i sada.
Zapravo, DF-41 je jedna od najopasnijih ICBM-a na svetu iz nekoliko razloga. Raketa je pokretna na putu na osmoosovinskom lanseru, tako da joj to daje plus u preživljavanju. To je takođe kineska raketa najvećeg dometa sa dometom od 15.000 kilometara i može nositi teret od 2,5 tone DF-41 može da nosi 10 višestrukih nezavisno ciljanih vozila za ponovni ulazak (MIRV), što znači da jedna raketa može ispaliti 10 bojevih glava na 10 različitih ciljeva.
Što je još gore za one koji bi to osporili u borbi, DF-41 je toliko brz da bi put u Sjedinjene Države mogao učiniti za zapanjujućih 20 do 25 minuta. Cilj pogađa sa greškom od 150 metara. Većina kineskih balističkih raketa sa mobilnim drumskim nosačima ostaje u tunelima sve dok ne dobiju naređenja za lansiranje, a zatim ih vozila odvoze do lansirne lokacije. Zbog toga je DF-41 teže eliminisati u prvom napadu.
Ako je DF-41 dobar koliko se reklamira i ako zaista može nositi do deset bojevih glava, zapadni svet ima problem. Uzmite u obzir da je i Evropa u kineskom dometu sa DF-41. Šta to znači za zemlje NATO-a koje su nuklearno sposobne kao što su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo? Da li bi NATO odgovorio na prvi kineski napad na Sjedinjene Države?
Kinezi su uvek imali ono što je Henri Kisindžer opisao kao „bodljikavi osećaj suvereniteta“. Lako se uvrede. Da li bi pristali da deeskaliraju svoju nuklearnu strategiju? Na primer, recimo da su Kinezi započeli amfibijsko iskrcavanje na Tajvanu i započela je invazija. Da li bi eskalirali do nuklearnog napada da su Amerikanci pritekli u pomoć Tajvanu u pucnjavi? Da li bi se onda usudili da SAD eskaliraju do nuklearnog znanja?
Kako Kina širi svoj nuklearni arsenal i dodaje sve više DF-41, na ova pitanja se mora odgovoriti. Od 11. septembra, Zapad se fokusira na globalni rat protiv terorizma. Ali Avganistanu je kraj. Nekada su stratezi protiv pobune bili u centru pažnje. Sada su nuklearni stratezi ponovo u modi, a DF-41 ih je zbunio-ne oko kineskih nuklearnih sposobnosti, već oko njihove buduće upotrebe.
Kurir.rs/19fortifajv