Nemačka je, zajedno sa još četiri članice EU, pokrenula inicijativu za formiranje vojnih jedinica za brzu intervenciju, izvestili su u četvrtak nemački mediji.
Koncept predviđa dalji razvoj postojeće borbene grupe EU u jedinice koje bi mogle da "brzo i intenzivno" intervenišu u svim delovima sveta.
"Nedavni događaji u Avganistanu još jednom su pokazali da EU mora biti u stanju da snažno i brzo interveniše", stoji u dokumentu koji su potpisale Nemačka, Portugal, Finska i Slovenija, a koji je pregledala nemačka novinska agencija (dpa).
Ovih pet zemalja predlaže da se dozvoli formiranje „koalicije voljnih“ van okvira člana 44. Ugovora o Evropskoj uniji, koji reguliše nadležnost u slučaju intervencije, što bi omogućilo veću fleksibilnost i "modularno delovanje" za podršku Briselu. upravljanje krizama.
Nova jedinica brojala bi do 5.000 vojnika. Sadašnji koncept borbene grupe EU predviđa dve jedinice sa po 1.500 vojnika, a sastav jedinica se menja svakih šest meseci. Ova borbena jedinica do sada nije delovala na terenu.
Dokument pod nazivom "Više spremnosti, više fleksibilnosti, više saradnje – zajedničko ka novom nivou upravljanja krizama u EU" trebalo je da bude razmatran do proleća sledeće godine.
Nemačka ministarka odbrane Anegret Kremp-Karenbauer rekla je za javni servis Dojčlandfunk da je glavna ideja predloga za reformu interventnih jedinica brža reakcija na terenu.
Ova reforma bi omogućila prenos odgovornosti na regionalne strukture, što bi ubrzalo procese“, rekla je Kramp-Karenbauer. Kako je objasnila, Savet EU bi u tom slučaju ovlastio određenu grupu članica EU da preuzmu vođstvo u slučaju potrebe za intervencijom.
Nemački ministar odbrane je rekao da se u mnogim slučajevima, posebno u slučaju evakuacije iz Kabula, pokazalo da "bez SAD zemlje EU nisu efikasne koliko bi želele" i da je stoga neophodno pokrenuti reforme na "poboljšane procese".
Kurir.rs/Jutarnji.hr